http://www.msnbc.msn.com/id/39578548/ns/health-kids_and_parenting?GT1=43001
Jako zalosno. Evo upravo na CNN-u ide AC 360 na istu temu. Izgleda da ima bas dosta dosta dece koja prolaze kroz ovo.. Da li se neko seca ovoga kod nas u skolama? Pre? ovo neko ludo vreme doslo…
Bilo je ovoga i pre, mada ne u ovolikoj meri… Nije da posebno krivim nekoga, ali podrazumeva se da tu ima krivice sa svih strana. Kriva je škola što nije sankcionisala dotično ponašanje, krivi su roditelji osoba koji su činili zlostavljanje, a krivi su i roditelji koji nisu primetili ćerkino ponašanje na vreme.
Da se ne lažemo, klinci su male komunjare… sve mora da bude isto kod njih. Ne može da neko nema dobre patike, da nema dobar mobilni, da ima preterano drugačiju frizuru, da ima ožiljak, da ima klempave uši, itd. Zato su tu roditelji da se međusobno dogovore o potrebi mobilnih telefona, o potrebi skupih patika i najvažnije o rešavanju problema bullyinga. Spakovati dete i poslati ga u školu nije kraj obaveza za taj dan.
Pustiti dete da misli da je samo u ovom svetu i da je odlazak u školu pakao je neviđena greška. Još veća greška je ne ukazati detetu da ne vredi nimalo sebi uskratiti život zbog nekih paćenika. Ja sam isto imao problema sa tim paćenicima… neki su postali narkosi, neki kopaju jame, neki su i u zatvoru… Zaslugom mojih roditelja nisam im pridavao previše pažnje, i bili su u pravu. “Sticks and stones…” princip.
A što se tiče smejanja sirotoj devojci na sahrani… e, to već prelazi svaku granicu i zahteva psihijatrijsko ispitivanje. Tu već nešto gadno nije u redu.
Što kaže jedna komentatorka:
Apsolutno. Ovo je horor prica koja se moze desiti nenadano bilo cijoj deci. Licno ne mislim da sve zavisi od “skupih patika” sindroma, mada to ima ogroman uticaj. Stvar je u tome kakav stav deca zauzmu u odredjenoj situaciji, iz kakve porodice dolaze, kolicina njihovog samopouzdanja koje iz njih odise, a to se ne moze svesno nauciti, deca to preuzimaju od roditelja, potpuno nesvesno. Sve se racuna, sta kazes, kako kazes, kome kazes ili ne kazes, kako govoris - akcent, kako se kreces, gledas…ma strasno…ukoliko ne upadas u semu cool ponasanja, gotov si. Ukoliko sam pokusas da branis svoju decu, to ce samo pogorsati situaciju u njihovom drustvu, kada ti nisi tu. Moramo nekako nauciti decu da se, i fizicki, odbrane sami od takve druge dece, i da njihove zle komentare, koliko je to moguce, ne uzimaju k srcu. Ja sam bio takodje “zrtva” u skoli i znam kako se takvo dete oseca, i kako utice na volju za ucenjem i uopste da se ide u skolu gde postoje samo problemi. Moja deca, npr. imaju od 4. godine trening u Martial arts, i ja cu uciniti sve sto je u mojoj moci da ih pripremim za izazove skole, i to ne samo intelektualne. Mislim da se uopste ne mozemo osloniti na vlasti da o tome brinu jer su se u svakoj zemlji, posebno u USA, pokazali nekompetentnim.
Tuzno je sve to sto se desava… ja nisam psiholog, niti mogu bilo kakvim “dokazanim” teorijama da potkrepim svoje tvrdnje - ali bih da vas ipak pitam: ne cini li vam se da su ova danasnja deca daleko slabija od nas kad smo bili u njihovim godinama i ne cini li vam se da je danasnja tehnologija dosta uticala na to?
Da pojasnim - svega ovoga je bilo i kada sam ja isla u skolu, a verujem i mnogi od vas. Ali - resenje kako treba da reagujemo na mnoge probleme dobijalo smo iz sopstvenih iskustava i analizirajuci prethodne dogadjaje. Nismo donosili zakljucke na osnovu izjava “virtualnih” prijatelja koji mozda govore istinu a mozda i ne, nismo provodili sate uz koje kakve “reality” emisije nego smo gledali Opstanak, Mali i Veliki skolski program, Igre bez granica… Mi smo na tv provodili maksimalno sat vremena dnevno, veceri i vikende smo provodili napolju sa drustvom iz komsiluka. Ako se desi “kvar”, niko nas nije snimao i prikazivao na “you tube”, niti olajavao do besvesti na FB… cuje se ogovaranje, ti kazes nije tacno i to je to…popizdis, posvadjas se, otplaces ili ne - i sve to prodje… Zezali smo i mi svakog ko je debeo, ima veliki nos, klempave usi, grozne bubuljice ili whatever - za patike i farmerice nije bilo reci, jer smo bili u uniformama a one sve iste (u LA se u skolama i sada nose, pogotovo u privatnim da se deca ne bi statusno razlikovala). Da nam je bilo lako – nije. Ni manje ni vise nego deci i omladini sada.
Ja sam se potukla sa drugaricom iz odeljenja u sestom razredu – dva puta veca od mene, bezobrazna, nevaspitana, glupa. I svi su to tolerisali – neki i zato sto je trenirala dzudo. E, kad je jednom preterala – dobila je i modrice, i stolice, i klupu i pocupanu kosu i sve ostalo. I dan danas mi nije zao – nikad to vise nisam uradila jer sam znala da je pogresno, ali me niko posle toga nije ni izazivao. Dobila sam ukor direktora, kod kuce mesec dana ne izlaska iz sobe (nema TV, nema Politikin zabavnik, nema drustvo, telefon, posete). Ali – niko nas nije snimao, nije visilo na internetu, bilo i proslo. Ja sad ovo ne mogu ni da zamislim kakav je osecaj kad te neko usnimi i za dva dana celi svet moze da zna za tebe.
Cim je dete tuzno – depresivno, daj kod lekara. Ko je bre mene pitao jel’ sam depresivna ili nisam?! Kakvi lekovi?! Cuj depresivni – rade bre hormoni pa razbijaju. Znam naravno da ima i kriticnih slucajeva, ali uglavnom nisu – nase “nece da uci” je sada “Attention Deficit Disorder” molim te, strasan problem, jadno dete… Po ovoj sad logici trebalo je jos u 15 da skacem sa mosta jer sam popila samarcinu ko vrata kad su me moji cekali ispred stana i videli da me “neko” prati kuci? O drugim stvarima da i ne pricam, mnogo ozbiljnijim nego sto je to. Ne znam sta da kazem, nemojte me shvatiti pogresno – ne umanjujem problem, samo pokusavam da provalim sta se to toliko izmenilo u odnosu na period od pre 20 godina.. Zar je ovde biti gay teze nego u Srbiji? Zar su ovde deca podmuklija nego u Srbiji? Zar je ovde teze biti dete nego u Srbiji? Ja sad da kazem – ajde da pricam sa detetom, jer sa mnom niko nije, ali onda razmislim – pa ja nemam pojma kako se i sta se radi sa ovim FB i ostalim problemima. Ja to sto mogu da prenesem nema veze sa mamom od bivse drugarice koja izmisli profil na FB da osveti cerku, to sto ja znam je gledanje coveka u oci i ocenjivanje da li je govno ili nije. Za ovo sve ne znam sta da kazem. Da zabranim i FB, i youtube, i telefon - i to ne ide…ni nama nisu mogli da zabrane sta su hteli i cega su se plasili…Mogu samo da se nadam da mi dete bude jako i pametno.
Slazem se sa jednim delom, a to je da internet fenomen nije kod nas postojao i danasnji roditelji ne znaju kako da reaguju na to. Ali treba pomenuti i da smo mi morali raditi domaci. Pa kada ti dodje referat, a ti vijaj komsije, pa ko kakvu enciklopediju ima i sl. Danas dete dobije domaci, progugla za 5 minuta i za 10 min eto…gotovo sve. Slobodnog vremena koliko hoces, a onaj zanimljivi deo istrazivanja nepostoji.
Sto se ADD tice, odredjena deca imaj problem sa paznjom i koncentracijom. Ne vidim zasto bi se to resavalo batinama i kaznama. Nije svako rodjen da bude streber i licno smatram da nacin ucenja koji se primenjuje u skolama je krajnje idijotski. Ja ne znam kako je u Americi, ali znam kako je bilo tamo gde sam isao u skolu. Fakat je da neka deca nece da uce, ali postoje i ona koja jednostavno imaju problem sa koncentracijom…ako danasnja medicina to smatra problemom i ima resenje, zasto roditelji ne bi pomogli.
Da, sve to stoji sto ste rekli ali mislim da je tema ovde kako zastititi dete od skolskih siledzija, kako zapravo znati da dete ima takvih problema jer ono vam NECE rece jer ga je stramota! Nije samo dosada i lenjost razlog za ne ucenje, radi se i o nesposobnosti ucitelja/profesora da dete zainteresuje za predmet a najbitniji je vec pomenuti momenat da dete voli da ide u skolu jer ce tamo naici na prijateljsku atmosferu i drugove, a ne na bojno polje i moci ce da se mirno koncentrisu na ucenje. A to je nesto sto dete samo mora svojim ponasanje za sebe da stvori - tu mu direktno ne mozemo pomoci, samo indirektno pripremajuci ga na nacin na koji svi smatramo najboljim za izazove skole. Nekome uspe, a nekome bas i ne, nazalost. Kao da su zaboravili vreme kada su oni bili u istoj kozi (roditelji). Trebalo bi organizovati neko savetovaliste na nivou obdanista koje bi se bavilo ovom temom na profesionalan nacin, jer ovo je veoma ozbiljan problem.
Generalno problem u Srbiji je premalo rada. Skola vise nije obimna i zahtevna k’o sto je nekad bila. Roditelji u trendu sa vremenom, sve manje obaveza i rada deci.
Rezimiram, u skoli nista kod kuce jos gore :1060: + “uticaj zapada” + mediji + bolesti savremenog drustva to je dobitna kombinacija.
Sta ce onda nego da besne ! :wee:
Riba od glave smrdi.
Batine - daleko bilo, ne verujem u taj sistem “podsticanja” na ucenje, niti na bilo sta drugo.
Medjutim, ocekivati da svi profesori imaju dobru prezentaciju i pristup svakom uceniku koji pali bas kod tog ucenika je utopija. Utopija je ocekivati i da ce svi roditelji poceti da se posvecuju svakom problemu svoje dece. Utopija je i da pojedina deca mogu da se nauce ili sprece da maltretiraju drugu decu.
Kao prvo, nije svako dete na istom nivou - neka deca jednostavno ne mogu da savladaju gradivo dalje od prosecnog (70 - 80%) bez obzira na nacin prezentacije. Svi mi volimo svoju decu, ali neka deca jednostavno ne mogu bolje. U prosveti je oduvek bilo pitno prilagoditi predavanja za “vecinu” - na zalost, tu ako ne postoje dodatna predavanja za decu koja “zaostaju” (u Americi se drugacije testiraju deca koja imaju problema sa ucenjem - disleksija, ADD i tako dalje) kao i za “naprednu” decu (advanced classes), onda ta deca “trpe”. Cilj je dakle da vecina nauci. Situacija - 30 studenata, cas fizike. 10 studenata je zavolelo fiziku i dobro uci jer vole profesora. 10 studenata je vec uveliko odusevljeno fizikom i pre ovog casa, ali je raspon ocena sarolik. 6 studenata voli istoriju i nema tog pristupa kojim profesor moze da ih zainteresuje. 4 studenta nije intelektulno sposobno da savlada gradivo. U grupi nikad nece da se desi da svi budu podjednako zadovoljni. Uvek ce nekom nesto da smeta i nikad nece biti idealno.
Ono dete koje tuce decu u skoli, bice uhvaceno i kaznjeno. Mislim da su problemi kod drugih situacija - ne kad se deca tuku, vec kad trpe konstantno psihicko maltretiranje i ponizavanje. Sto se tice medicine (@dreamerns), naravno da postoje situacije kad bi trebalo i kad mora. Na zalost, pola dece je izdrogirano bez potrebe…kao uostalom i pola stanovnistva Srbije - samo pogledati koliko bensendina se prodaje. Da li se to radi jer se nema vremena za terapije, ili roditelji tako skracuju citav postupak - zaista ne znam. Razgovor sa pedagogom i/ili psihologom daleko vise pomaze, a mislim da su deca spremnija da se potpuno otvore o svojim osecanjima pedagogu/psihologu nego roditeljima (kad su problemi te vrste u pitanju).
Znaci - slazem se potpuno. Situacija je alarmantna, i mora da se pod hitno deluje po tom pitanju. Nadam se da ce strucnjaci imati bar neke predloge prevencije u skorasnje vreme. Inace, ode u djavola ona stara “Od kolevke pa do groba, najlepse je djacko doba” 
p.s.
“Uticaj Zapada”? To postoji nesto selektivno 
- tj. ono sto ne valja, to se brzo zapati (inace Srbi nisu bili takav narod, daleko bilo) - a ono sto valja se ne prima na nas mentalitet? Ako moze definicija - zahvaljujem :1081:.
Nista od toga samo zapazam ponasanje klinaca u svom okruzenju.
Skola je izgubila svaki znacaj kako obrazovne tako i vaspitne ustanove citaj. jednostavno se kroz nju prolazi, ne umaraju decu suvise niti se trude da ih obavezu najobicnijim domacim z.
A kod kuce jos kud i kamo losije, izelzavanje nema nekih aktivnosti kucanskih.
Ja sam barem tako vaspitan prvo sve da se zavrsi od zadatih aktivnsoti pa onda igranka ali toga vise nema. :bigkiss:
Situacija> klinka od 9 godina do tog uzrasta se jos gledaju crtani filmovi.
Zove je Keve sa terase da dodje kuci na rucak !
Klinka “Necu, ja imam svoju licnost i svoje Ja” cvrc :1072:
Generalno previse je energije u svim tinejdzerima koja mora da se usmeri na pravu starnu, da s e ne bi desavalo ono sto se desava.
to je pojenta moje price
Da se malo nadovezem na temu. Mi smo se pre dva meseca doselili u San Diego i odmah nasu cerku upisali u lokalnu skolu. Ona je u Srbiji zavrsila 7. razred tako da je ovde upala u 8., ali u takozvanu Midle School. To je skola u koju se ide ide izmedju osnovne (elementary) i srednje (High School), pa ih nazivaju jos i Junior High.
Pre polaska je radila testove iz matematike i engleskog jezika, kako bi je locirali na odgovarajuci nivo nastave. Od samog pocetka se odlicno uklopila iako nije neko super slobodno dete. I u Srbiji nije imala nikada nikakvih problema u skoli, ni sa nastavnicima, ni sa ucenicima, a ni sa nastavom i uspehom u skoli, iako je pohadjala veoma zahtevnu i strogu skolu. Ali nije to sve tako bitno, mada sam hteo time da podvucem kako je sve individualno i kako je svako dete prica za sebe. Nema dva ista deteta ni u okviru jedne iste porodice.
Hteo bih da iznesem par zapazanja vezanih za skolu koju ona pohadja ovde u San Diegu. Mi smo se jos u Srbiji informisali o rangu skola koje ce biti u uzem izboru za nasu cerku kada se doselimo i po dolasku smo ih i obisli, te nakon toga i doneli odluku o upisu. Ovde su skole medju najboljima u celoj Americi, pa smo tako upoznali dosta ljudi, Amerikanaca, koji su se ovde doselili upravo da bi im deca pohadjala ovdasnje skole. Skola u koju ide nasa cerka je ocenjena sa 10 poena (od mogucih 10). Prvo sto nas je odusevilo je sama arhitektura skole, koja je paviljonskog tipa (karakteristicno za tople krajeve), sa fenomenalno opremljenim kabinetima, sportskim terenima, restoranom, prelepim dvoristem gde se provode pauze izmedju casova. Skola pocinje svako jutro u 7:40 i zavrsava se u 14:20. Svaki dan imaju isti raspored i svakog dana imaju cas fizickog, na kraju skolsog dana (pa oznojani i umorni idu kuci na tusiranje, a ne na pismeni iz matematike kao u Srbiji). Kao sto sam vec spomenuo, kabineti (ucionice) su opremljeni kako se samo pozeleti moze, a posebno me je odusevilo kada sam video kako izgledaju radna mesta profesora po cemu se da zakljuciti sa kakvim zadovoljstvom rade svoj posao. Radno mesto svakog profesora obiluje predmetima koji su sasvim licne prirode, kao u kucnim radnim sobama (podsetilo me na moj radni kutak u porodicnoj kuci u Srbiji). Mnogo se koriste racunari i internet, ali na savrseno koristan i praktican nacin (u Srbiji su klinci na casovima tzv. informatike neretko pratili pornografke internet stranice, jer je nastvnik cesto izlazio sa casa-opravdano valda). Roditeljima se svakodnevno salju e-mailovi sa izvestajem sta je radjeno u skoli taj dan i sta treba da se radi za domaci. Postoji zvanicna internet stranica skole na kojoj se, izmedju ostalog, uz pomoc posebne individualne sifre mogu pratiti svi parametri vezani za uspeh deteta u pohadjanju nastave, jer se sve posmatra, prati i ocenjuje svakodnevno, pa se i pomenuta datoteka azurira svaki dan. Sve vezano za aktivnosti u nastavi na svim predmetima se izrazava u procentima, pa se na osnovu procenata ulazi u rang odredjenih ocena, od A (A+) pa na nize, sve do F (gore od keca kod nas). Direktorica skole, administracija, obezbdjenje, volonteri (roditelji) su posebna prica.
Pre desetak dana smo bili u skoli na nekoj vrsti roditeljskog sastanka, sto se ovde konkretno zove “Back to School Night”. Ovaj roditeljski sastanak je trajao od 17h do 19:30h (nezamislivo za slicne manifestacije u Srbiji, gde moderne mame i jos moderniji nastavnici jedva cekaju da se sve to sto pre okonca, pa da se radi nesto pametnije - gleda farma, veliki brat ili GRAND show, vec u zavisnosti kod dana je nesrecni sastanak bio zakazan).
Mi smo po dolasku u skolsko dvoriste oko 17h obilazili standove na kojima su nas ucenici obavestavali o svemu sta se desava u skoli van oficijelne nastave. Nakon toga smo isli od kabineta do kabineta, gde su nam tokom petnaestominutnih (skracenih casova) profeori objasnjavali sta deca rade na svakom od predmeta tokom ovog semestra, a sta ce raditi u narednom. Nakon svakog od ovih casova smo mogli licno da se raspitamo za nase dete i bivali obasuti utiscima i ohrabreni da se pojavimo u skoli kada god zelimo. Ljubaznost, entuzijazam, ponos (sto rade svoj posao u bas toj skoli) i finoca svih profesora su vise nego imponovali. Interesantno je da su uglavnom sve u pitanju profesorice (osim profesora fizickog) i da sve imaju troje, cetvoro ili cak petoro dece, sto su ponosno napominjale tokom izlaganja. Bili su tu i ostali zposleni u skoli, kao i visoki predstavnici obrazovnih odbora okruga San Diego. Kao sto sam vec rekao, skoro kao redovni roditeljski sastanci u skolama Srbije. Da skratim pricu, toliko smo se odusevili da smo oboje pozeleli da mozemo ponovo da idemo u skolu, ali ovakvu i ovde. Bas zavidimo nasoj lepotici, ali smo u isto vreme ponosni na nju i prezadovoljni kako je uskocila u sve ovo novo sto je snaslo za kratko vreme.
Malo sam preterao sa duzinom posta, ali se nadam da ce svima koji dolaze sa decom u USA, ili koji su vec ovde i cekaju da im deca krenu u skolu, ovo biti mozda zanimljivo i korisno za neke buduce odluke.
Pekko, neopisano ti hvala sto razbijas moj strah od tog poduhvata slanja moje male devojcice u potpuno novu skolsku (i zivotnu!) sredinu i ulivanja nade da postoje takve obrazovne institucije i u US. Skola u koju ona ide sada je zapravo najbolja skola u Madjarskoj i rekao bih jedna od boljih u celoj evropi (imaju potpuno novu zgradu, sa olimpijskim bazenom, kompjuterskim tablama (kreda?! sta je to??), i veoma posvecenim profesorima, internet pracenjem progresa deteta - osnovna skola - bas kao sto si i ti rekao za tu skolu, i bojim se da se navikla na “dobro” pa bilo sta drugacije sa one strane vode bi verovatno bilo razocaranje i za nju i za mene. Pa valjda su tim i sanse da deca u razredu i skoli budu ok, vece.
Hvala ti jos jednom, ukoliko moj proces prodje ok, bicemo komsije (sta je to 500 milja…) bez sumnje.
Score, ako si se definitivno odlucio za Kaliforniju svakako se neces pokajati kada je skolski sistem u pitanju. Mogao bih celu noc da pisem o skoli koju sam naveo u prethodnom postu, ali moram na spavanje, posto kao svaki uzoran otac, ustajem u 6:00 da bih otpratio svoju princezu do skole i ujedno se rekreirao malo po svezem i mirisljavom jutarnjem vazduhu (obicno ponesem i foto aparat da zabelezim trenutak izlaska sunca preko brda i fantasticno svetlo koje se pojavi uz asistenciju “marine leyer-a”).
Mislim da sam svakako propustio da spomenem da je skola besplatna, kao i kompletni udzbenici koji su kao enciklopedije koje se kod nas prodaju za 50-100 eura. Svaki ucenik zapravo dobija na koriscenje dva kompleta knjiga. Jedan komplet stoji kod kuce, a drugi u skoli, da deca ne tegle bez potrebe silne kilograme kao da su nadnicari, a ne studenti.
Jos jedan zanimljiv detalj: u proslu subotu je profesorica predmeta “fizicke nauke” (fizika, hemija, astronomija) organizovala odlazak djaka u posetu studentima fizike na “Univerzitetu San Diego”, gde su uz njihovu pomoc radili najrazlicitije eksperimente koji se ticu aktuelnih oblasti nastave pomenutih kurseva (predmeta). Kao da im laboratorija u skoli nije vec dovoljno dobra, a video sam da je opremljena bolje od instituta Vinca (malo sam mozda preterao, ali mislim da je poenta jasna).
Sad stvarno idem na spavanje.
Pekka, svaka cast na opisu! Mi smo i planirali San Diego a ti si mi sad dao jos vise razloga za to:;D: Nasa princeza je jos mala za skolu ali valja na vreme misliti o tome…
Ovo stvarno deluje kao san svakog deteta da ide u takvu skolu. Hocu i ja ponovo Kada se samo setim moje skole, koja je bila jedna od gorih u NS-u…
Nego, ne mogu a da ne pomislim. Kada deca od malih nogu tako uce i imaju sve uslove i nastavnici se zapravo bave njima i imaju razne sekcije i hobije, pa onda tako fino nastave na faksu, onda mozete otprilike znati kakvu konkurenciju imate kada trazite poslove. Naravno, nisu sve skole kao ova sto je pekka opisao i nisu sva deca ambiciozna, ali daleko veci procenat nego u Srbiji jeste.
Upravo sam se vratio iz setnje, pa da nastavim kada me je bas krenulo. Ovo sve sto pisem je zapravo reakcija na skorasnje dogadjaje u Srbiji i Italiji, mislim to je bio okidac. Ja se praznim tako sto pisem o necemu lepom, cemu svi treba da tezimo, a ne zelim da direktno i gnevno komentarisem nesto sto me izuzetno iritira i time jos vise sebi jedem dzigericu.
Hteo bih da vam opisem jos jedan detalj iz skole koji me je ostavio bez texta. Nasa cerka je u ovom semestru, kao izborni predmet, izabrala “citanje”, kako bi sto pre i sto bolje savladala jezik, jer joj je to jedina prepreka ka najvisim dostignucima. Da se malo hvalim, posle smo mesec i nesto dana je proglasena za najboljeg studenta matematike u razredu i sada poducava domacu decu kada imaju teskoce u savladavanju programa. Sve se desava na inicijativu profesorice matematike.
Nego da se vratim na pomenuti izborni predmet. Kao i za sve druge predmete i za ovaj postoji kabinet, ali sa kakvom opremom - oko 20 najsavremenijih racunara, opremljenih softverom uz pomoc koga svaki student moze sebi da podesi parametre rada na casu, srazmerno svojim trenutnim mogucnostima pracenja nastave, a da svi zapravo rade isti tekst u isto vreme. U jednom uglu kabineta se nalazi nekoliko Recaro stolica okrenutih jedna prema drugoj, gde se citaju knjige iz biblioteke (prirucne, koja je deo kabineta). Inace, u skoli postoji medijateka-biblioteka koja je povrsine vecih fiskulturnih sala u skolama Srbije, oprmljena sa vise desetina najsavremenijih racunara i svaki ucenik moze da je koristi kad se ukaze potreba. Nasa cerka je najcesce pohadja za vreme velikog odmora, koji traje 40 minuta, jer je to zapravo pauza za rucak. Rucak u skoli je posebna prica - takav jelovnik nemaju ni malo bolji restorani kod nas. Cene su takve da se za 3-5 dolara moze kupiti bozanstven rucak sa kolacem za kraj. Ali deca u skoli uopste nisu “besna”, iako je ovo bas besan kraj, tako da cesto nose rucak od kuce. Mi smo se u pocetku, dok nismo poceli da zivimo samostalno, uglavnom oslanjali na skolski restoran, a sada joj uglavnom pakujemo rucak kod kuce. To je ovde posebno zanimljivo jer, kao i za sve ostalo, postoji citava oprema za pakovanje rucka, obzirom da je to masovna zanimacija. Jedino sto mi se ne svidja, a vezano je za skolu, to je sto svi decu dovoze kolima, makar stanovali na 10 minuta od skole. Propustaju tako lepe jutarnje setnje u kojima ja neizmerno uzivam.
Ali sa druge strane, deca nisu zakinuta za fizicke aktivnosti, jer se fond casova iz ovog rpedmeta mora ispuniti 100% svakog semestra. Ako dete izostane iz skole zbog bolesti, putovanja ili sta ti ja znam cega, mora da nadoknadi peopustene casove fizickog vaspitanja i za to su predvidjeni odredjeni termini pre, u toku i posle nastave. Student moze da bira termin, ali svakako mora da nadoknadi propusteni cas. Profesor fizickog je na “roditeljskom sastanku” to objasnio vrlo jednostavno - detetu je ptrebna fizicka aktivnost i to u propisanom intenzitetu, tako da se to mora ispuniti ili nadoknaditi do predvidjenog fonda. I oko ovoga se treba duboko zamisliti.
Poenta je da se stvarno posvecuje puna paznja svakom detetu, svakom predmetu (kursu) - ukratko svakom detalju i sve se svakodnevno belezi u datoteke koje su dostupne putem interneta.
Vazno je takodje napomenuti da je akademski nivo nastave veoma visok, ali se zbog sistema rada sa studentima to ne dozivljava kao teskoca, nego upravo suprotno - kao radost, zadovoljstvo. Ovo namerno podvlacim, jer sam se naslusao prica dok nismo stigli ovde kako su nase skole superiorne u odnosu na americke, kako su nasa deca superiorna u odnosu na americku itd. To su najobicnije gluposti i lupetanja koja su nas i dovela do svega ovoga sto smo doziveli u proteklim gorkim godinama zivota u nasoj Srbiji.Moja supruga i ja nismo strucnjaci za procenu obrazovnog sistema neke zemlje, ali smo u isto vreme sasvim solidno i siroko obrazovani da mozemo sasvim kompetentno da govorimo o svemu ovome.
Svi vi koji dolazite u USA, a narocito u Kaliforniju, sa svojom decom, znajte da ste za njih napravili najbolji moguci izbor u zivotu i da se sigurno necete kajati, a deca ce vam jednoga dana sigurno biti neizmerno zahvalna. Jel postoji nesto lepse od toga?
Hteo covek da napise pasUse
Lakse se cita kad ima i malo “belog” izmedju, ovako skakucu oci gore, dole, levo desno :naughty:
E sad cu ja ko jedan nas “poznati” clan - da udarim malo “reality check” :no:
Da se razumemo - svaka skola ovde je bolja i savremenija od bilo koje skole u Srbiji.
Pekka, verujem da je skola u koju si upisao cerku jako dobra - evo, kod nas se sada otvara u Downtown LA “najskuplja” skola ikada izgradjena u USA. Ne da izgleda nego razbija - mali problem: lokacija. Ja nemam nameru u zivotu da zivim u Downtown LA, bas i nesto ne zalazim tamo vise od dva puta godisnje, ili samo kad prozujim 10-kom jer idem u tom pravcu.
No, reci da su kalifornijske skole super i odlicne ne odgovara stvarnosti ni najmanje. Kalifornijski skolski sistem je najgori u celoj Americi. Kalifornijski budzet nema para da izdvoji koliko treba za skolovanje - mozda bi i imali kad ne bi finansirali milione dece ilegalaca Vecina skola je u katastrofalnom stanju, a u mnogim vise od 60% dece “natuca” engleski.
Zato je bitno u koji kraj se doselis - svuda, ne samo u San Diego. Sto vise vremena prolazi, sve vise se “separatises” u “bele” krajeve da bi deca isla u bolje skole. To je cinjenica i “tabu” tema, jer niko to ne zeli da prizna da bezi iz krajeva gde ima ilegalaca i crnaca. Ja nemam dece, pa opet placam skuplje da bih zivela u boljem kraju - nemam dece, a ipak sam proverila jos pre par godina koji su procenti belaca, hispanika i azijata u svakoj od skola u kraju…
Drago mi je da ste u delu grada koji ima odlicnu skolu, ali:
- Kalifornija je izgubila 700 miliona dolara u avgustu za skole u okviru federalnog granta “Race to the top”, jer su unije odbile da pristanu da se u evaluaciju rada prosvetnig radnika ukljuci i studentsko ocenjivanje kao i rezultati studenata na generalnim testovima
- Skolama je u budzetu Kalifonije ukinuto 17 milijardi dolara u 2008, 17 milijardi dolara u 2009, i sada u 2010 jos 4.9 milijardi dolara
- Kalifornija je suspendovala Proposition 98 kojom smo izglasali da se skolama da vise para
- Zbog manjka para smanjuje se broj prosvetnih radnika, povecava broj studenata u odeljenjima, ne placaju se seminari…
- Ilegalni studenti traze odobrenje program (DREAM) koji ce im obezbediti zelenu kartu ukoliko zavrse koledz - samim tim zauzimajuci mesto drzavljanima, a svi javni univerziteti su smanjili broj upisa zbog nedostatka para
- Kalifornija je prosle godine potrosila 460 miliona na studente koji su odustali od skolovanja nakon samo godinu dana
Mogla bih ja sad tu dalje o svacemu, ali dobili ste nadam se sliku…
No, da ne bude da samo kukam - deca su nam na testovima skoro svake godine bolja od drugih drzava za 14-30 odsto, ucitelji su nam sjajni radi se na tome da bude bolje… eto, mi izglasamo vise para, Sacramento nam uzme pare - ali ide 11/02 pa cemo da zaokruzimo da vise nemaju prava da nam uzmu pare pa da vidimo onda :belj:
Btw, mislim da sam o tome vec pisala - ilegalno dete se upisuje u skolu bez problema, ja htela da platim $10k za bratanicu za godinu dana skolovanja - nece da izdaju sertifikat o upisu! Ma, doci ce i to na red - ceracemo se mi jos
p.s. Ja dok ovo napisah (sta cu na poslu sam, uzme vremena), vi se objasnili i oko cigli i oko pasOsa :naughty:
@pekka hvala ti na opseznim i interesantnim postovima, jako korisne informacije 
Pekka, fantasticno. Siguran sam da ce mnogima znaciti tvoji postovi na ovoj temi… Sve najbolje vam zelim, a cerka neka “predaje” jos par predmeta…:bravo: :bravo: :bravo:
Cigla ili ne, kao sugestija je u redu, sto je i objasnjeno…
Sustina onoga sto je napisano je odlicna jer je potpuno licno iskustvo koje sigurno moze pomoci roditeljima koji imaju neku dilemu oko uklapanja svoje dece u novu sredinu sto je vrlo vazna stvar jer, pretpostavljam to je jedan od ciljeva, ako ne i najvazniji za sve roditelje.
Jos jednom, SVE pohvale!!!