Ovde u Srbiji imam svoj salon sa grooming pasa, koji radi sasvim zadovoljavajuće za ovdašnje prilike. Mnoge kolege mi kažu da je taj posao tražen i navodno profitabilan u USA. Zanima me da li neko ovde ima ikakvih konkretnih informacija sa terena…
Ono što sam saznao do sada je da lanci pet prodavnica petsmart i petco imaju svoje salone, da stalno traže nove zaposlene, ali da je plata minimalac i da kvalitet rada u njima i nije neki, što naravno nije loše za nekoga ko tek dosje u USA, ali bih voleo da imam neki info o budućnosti… Hvala bilo kome ko može da pomogne
[QUOTE=“Sima;50681”]Mislio sam da sam se na ovom forumu vec načitao svakakvih gluposti, ali uvek se pojavi neki novi lik da ti ulepša dan.
[/quote]
Pa si zato odlučio da vređaš. Prvo nisam ni nov, i za tebe sigurno nisam lik. Ako ne možeš da pomogneš nekome, nema potrebe da budeš nekulturan. Baš bih voleo da mi napišeš šta je tačno “glupost” u mom pitanju, koje je kulturno postavljeno, na mestu gde vidim da ima sijaset pitanja sličnog tipa za druga zanimanja.
Iz tvojih postova vidim da si “profa”. Mnogo si neki umišljen profa onda, a ljudima se obraćaš sa “lik”?! Verovatno su ti žene “likuše”.
Može čovek da ode u koju god hoće zemlju, ali od sebe ne može da pobegne.
Ja mislim da to nije losa ideja, ali posto kao sto i sam znas velike prodavnice za ljubimce nude takve usluge za malu cenu,mozda nesto kao pet sitter i grooming zajedno bi bila bolja opcija. Svakodnevno vidim kako koleginice na poslu porucuju odecu za njihove ljubimce,nose ih na cesljanje i u specijalne skole za dresuru. Ovde se pas tretira kao clan porodice,slave im rodjendane, prave im pomen i sve zivo. Pa ako se pokazes iskusan u toj oblasti ,dobijes klijentelu,posle te musterije hvale i prosiris ti biznis. Za ovo vreme sto zivim i radim ovde ne mislim da je bilo sta losa ideja,uvek vredi da se proba.
Izvini, nemoj odmah da se ljutiš. Ja u stvari mislim da je to odlična ideja za koju se vredi iscimati i doći u Ameriku – da praviš psima frizure za minimalac. Way to go!
Mozda je plata minimalac ako radis u velikoj prodavnici za ljubimce, ali ako radis za sebe (i, naravno, ako si dobar u tom poslu) mislim da moze da se zaradi vise od minimalca
[QUOTE=“Sima;50686”]Izvini, nemoj odmah da se ljutiš. Ja u stvari mislim da je to odlična ideja za koju se vredi iscimati i doći u Ameriku – da praviš psima frizure za minimalac. Way to go!
[/quote]
Uzeću u obzir samo prvu reč iz tvog posta. I da, cinizam ljudi koji me ni ne poznaju me ljuti. A pogotovo što o dotičnom poslu nemaš pojma, ma nemaš ni dodirnih tačaka sa temom očigledno. U tvom šumadijskom selu kuče treba da čuva kokoške i da jede što manje.
@tomislav1970: hvala na linkovima i pomoći, dosta sam dobar u poslu… Smatram da za početak svaki posao je ok, s obzirom da ću smeštaj imati kod brata, besplatno, tako da…
Simo, izvini ali jednu stvar trebas znati pre nego sto dodjes ovde, a to je da se ne ismejavas zivotu drugih ljudi. Ovde je sve to normalno, dali je moj izbor da budem gej, ili strejt, dali hocu da zivim u Nju jorku ili na farmi u Arizoni. Sve je stvar izbora i sta koga cini sretnim. Na primer ja imam stabilni i lep poso,ali nazalost posto je neprofitna organizacija plata mi nije velika, ipak kad kod padne sneg meni bude placen dan,kad mi se dete razboli meni dozvoljeno da odem u sred posla i da mi plate kao za ceo dan. Sa druge strane moja sestra zaradjuje ko ja i moj muz zajedno, ima mogu da kazem para i vise nego sto joj treba,ali decu ne vidi,nema vremena da izadje sa muzem, uvek je u nekoj frci(covece kakav stres). Ali vidis to je sve stvar izbora, sta ko ocekuje od zivota. Meni je ovako lepo,imamo za sve sta nam treba, slobodno vreme koristimo da sto vise budemo zajedno kao porodica, a sa malo planiranja jednom godisnje padne i neki egzoticni odmor. Pa nisam dosla ovde da bi bila na poslu od jutra do sutra i da se obogatim preko noci. Za to treba malo vise vremena…cak i ovde u USA. A oped bi da se vratim na temu da ljudi ovde veoma brinu o zivotinjama, nekad mi se cini vise nego i za druge ljude. Jedna od mojih koleginica sad skoro uzela godisnji odmor,da bi bila sa psom koji pati od depresije(tako veterinar reko). Drugarica sad skoro platila 90 dolara za frizuru svog psa, koji je trebao da ucestvuje na reviji. A sestra redovno placa od 40 do 60 dolara mesecno za sisanje njenog psa. I nevidim nicega loseg u tome ako neko hoce da radi sa zivotinjama i to ga pravi sretnim.
Meni se cini da je ovo odlicna ideja. Na zalost ne mogu da pomognem, posto o tome ne znam nista. Ono sto znam je da ljudi ovde ljubimce dozivljavaju kao clanove domacinstva: uplacuju zdravstveno osiguranje, kupuju patikice i kaputice, meditiraju i mole se za pse. Ako tebi dobro ide posao u Srbiji, ovde moze da bude samo bolje.
Ovaj forum je super, uvek se pojavi neki novi lik koji je zanimljiviji od onog prthodnog.
Tvoju temu sam, Miloše, čačnuo jer ovo još nisam video na ovom forumu – Antropomorfizam kao biznis, wow! Davanje specifično ljudskih karakteristika životinjama: Oblačenje, šišanje, osiguranje, pogreb… To uglavnom vidjamo kod socijalo neadaptiranih, usamljenih ljudi koji u potrazi za adekvatnom zamenom za ljudsko duruštvo pokušavaju da “humanizuju” svog kućnog ljubimca na sve ove načine što ste gore opisali. S obzirom da je otuđenost ovde sveprisutna, tako ni ova pojava nije retka i čitave firme su razvile biznis na tome.
Meni je bilo interesantno da provalim da li si to na taj način prepoznao kao mogućnost za biznis (što bi me iskreno prijatno iznenadilo da neko odande tako razmišlja), ili se stvarno primas na te rituale humanizacije životinja. Na žalost, ipak je ono drugo – neinenađujiće, zar ne? Dobro, bar ćeš biti ubedljiviji sa svojim pacijentima, pardon: mušterjama.
I onda kad sam pomislio: Dobro, toliko o tome! – pojavio se novi lik da te “brani”. Zar to nije super? Noki će sada nemušto da mi objasni kako stvari stoje ovde u Americi i kako je to “sve stvar izbora” baš kao izbor da neko bude gej ili strejt, ili da zivi u New York-u ili na farmi u Arizoni. Hvala na objašnjenju – urnebesno je, samo što jedna od te dve stvari nije izbor. Šta misliš koja (razmisli prvo)?
Nego, jel imaš još neku ideju za poslovne poduhvate, ova je bila stvarno vrh?
Brate mili, sta reci na ovakav post koji si ti napisao?! nije cudno sto neko odavde razmislja o POSLU na nacin na koji ja razmisljam, vec je cudno da je neko ko zivi u USA, jos je i profesor, toliko prepun stereotipa i predrasuda. iz svakog tvog posta kulja nevidjena kolicina besa, zlobe i nezadovoljstva, a da ne kazem neznanja. ne mislim da to treba da te zanima, ali proguglaj malo pre nego sto lupetas gluposti koje si napisao. biznis sa kucnim ljubimcima, psima, i zivotinjama uopste je vrlo ozbiljna stvar i nije zasnovana ni na kakvoj zameni za ljude?!
ne treba mene niko da brani ovde, ja sam ovde da prikupljam informacije, a ne da trosim vreme dokazujuci nekome bilo sta.
sudeci po avataru mogu da pretpostavim kojoj “manjini” pripadas, u mom poslu ih ima mnogo, da ne kazem 90%, i bas su takvi: besni, cinicni, prepuni sebe, a zeleli bi da svi budu tolerantni prema njima i njihovom opredeljenju.
tuzno stvarno.
:no::no::no:
A izvini sto si ti nervozan? Sta je to sto ti toliko smeta u njegovom postu i na ovom svetu? To je njegovo zanimanje i nesto sto on voli, covek je samo pitao nesto vezano za to, ne tebe direktno. Ako se neko nalazi u tome to je njegova stvar, ne znaci da je “otudjen”, kakav glup izraz inace.
Ja mogu sad na primer da kazem da je izuzetno glupa stvar biti profesor, to znaci da nisi uspeo da se dokazes kao strucnjak jer si “teoreticar” ali nesposoban da primenis to u praksi pa si se odlucio da ponavljas kao papagaj jedne te iste stvari iz semestra u semestar i glumis pamet…
Ovo naravno ne mislim, ali tebe bih uvredio na taj nacin jer vidim da ti volis da vredjas ljude bez ikakvog razloga za tim.
Hvala, trudimo se da zadržimo imidž. Pozdravi mi tih 90% kolega i nemoj mnogo da mi te nerviraju – dobićeš bore od sekiracije, a to nikako ne želimo, zar ne?
IgorMAD: Mislim da je ovo drugo što si naveo u pitanju
Ništa me ne nervira osim agresije i nekulture. Puštam svakoga da živi kako mu odgovara dokle god mene ne ugrožava. A pošto već osećam da me tvoje ponašanje iritira jako, sa zadovoljstvom ću preskakati tvoje postove i teme.
Bmilos, vidim da si upravo dobio priliku za svoj zeleni karton, a kada odes gore, vjerujem da ces ukoliko si dobar u svom poslu da napravis cudo. Naime, grumeri koji znaju svoj zanat uvijek nadju i dobar salon za raditi. Gdje planiras da ides? U koju drzavu? Koji grad?
Jaoj, Simo zar vakvo misljenje da dodje bas od profesora? “Socijalno neadaptirani ljudi” - tako ih nazivas samo sto su sposobni da ponude paznju i ljubav jadnim zivotinjama. Ja licno nemam ljubimca,tek smo kupili kucu proslog proleca,a izmedju mojih i sestrinih decaka vec imam brdo posla, tako i da ne misim o tome u skoro vreme. Ali moja baka je bila u pravu, mi nismo nosili nase pse ni na sisanje ni na manikir, ali jos pre 30 godina ona mene ucila kako ljudi koji ne vole zivotinje ne vole ni druge ljude. Kad samo pomislim kakvi hladni ljudi uce nasu decu o zivotu…
A da i da dodam o tome sto ti mislis da zivot u Arizoni nije izbor. Oped predrasuda, ja zivim na 20 milja od Nju Jorka, mene iskreno ova frka ovde ubija. Vec mislim o kupovini kuce negde u unutrasnjosti Amerike, mi smo porodicni ljudi i meni treba priroda i mir a ne prevoz pun guzve bacila, policiske i vatrogasne sirene, i prostitutke na svakom cosku, najskuplje rate za zdrastveno osiguranje i osiguranje kola. Stvarno ne vidim zasto bi zivot u guzvi bio bolji negde negde u mirnom gradicu.
Dobar primer, mada vazi samo za “teaching insitutions”. Ovo vazilo nekad za Srbiju, danas vise ne. Sad umesto da si samo papagaj moras da znas kako da doneses univerzitetu pare. Npr. ja moram da im donesem min oko 250 000 dolara u projektima za pet godina u kojima imam rok da postanem vanredni profesor.
Danas su strucnjaci u SAD sve vise “disposable diapers” u ovom sistemu prestruktuiranja, otvaranja i zatvaranja firmi. A cesto su profesorski poslovi jedni od retkih zasticenih (nakon sto se dobije odgovarajuci chin).
I ko jos mora da radi samo 9 meseci godisnje (takvi su nam ugovori u akademiji)?
A svaki posao ima za i protiv razloge zasto da se izabere. Ne postoji najbolja varijanta za sve. Npr. ja nema leba ni da bi mogla da shisham kuchice (nemam strpljenja za to), a nema leba ni da bi mogla da radim u medicini (cim vidim krv poce da mi se manta).
A na temu kuchicha, ovde kod mene ovi koji imaju pse kad putuju moraju da nadju “dogsittere”, postoji “doggy daycare”, to su im kao clanovi porodice. Cesto ko je single i ko nema decu ima jednog rasnog psa. I cuvaju ih kao da su im deca, kupaju, hrane kupovnom hranom, obavezno drze unutra u stanu/kuci, vode na shishanje, kod zubara i slicno. Putuju sa njima avionima (doduse drogiraju ih, uspavaju i stave u “crate”). Sto je moj drug jednom primetio u americkim samoposlugama su uvek Kids pa Pets sections jedna nakon drugih. Red pelena i potrepstina za bebe, iza njega red hrana i igracke za zivotinje…
