Sretan sam zbog svih na ovom forumu koji su uspjeli ostvariti svoje snove. Nisam međutim na uspio naći nikoga ko bi ponudio drugačiji ishod cijele ove priče. Što ako dobiješ vizu, a ne odeš.
Moja se viza sjaji u novom pasošu, a fascikla sa dokumentima koje bi trebao predati na granici stoji na stolu u mojoj sobi i svakodnevno me potsjeća na nešto što neminovno odlazi. A, zašto? Obično se u ovakvim situacijama aktiviraju Marfijevi zakoni i čovjek se suočava sa izborima koji će radikalno promijeniti njegov život. Jednom napravljeni izbor, a to nažalost znam iz iskustva, više se ne može promijeniti.
Ja sam u nekim srednjim godinama. Baš sam neki dan proslavio trideset i sedmi rođendan. Neoženjen sam. No eto, prošle godine sam sreo djevojku sa kojom razmišljam započeti zajednički život. Ona na žalost nema vizu. Pošto smo se sreli samo par mjeseci prije intervjua, nije bila voljna da pokušamo da je ubacim u cijeli taj proces, pa sam ja sam otišao i izvadio vizu misleći da neće biti problem poslije povući je u Ameriku. Tek poslije sam to dobro prostudirao i uvidio da takav proces traje godinama. A na kraju sam postao vjestan da ona zapravo i nema neku veliku želju ići u Ameriku. Naravno, imajući u vidu da je ona samo dvije godine mlađa od mene i da njezin biološki sat otkucava, trebao sam toga biti svjestan još od početka. Sad me muči pitanje, što ako nešto krene naopako, pa se raziđemo za koji mjesec, a meni viza ističe u sedmom mjesecu? Kako ću se nositi s činjenicom da sam imao šansu i da sam je propustio ili sa druge strane kako ću se nositi s činjenicom da sam se oženio i da zato nisam mogao iskoristiti vizu? Da li ću joj cijeli život zbog toga prigovarati? A što ako je napustim i odem sam, a tamo ne uspijem naći ženu svog života i ostanem cijeli život sam? Što će mi onda sve ono što ću u Americi uspjeti i steći i naučiti i proživjeti kad to nikome neću moći prenijeti?
Kao plus na sve to, sestra i zet su uspjeli dobiti vizu za Australiju i otišli su krajem prvog mjeseca u Melbourne. A što sa roditeljima?
Na žalost, nitko ne može donijeti takve odluke umjesto mene.
Upravo ovo poslednje sto si rekao, niko ne moze doneti tu odluku umesto tebe. Sudbine i putevi su razliciti, tako da na ovom forumu ne mozes naci univerzalan odgovor za svoju situaciju. Uglavnom ljudi koji igraju zele da odu, e sad uvek ima izuzetaka…
Ako bi se i usudio da ulazim u tvoju kozu, rekao bih ti da se GC dobija (najverovatnije) jednom u zivotu i nikada vise, a devojku-zenu mozes naci i u USA, Kini, Australiji… Na kraju ja ne bih podneo da se neko toliko razlikuje u zeljama (konkretno mislim o odlazku), ali ljubav je cudo! I nemoj da razmisljas toliko o njenom bioloskom satu vec o svojoj sreci i zeljama. Kroz ceo post provlacis mnoga pitanja, koja su realna i ok, ali mislim da se ustvari plasis i kroz pitanja trazis opravdanje za odluku koju ces doneti.
Skupi hrabrosti, stisni kohonese i odluci onako kako mislis da je najbolje za tebe.
Citam ovu tvoju poruku vec 10. put, nisam htela nista da komentarisem, ali moram.
Ako postoji i najmanja sansa da se “razidjete za par meseci”, pa onda ni ti nisi siguran da li je ona zena tvog zivota. To sto njoj otkucava bioloski sat, ne znaci da ti moras da resavas taj problem. BTW, ima ona jos vremena. A to sto ti imas 37 god. ne znaci da je kasno da upoznas zenu svog zivota. Nikad nije kasno.
Probaj ti nju da ubedis da je za VAS najbolje da ti odes i aktiviras GC, pa se vrati, daj jos malo vremena toj vezi, ali steta je propustiti ovu priliku.
Necu vise da pametujem. Ispada da ja ne verujem u ljubav. Ali ja se nikada ne bih dvoumila.
Zelim ti da doneses odluku koja je najbolja za TEBE. Srecno!
ne znam odakle tebi ideja da ona ne moze sa tobom za USA? Jeste, ne moze odmah, ali ako ti odes tamo moze “za tobom” posle par meseci. naravno treba da ste u BRAKU. Nesto ne vidim da si igde spomenuo da ste u braku. To je resenje tvojih problema. Odes za USA, provedes tamo neko vreme, uzmete se i ona ima sva prava da zivi sa svojim muzem. To je garantovano medjunarodnim pravima i zakonima, a vazi i za USA. To sto ce i tebi i njoj trebati 14 godian da postanete USA drzavljani je sasvim druga stvar.
Idi obavezno barem probaj nemoj da propustis sansu pa da se posle kajes a jos manje ti treba da posle ceo zivot nekom prigovaras a pogotovo osobi za koju mislis da je to to.
Pervan, sve si već rekao, mi i nismo u mogućnosti da dosnosimo odluke umesto tebe ali smo tu da ti svojim predlozima, mišljenjem donekle pomognemo. Evo ja npr samo predlažem da radi ‘‘svoje glave’’, tj. sprečavanja griže savesti u godinama koje su pred tobom/nama probaš da zatvoriš finansijsku konstrukciju koja za tebe kao pojedinca i nije baš neizvodljiva (nekoliko nas sa foruma ide tuto kompleto, nosilac + suprug/supruga + dete/deca što je baš velika brojka u € ili u $) izljubiš se sa devojkom, odeš u USA, ostaneš koliko možeš, aktiviraš GC i vratiš se. Nakon toga imaš 1 god da ti se sve stvari iskristališu, kockice sklope ili rasklope, po meni dovoljno vremena za konačnu odluku. U suprotnom, rizikuješ da svojim eventualnim nezdovoljstvom zbog neodlaska upropastiš vezu a ni po drugom pitanju vše nema ispravke.
Hmmm… Ja se potpuno slazem sa svim clanovima koji su pokusali da odgovore na ovo pitanje! Potpuno si u pravu kada kazes da samo ti mozes da doneses odluku, ali zapravo, nikome i nije zelja da donosi odluku umesto tebe! Mi smo ovde samo da ti svojim savetima i misljenjima koliko-toliko pomognemo u resavanju problema i otklanjanju nedoumice, kao sto je Ivan i rekao. Ja cu izneti svoje misljenje, koje uopste ne mora da vazi za tacno,ali video sam da se poklapa i sa misljenjima jos nekih koji su pokusali da ti odgovore na pitanje… Mislim da bi ti trebao da odes u USA, aktiviras GC, zavrsis sve sto je potrebno, a nakon toga se vratis kuci! Tada ces imati dovoljno vremena da na miru, bistre glave, bez zurbe razmislis o svemu… Ipak, smatram da je velika greska ne otici i prokockati trakvu priliku, koja se ukazuje najverovatnije jednom u zivotu! Jos jednom ponavljam, ovo je samo moje misljenje, i uopste ne mora da znaci da je tacno!
Najiskrenije se nadam da ces uspeti da doneses odluku koja ce biti najbolja za tebe i uciniti te srecnim! Nadam se da ces doneti odluku zbog koje se kasnije neces kajati!
Pozdrav!
Da ne ponavljam sve sto se moze procitati u prethodnim postovima, a sto spada u logicne savete, pakuj polako kofer i otisni se preko Atlantika. Kada
sredis papirologiju u USA imaces dovoljno vremena da razmislis o svemu i svacemu u sopstvenom zivotu. Nisi valda igrao lutriju zato sto ne zelis da odes? Svi mi imamo hiljdu dilema, ali jedan je zivot i treba videti svet, upoznati nove ljude, jesti drugaciju hranu . . . Napunio si 37 godina, sigurno imas uhodan posao, uhodane navike, mesta gde se kreces itd. Polako ali sigurno sve postaje rutina, bezbedno mesto. Upravo je tada pravi trenutak za akciju.
I da ne zaboravim. Javi nam ovih dana za koju si se avio kompaniju odlucio.:bravo:
Ja bih jos dodala, ako ta ljubav vrijedi zrtve, zasto se ONA ne bi onda “zrtvovala” i otisla s tobom??
Ne znam, meni su slicni stavovi jako bitni u vezi, a ako ne to, onda razumijevanje i kompromis. Pa valjda joj je jasno da se lutrija dobije jednom u zivotu??
Sto se tice bioloskog sata, ma znam koliko hoces zena koje su dobile prvu bebu i u 39, 40…
Nevjerojatni su ponekad putovi života… Ali ja vjerujem da se sve dogadja s razlogom pa tako i ova tvoja kusnja i dilema. Naravno da je lakse komentirati ovako sa strane, nego kad si zaista u toj situaciji. Ne znam sto bih ti savjetovala osim da pokusas trezveno razmisljati i staviti svako ‘za’ i ‘protiv’ na papir. Pokusaj odagnati moguci osjecaj straha da ti je vrijeme za vratom i da hvatas “zadnji vlak” za brak, vezu, obitelj..jer to je toliko daleko od istine…
Bi li ona bila spremna zrtvovati se za tebe/vas odlaskom u USA jednako kao sto bi se ti zrtvovao za nju ostankom ovdje?
Imate li vise potencijala za sretniji zivot ovdje nego u USA?
Ako ostanes i vi ipak ne uspijete u svojoj vezi, hoces li moci preboliti propustenu priliku za odlazak?
Ako odes i stavis vezu na kusnju vjerujes li da ce postojati s obje strane jednako jaka volja da uspijete i napravite obostrane kompromise uz privremenu vezu na daljinu?
Ako je i na jedno pitanje odgovor NE, imas debeli razlog za odlazak…
ah kakva srceparajuca prica. i sta sad mi treba ovde da placemo zajedno sa tobom nad tvojom “teskom sudbinom”???
izvini brate, ali ti si obicni ser*onja, i bolje nemoj nigde takav ni da ides. nije to za tebe.
umesto da slavis, jer si dupli srecnik, em si dobio zelenu kartu na lutriji, em si nasao zenu, ti kukas tu ko neka baba.
svako normalan bi otisao, ostvario to pravo na Green Card, pa ne potpisujes ti nikakav ugovor da MORAS tamo da budes…pa ostanes malo, probas, vidis, za to vreme vidis i sta se desava sa tom vezom. ako je prava veza, i prava ljubav, cekace te ona, nece da pobegne zbog malo razdvojenosti. uostalom, ako se ona predomisli i pozeli da ide sa tobom u USA, ima i za to nacina…ali lakse je plakati nad svojom “teskom sudbinom”
bu-huuuu, smrc, smrc…jadan covek sta ga je sve snaslo!
ovo je teska ne istina, i ne slusaj ove gluposti. ako se vencate ona NECE moci da ide u USA za tobom, vec ce morati da ceka u svojoj maticnoj zemlji, dok joj se ne odobri viza sto nekad traje toliko dugo da ces ti pre postati citizen, nego sto ce ona dobiti vizu…znaci 5 + 1.5 g
Razumijem tvoje dileme i necu ni pokusati da te ubjedjujem u jednu ili drugu stvar. Ja se nisam pokajala sto sam ostavila sve i dosla, ali da je tesko, jeste. Razmisli sta je ono sto te vuce da odes a sta te drzi da ostanes i izvagaj. Slazem se sa ex-usa u tome da te niko ne tjera da ostanes ovdje do kraja zivota. Nije lako niti jeftino putovati svako malo, ali opet ako dodjes i uzmes GC, barem imas jos jednu opciju u ruci za godine koje dolaze, kad vidis da li je ta djevojka tvoja buducnost i da li je Amerika zaista tvoj san. U svakom slucaju zelim ti srecu sta god da odlucis.
TOOOOOOOOOO… To i jeste poenta price bravo za Ex USA nije da niko od nas treba da se mesa ali ako od 17miliona ljudi koliko je bilo prijavljeno za dv 2011 npr ti budes taj srecnik i dobijes GC i posle se tu nesto mlatis sa devojkom kojoj otkucava bioloski sat i mama i tata i pas ii macka i kanarinac ma daj covece imas dovoljno godina da bi znao sta hoces u zivotu. Pa moj muz je jedinac tvojih godina i roditelji mu broje oko 70 leta otac imao sad operaciju srca i sta sad pa nije fer da se odustaje . Mislim ja stvarno ne razumem kome se jos ostaje u Srbiji :wtf:
Ja sam verovatno preterano iskljuciva, ali smatram da od samosazaljenja nista dobro ne dodje. Ja bih skupila mudabeep i zagrizla.
Nisam psiholog ali kao sto neko rece, dosta si providan da si ustvari u strahu od zivota i odluka, pa trazis izgovore.
Evo nesto jako licno: moj muz i ja smo se upoznali par meseci pre nego sto sam otisla za Svajcarsku. Na tri godine. NIKO nije verovao da cemo uspeti osim NAS. Onda sam se ja vratila u Srbiju zbog njega. I nakon 3 godine u Srbiji sad zajedno idemo u Ameriku. I planiramo jos toliko toga :naughty:
Ali gledali smo u istom smeru, kako se to kaze. E to je bitno po mom misljenju. Zajednicki snovi, ideje i planovi. Onda se sve prebrodi, u suprotnom se traze izgovori za povlacenje.
Izvini ako sam mnogo direktna
Srecno
Slazem se sa prethodnim postovima - od sazaljevanja nema nikakve vajde, iskoristi to pametno sto si dobio GC, kao sto ti i sam rece na tebi je da donesesh odluku naravno, ali moje misljenje je da u takvoj situaciji nema dvoumljenja. Barem sa moje tacke gledista, kada sam video da sam izvucen i dobio i vizu posle, nije bilo dvoumljenja uopste. Znao sam istog momenta sta cu raditi i sta mi je raditi. Nije bilo sanse da ovu priliku propustim, jer ne verujem da bih je imao po drugi put :). A s’obzirom da smo istih godina skoro, nisu ni meni roditelji u nekom sjajnom zdravstvenom stanju ali ipak je ovo moj zivot i odluke koje se mene ticu donosim ja, posto si spomenuo i roditelje koliko mi se cini. Odluka je tvoja ali pamet u glavu sto bi se reklo, nemoj posle da zalish zbog svoje odluke…
ovde će ti ispasti gomila mišljenja, a moje je najbolje šalim se
ali ja sam rešio, još prvi put kada sam uzeo tiket, da ako se nešto bitno dešava u životu, odem makar turistički na mesec dana, naravno ako izvuku moj tiket. Gomila ljudi igra godinama, pa nekako već po inerciji i ne očekuje previše, dobiju taman kad treba da, npr, diplomiraju, naprave dete… i odu.
Kao što je neko već rekao: stavi vezu na test. Ako si već sa tom ženom srećan, imate neka slična mišljenja… samo se malo razlikuje to mišljenje o USA, i volite se, planirate da se venčate, zašto ne bi probali svoju ljubav da gajite u nekom drugom svetu?
Ex-usa je upravu u ovom slucaju, sa advokatom ili bez u idealnom slucaju minimalno cekanje je 2 godine za zarucnicku vizu za koju treba drzavljanstvo. A spajanje porodice ide jos i duze.
šalim se 