@pekka, svaka cast na ovom postu i informacijama iz prve ruke. Uglavnom se svi roditelji brinu kako ce im se deca uklopiti u novu sredinu i sistem. Meni je sin u prvom razredu ovde u Srbiji i, ako Bog da, drugi razred ga ceka u Chicago-u.
Trebalo bi postaviti vise ovakvih postova sa slicnim iskustvima. Verujem da je mnogim roditeljima sada malo lakse posle tvojih informacija. Samo nastavi tako…
:bravo::bravo:
Jel i ovo “uticaj sa zapada”… I mi smo bili djeca…sta je s ovom danasnjom djecom!!! Da ti se smuci… :no::no::no:
http://www.sarajevo-x.com/bih/clanak/101014059
Samo da napomenem da ja nisam gledala video koji stoji uz tekst.. :no: :no: :no:
Bolje i nemoj, nije prijatno… :wacko:
Dobar deo dece danas odrasta bez Branka kockice, opstanka, ili čega već… odrastaju uz Farmu*. Većina nema slikovnice, bojanke, enciklopedije, već isključivo šund na TV-u… Najlakše je ućutkati dete tako što će se baciti na 2m ispred TV ekrana i prebaciti na bilo koji kanal. Rezultati su već vidljivi. Ne kažem da je TV kriv za sve ovo, ali ogromna nepažnja roditelja jeste, a decu neko mora da vaspitava, sad da li će to biti TV, ulica, školski drugovi, itd., nešto će sigurno da ima uticaj.
Paljenje mačke može biti zabavno gledati samo ako ovima nije neko stariji objasnio zašto to nije u redu činiti, ili nisu iskusili bol koji nastaje od uticaja vatre, stoga će ovaj nedostatak saosećanja za bespomoćnu životinju vrlo brzo da se izrazi kroz ličnost odraslog čoveka. Da napomenem, ovo nije nešto novo. Ovo se već dešava 2 decenije, samo što je tek odnedavno došla mogućnost da se ovakve grozote i snime.
*Ne šalim se za Farmu. Bio sam do ćaletovih prijatelja nedavno u gostima radi pravljenja kompa, pa sam video klinku od 7 godina kako gleda sa mamom Farmu, a zatim i Grand Paradu (iz koje zna sve pesme da odrecituje). Veoma ljupka devojčica čije se detinjstvo već uveliko krti. Ja sam, pa i moji roditelji pre 40tak godina gledali crtani film uveče, a ne takve boleštine… Riga mi se od svega toga, zaista.
tuzno, nenade koliko si ovde u pravu…i svi trebamo poceti od svoje dece da to promenimo..Ja verujem da radim svoj deo, buducnost ce pokazati…mada okolona u kojoj zivis i mogusnosti koje ti drustvo daje igraju ogromnu ali ne i presudnu ulogu. Uvek je moguce nesto u vezi toga uraditi ako si roditelj samo je negde potrebno uloziti vise a negde manje truda da zastitis svoju decu od loseg spoljnjeg uticaja.
Jos nesto je jako bitno u toj borbi. Ne treba se predavati, biti pesimista, govoriti da nista ne vredi jer je sve oko nas lose pa samim tim nas trud nece doneti neke rezultate. Naprotiv, svi treba da budemo svesni izuzetne vaznosti tog naseg truda da vaspitavamo sopstvenu decu, bez obzira na okruzenje, jer cemo samo tako moci da kazemo kako smo mi nas deo posla odradili najbolje sto smo mogli. Kada bi potencijalno veliki broj ljudi (roditelja) tako razmisljao bilo bi i to “okruzenje” mnogo bolje.
Ali bez obzira na okruzenje u kojem smo se nalazili tokom zivota, ja sam uvek insistirao na vrednostima koje nosim u sebi i koje su meni moji roditelji usadili i mogu reci da vec vidim jasne rezultate.
Jos nesto je veoma vazno, mozda i presudno za celu ovu pricu. Ne treba se plasiti razlicitosti od drugih i to treba sto pre objasniti svojoj deci. To je preduslov za svu ostalu nadogradnju.
U potpunosti se slazem sa TheNenad, medjutim ovo otvara jedno drugo pitanje. Ako vaspitas decu u skladu sa onim sto mislis da je najbolje (da citaju knjige, gledaju naucne emisije…sve u svemu, da ne gledaju farmu i ostale budalastine), kako ce se dete uklopiti u okolinu, ako je ona nezdrava? Odnosno, ako dete posle ode u skolu gde sva deca pricaju o tome sta je sinoc ekrem uradio u farmi i pevuse pesme neke seljancure kao glavni hit, a tvoje dete nema pojma o cemu se radi, da li ce biti odbaceno od strane ostalih? Da li ce se u svom malom decijem mozgu osecati da je ono “losije” od ostalih, da nije “in” itd. Da li ce zbog toga upravo hteti da gleda farmu i ostala sranja kako bi se uklopilo u okolinu i mrzeti te ako im to branis da gledaju? Ja jos nemam decu, ali pomisao na ovakve stvari me uzasavaju. Stvarno ne bih zeleo da mi dete gleda te gluposti, a sa druge strane ne bih voleo da bude izdvojen kao neki “freak” medju ostalom decom.
Mislim da je sve stvar odnosenja deteta prema okolini. Nemoguce je da su svi u razredu potpuno indoktrinirati “farmom” i ostalim glupostima - ako je to slucaj onda je stvar izgubljena. Mislim da postoje razlicite grupe dece koja se fokusiraju na drugacije stvari. Takodje, ukoliko je detetova psiha izgradjena na zdravim osnovama, ono ce samu farmu, iako je gleda, shvatiti na drugaciji nacin nego neko dete koje je bilo totalno prepusteno samom sebi i “ulici”. Dete koje je pravilno pripremljeno i ima ugradjene prave vrednosti moze imati u glavi takve “moderne” podatke da ne bi odskakalo od okoline ali to nece ugroziti njegove prave misaone procese i aspiracije. Opet se sve svodi na primer koji vidi kod kuce i kako su ih roditelji pripremili za zivot van kuce. Obrni okreni, sve pocinje i zvrsava sa nama, kao roditeljima, ali moramo poceti na vreme, nema popravnog.
Mislim da o tome uopste ne treba da brines, mada sasvim logicno razmisljas (necu da kazem kao programer, jer moze Zana da me ekskomunicira, ako joj se opet ne svidi sala).
Ukratko, deca u zdravim porodicama preuzimaju model ponasanja roditelja, sto je opet savrseno logicno, pa ako roditelji neguju odredjenu kulturu ponasanja onda to i deca preuzmu bez ikakvih frustracija.
Ovo sve govorim iz licnog iskustva, kao i vecinu drugih stvari koje iznosim na ovom forumu. Nasa cerka godinama nije pokazivala talenat za pevanje, iako pohadja muzicku skolu sa odlicnim uspehom i veoma je muzikalna. Kasnije smo ukapirali da ona zapravo slusa skoro iskljucivo instrumentalnu muziku (jazz i klasiku), kao izbor njenih roditelja. Njene drugarice iz vrtica su pevale kao slavuji, ali Zeljka Joksimovica u najboljem slucaju.
Deca u normalnim porodicama preuzimaju model ponasanja roditelja, koji su u tim okolnostima potenciojalno normalne osobe.
Pu, pu, daleko bilo 
Sale su prema zahtevu prebacene u “Serbish” temu
Potpuno se slazem sa obojicom - ja se secam svoje situacije iz drugog osnovne, ali stvarno sam se osecala kao “freak”. Na muzickom smo dobili da otpevamo neku od “popularnih” pesama - deca su pevala “Si cile Si” i “Dama iz Londona”, ja sam pevala “Sidji do reke, veceras ja sam dole” (uticaj starije sestre ). Poglede dece ne zelim ni da opisujem, to sto se i danas secam toga dovoljno govori…
Odlično, ovako to kažu i psiholozi ( nedavno gledala neku emisiju na tu temu).
Ali ti zapravo provodiš vreme sa svojom decom, to je bitna razlika :da:
Ja nisam imao pristup kablovskoj televiziji jedno vreme u svom detinjstvu, a komšije su razdrkale zajedničku antenu na zgradi, te nisam imao pristup tadašnjem Pink TV-u (jedini koji je zapravo puštao nešto vredno gledanja), već samo RTS1 i RTS2. Rezultat je bio da nisam mogao da gledam Moćne Rendžere (Power Rangers), iako su to svi u obdaništu (a kasnije i u razredu) gledali. Nije bilo toliko strašno koliko izgleda…
Ali nešto sumnjam da bi u USofA-u baš svi roditelji u jednom odeljenju ignorisali veliki natpis “18+” pre početka neke popularne emisije i dozvolili njihovoj deci da gledaju neku Paris Hilton kako joj puca grudnjak dok je ona pijana… Ovde očigledno nije takav mentalitet razvijen, te je ok da klinci gledaju dijaloge ala “ma šta bre ti meni… marš u pi…” i “insert name here je kreten i budala”.
Ukratko…
Do:
Don’t:
U potpunosti se slazem sa tobom Score, ovo je pravi odgovor.
Sve pocinje i zavrsava se sa nama. Treba svoju djecu podrzati u onom sto zele u zivotu, prihvatiti ih onakve kakvi jesu, pricati stalno sa njima, biti im najbolji prijatelj, steci njihovo povjerenje, vjerovati im, naci adekvatne odgovore na njihova konstantna pitanja (u skladu sa njihovim uzrastom)…
Trebamo im dati do znanja da mogu nama prvima da kazu sve sto im se desava u zivotu a da ne budu kaznjena ili ismijana za svoje postupke (jer i mi odrasli ponekad pogrijesimo a kamo li da nece djeca) nego da cemo ih razumjeti i posavjetovati sta i kako dalje. Moramo znati sa kime druze i upozoriti ih na neke “lose” prijatelje uz dobro i argumentovano obrazlozenje “zasto” ali im nikako zabraniti da se druze sa njima jer sami moraju da uvide ko nije dobar za njih (po nasem misljenju) a ko jeste…
Veliki je to posao i veoma dug proces kojii trazi svakodnevno ucesce u djecijem zivotu, mnoga odricanja od strane nas roditelja (a u korist djeteta) i rada sa njima pa da bi se postigli dobri rezultati time sto ce dijete/djeca veoma rano postati jake, stabilne i samostalne licnosti, znati sta hoce u zivotu i ne dozvoliti da ih okolina “odvuce” u nezeljenom pravcu. Tako ce nauciti kako da zive sa svim tim razlicitostima koje ih okruzuju a da budu ujedno i srecna i da se ne smatraju “izopcenim” iz drustva zasto sto ona sama (nasa djeca) imaju neke druge vrijednosti…uvijek ce se naci istomisljenici sa kojima ce se moci druziti i drzati se svojih stavova a da ujedno postuju i razumiju i oni koji su drugaciji od njih pa makar to bila i vecina (koja gleda Farmu, npr:grin:)…
“Popravnog nema i treba poceti na vrijeme” (kako rece score) i to veoma rano…po mom misljenju od samog rodjenja, jer vec sa 2 ili 3 godine trebaju da krenu u vrtic ili neki drugi vid druzenja i rada gdje ce se socijalizovati sa drugom djecom, susresti se sa autoritetom drugih odraslih osoba koje nisu njihovi roditelji i vec tada moraju da budu na neki nacin spremni na borbu sa izazovima koje ce im donijeti zivot…
Da vas ne smaram vise nego da sumiram sta sam htjela zapravo reci…otvorena i zdrava komunikacija sa svojom djecom je kljuc uspjeha, IMO…