Intervjui - 2014

[RBSMC]

Eto došao je taj dugo očekivani dan kada ću i ja podeliti naše iskustvo sa intervjua. Prvo ono najvažnije - sutra idem ponovo po pasoše .

Stigli smo ispred ambasade oko 8:10 i sačekali 15-tak minuta i tada je došao čovek sa spiskom i prozvao nas prve. Bilo je još desetak ljudi u tom momentu ispred. Auto smo ostavili parkiran na trotoaru u jednoj od uličica prekoputa ambasade.
Prošli kontrolu na ulazu, ostavili telefone i ključeve od auta a ostalo smo poneli unutra. Ovde napominjem da nam niko nije pravio nikakve probleme oko unosa vode u flašici i nešto grickalica i slatkiša u ćerkicinom rancu, kao ni oko pribora (maramice, pelene krema i sl.)
Na ulazu u salu su nas dočekali čuveni Toma i još dve devojke koje su nam dale broj i uputile u levi deo čekaonice. Tu su nas ubrzo prozvali da predamo pasoše, pa ubrzo ponovo da predamo dokumentaciju, pa posle 10-15min opet, ovaj put otisci, pa plaćanje ... sve u svemu do 10h smo prozvani nekoliko puta, a poslednji put nas je prozvao naš službenik da nam kaže da smo slobodni do 14h.
Dokomenta koja smo dali su standardna:
- Koverte sa lekarskog
- Diplomu i svedočanstva srednje škole i diplomu fakulteta (Originale vratili a zadržali obične kopije i to samo moje, suprugine nisu trebale)
- Uverenja iz supa i suda - uzeli originale za oboje
- Papir sa adresom i imenom osobe kod koje idemo
- Izvode iz MKR i venčani list (imali smo međunarodne i domaće i službenik je uzeo domaće. Kaže čovek više mu se ti sviđaju jer ima više podataka na njima. Uzeo je i originale i kopije, a nakon intervjua su nam vratili originale)
- Potvdu o služenju vojske nisu uzeli
- Pisma Notification letter i Interview Appoitment letter nisu uzeli
- Pošto smo prilikom konkursa naveli obe kvalifikacije - i obrazovanje i posao, poneli smo i gomilu dokumenata da potkrepimo i kvalifikovanost preko posla (ugovore i rešenja o prestanku radnog odnosa za tri firme + supruga za dve, licence i sl.) međutim pre nego što sam i posegao za fasciklom službenik reče "OK to je sve što mi treba", tako da sam se džaba tripovao.
Nakon pauze došli smo oko pola dva i opet ušli među prvima (imali smo protekciju zbog ćerkice od dve i po godine koja je šarmirala sve redom). Uzeli novi broj i čekali jedno pola sata dok nas nisu prozvali. E sad ide interesantno. Kako smo seli opet sa leve strane čekaonice koja se u međuvremenu napunila studentima, a je sve vreme pratio brojeve na semaforu i posebno iznad kabine sa tamnoputim službenikom jer sam bio ubeđen da ćemo tu biti intervjuisani, uopšte nisam čuo kada su nas prozvali (ali po imenu preko razglasa) da dođemo u kabinu br 10. U jednom momentu one dve devojke na ulazu su se okrenule prema nama i ponovili ime koje je prozvano i pitali ima li takvih na šta smo se mi sjurili prema toj kabini.
Unutra nas je dočekao ljubazan konzul sa kojim smo proćaskali odgovarajući na očekivana pitanja: Gde idete? Koga imate tamo? Cime se bavite? Koliko ste dugo u braku? Znate li da je California jedna od najskupljih država? Zašto želite da idete u USA i sl.
Pitao sam konzula da li možemo odvojeno otici u USA (prvo ja a posle supruga i ćerka) i rekao je da to nije nikakav problem jer sam ja nosilac prijave. Pri tom smo u formularima koja smo slali u KCC naveli da idemo zajedno (@BokiBg ovo je odgovor i na tvoju dilemu).
Nakon toga konzul mi reče ok dođite po pasoše u petak, a potom kad je shvatio da je u petak neradan dan reče OK ipak sutra oko tri ... i eto ... sad čekam sutra ...