Svasta smo pricali o tome sta moze da vas snadje kad dodjete u USA, mislim da o ovome nije bilo puno reci. Elem, pre jedno dva meseca sam dobio obavestenje da zbog teske materijalne situacije i zbog toga sto moji sefovi nisu uspeli da obezbede grantove, tj. finansijsku potporu za istrazivanja, moje radno mesto (zajedno sa jos par) mora da bude ukinuto i da cu, zakljucno sa danasnjim danom, ostati bez posla. Ovakva informacija vas, u trenutku kada ste potpuno oslonjeni na sopstvena primanja i od njih zavisite, a uz to znate da dobro radite svoj posao i da vas sefovi hvale i oslanjaju se na vas rad, ostavlja u prilicno nezgodnom osecanju bespomocnosti i pitanja “A sta sad?”. Sve je jasno - nista niste pogresili, naprotiv, ali zbog loseg rada onih iznad vas ostajete bez posla. Tu su sve pohvale, tapsanja po ramenu, cestitke na odlicno odradjenom poslu, briga za vasu buducnost, obecanja da ce vam u svemu pomoci da nadjete novi posao i da ce vam dati odlicne preporuke. Ipak, sve to ne donosi hranu na sto niti placa racune. U tom trenutku izrone na povrsinu slike sa pocetka, slanje stotina prijava za posao, cekanje na poziv, odlazak na interevju, cekanje rezultata… puno cekanja i nerviranja. Srecom, ono sto je dobro u celoj prici je da sam bio svestan da vec imam dve godine iskustva, da zaista imam pomoc i preporuke odavde, a ne samo iz Srbije, da imam nekakvu proverljivu radnu istoriju i da ce me sve to predstaviti u mnogo boljem svetlu nego kada sam tek stigao.
Slao sam prijave, jurio regrutere, priujavljivao se i za poslove koje inace ne bih zeleo da radim, ali kad nuzda tera sve je ok ako ce da donese lovu u kucni budzet. Pre dve nedelje sam konacno dobio poziv na intervju. Bilo je dobro, osecaj posle razgovora je bio da sam ih kupio pricom. Danas, poslednji dan na starom poslu, pravimo oprostajni rucak, a meni stize zvanicna ponuda za novi posao. Naravno, odmah prihvatim, nesto bolja plata i vise godisnjeg odmora (tri umesto dve nedelje) i pocinjem u ponedeljak…
Sve se lepo zavrsilo, srecom, ali nije ni malo prijatno prolaziti kroz ovakvu situaciju. Ipak, budite spremni da slicno uvek moze da se desi, ocas posla smisle nekakvu racionalizaciju i ukinu nekoliko radnih mesta, pa se nadjete u nebranom grozdju ni krivi ni duzni. Po ko zna koji put se potvrdjuje osnovno pravilo zivota u USA - dok imas posao sve je u redu, zivis kao covek, kad izgubis posao sve ide pod led…
Dreadnote, baš mi je žao što si morao da prolaziš kroz sve to. Mogu samo da zamislim koliko je sve to stresno bilo. Ali bitno je da si uspeo da nadješ drugi posao. I to još bolje plaćen i sa više odmora. Na kraju se sve dobro završilo.
Naravno da nije svejedno ali zamisli da se to desilo u Srbiji. Da li misliš da bi uspeo da za dva meseca nadješ novi posao, da ne pričam bolji? Ne verujem. Borba je svugde ali tamo bar imaš mogućnosti, otvaraju se nove prilike, ovde bi mogao samo da sedneš, da plačeš i da moliš Boga da se nešto desi.
Veliki pozdrav od mene 
Ovo tvoje iskustvo, dreadnot, je vrlo poučno za sve nas. treba uvijek imati oči širom otvorene i pratiti šta se dešava oko tebe. Nikad ne možeš biti spreman na takvo nešto, ali biti oprezan i osigurati sebi neku ušteđevinu ako bi se, ne dao bog, takvo šta desilo je više nego neophodno.
Uh drug na trenutak si me bio zabrinuo.
Ajd neka je sa srecom novi posao. Ko zna zasto je to dobro…
Pa slusaj nije lako prolaziti kroz sve to,stres je najgori od svega ,kako cu,sta cu?
To je nas mentalni sklop takav, kad kazem nash mislim i na sebe i ja isto tako reagujem kao i vecina nasih ljudi.
Ali ovde ima potez koji se zove “bankruptcy” naravno za svakog porodicnog domacina coveka ova rec je teska .Naravno ne kazem da sada dreadnot ili bilo ko izgubi posao odmah treba da fajla bankrupsi ,nego voleo bih da prokomentarisem ovu fazu.
Bankruptcy je kao kad restartujes kompjuter i krenes sa fresh log on od pocetka.
To se ovde shvata kao druga sansa ,to je stanje gde se sva tvoja dugovanja brisu i kreces od pocetka.Recimo kod nas u Srbiji moras staviti domacinstvo,auto,njivu,plac,decu ,zenu pod hipoteku da bih uzeo stan od 40kvm dok ovde stavljas svoju kreditnu istoriju i nista vise.
Sve ovo pisem iz razloga sto smo mi balkanski narod tako vaspitavani da ce mo se boriti do poslednjeg daha za nasu porodicu i za ocuvanje nase familije ,i s druge strane da niko ne upire prst u nas saputajuci “evo ga ovaj sto sve izgubio”.
Dok s druge strane imate ljude koji to vrlo dobro koriste i znaju da povuku pravi potez u datom momentu.
Ja cu vam navesti par primera.
Drugar sa posla je kupio dvosoban stan 2005 godine kad su cene bile WOW, za 180k placao je 1750$ mesecno sa svim troskovima tip je prosle godine kupio stan preko puta njega znaci vrata u vrata gledaju mesecna rata mu je 1000$ sa svim troskovima. On je isao u banku da trazi neki refajnanc ili neke malo bolje povoljnosti ili ustupke da mu daju jer nije realno a i nije fer misleci da moze bar da ga razumeju ali se to sve svodi na nista, nemogu oni tu nista to je jednostavno rintaj i placaj sve dok mozes i dok imas .
On je covek uradio bankrupsi jer nije hteo vise da placa nesto sto nema tu vrednost.Izrentao je stan u istoj zgradi za 900$ mesecno i kaze preporodio se kao da mu je pao neki teret sa ledja.
I zamislite banka je listala njegov stan forcloser za 80k.Hocu da kazem izvinite na izrazu ali zar nije ovo pederski nacin poslovanja ,covek je hteo da mu naprave neki ustupak placao advokate i nista, a sada isti stan ce dati drugom kom ce payment biti oko 1000$ mesecno .Ali jbg to je taj sistem ovde .
Treba samo biti pametan i vuci prave poteze u pravom momentu.
S druge strane imate za primer American Airlines to je gigant od avio kompanije ,oni su fajlali bankrupsi…pametno ljudi vide da nema svrhe da placaju radnike po 25$ na sat jer mogu uposliti kontraktore koji imaju radnike za po 10$ po satu i plus skidaju svu odgovornost sa sebe.
Koja je razlika izmedju mene i American airlinesa zasto bih se ja lomio i rintao ko konj do verovatno srcanog udara za nesto sto vise ne ide ,mozda samo zato sto ne bih da ljudi pricaju kako sam sve izgubio da kockam svoj zivot !
Jos jedan pametan potez u bankrupsi u pitanju su nasi ljudi …ljudi su takodje videli da nema svrhe placati kucu koja vise nema vrednost,i brzo su reagovali imali su nesto ustedjevinu u slamarici i prestali su jednostavno da placaju kucu,niko ih nije dirao 3 godine oni su radili i stekali lovu znali su da ce doci dan kada moraju da napuste kucu,jer je ovde politika u pocetku bila da kad izgubis kucu ides za 3 dana na ulicu sada vise nije tako jer su se proracunali da su u tom slucaju svi na gubitku i struja i gas i telefonske kompanije a zatvorenih kuca ima da vise i oni neznaju sta ce sa njima,tako da su doneli odluku da mozez biti u kuci dok oni ne kazu da letis napolje ,placaj bar te racune da neko ima vajde.
Njih su nakon 3 godine bacili na ulicu oni su otisli ujutru u agenciju odabrali stan od 1100sf dvosoban i iskeshirali ga za 70k.
Uh nastavicu kasnije …
@chicagopn - malo si s brda s dola opisao sve, pa ne znam da ce te bas razumjeti ovi koji tek treba da dodju ovamo. Ali sve sto si napisao si u pravu 100%.
Mada kad covjek izgubi posao, ima i unemployment i ne treba nista raditi naglo. Pogotovo ako dvoje radi, onda sa jednom platom i unemploymentom se moze nekako krpiti. Pa ako se ni nakon unemploymenta ne nadje posao onda se moze razmisljati o prestanku placanja kuce/stana.
Sasvim druga stvar je to sto ti pricas za kuce. To se desavalo ljudima koji su od 2003. do 2009. kupovali kuce koje su imale preveliku vrijednost. Nakon 2009. vrijednost kuca je drasticno pala. Ko je imao srece pa uradio kao porodica koju si opisao u drugom primjeru ti su napraivli pravu stvar. Medjutim ima i onih koji nisu placali po tri godine, ali nisu ni stedili te pare, vec zivjeli na visokoj nozi kao da taj dan kad ce ih izbaciti nece nikad doci.
@danero - jako je tesko ustedjeti dovoljno novca da te moze pokriti i 3 mjeseca a kamoli duze kad nemas nikakav priliv novca. Ali mislim da smo mjesecne troskove spominjali ranije pa da s ene vracam na to.
@landlord primetio sam i ja hahaha… kucao sam sa telefona zato sam i napisao na kraju da cu nastaviti,reko nasta li ce ovo da lici sto sam napisao sad.
Ali voleo bih da u dahu sve to ljudima docaram.
Znas sta me najvise izludjuje generalno, sto mi kao civilizacija nismo se izgradili do te mere da svi zivimo lepo i lako, jer smo najinteligentnija stvorenja na planeti zemlji.
Sto u 21 veku a to su 2000 i kusur godina u novoj eri onu staru necu ni da racunam, nismo sebi ugodili zivot kao civilizacija .
Ja sam sve razumela Chicagopn-a i jako zanimljivo. Koliko shvatam, kada stvari postanu crne, u stvari i nisu tako crne i dalje imate još opcija za manevrisanje…
Neverovanto mi je ovo za 3 godine… pa šta radi banka? Kod nas, koliko mi se čini, posle tri meseca neplaćanja rate za kredit pokreće se postupak za prinudnu naplatu i aktivira se hipoteka. Da li neko zna kakav je proces, šta se dešava kad prestanete da plaćate? Ja verujem da prvo idu nekakva obaveštenja, pa verovatno u nekom trenutku neko dodje i proba ponovo da se nagodi (lupam, šta god), ali kako to da to traje čitave tri godine?
“Jos jedan calv na lesu” zasto da bezim iz ove kanalizacije zvana Nebeska zemlja. 4 godine (slovima cetiri) sam cekao izmedju poslova. Dzaba Cisco i Microsoft sertifikati, dzaba diplome, vecito nesto drugi. A covek za 2 meseca se nekako izvuce, i to je jos dobro prosao, a ja ovde samo idem sa konja na magarca svaki sledeci posao sve gori od goreg, al jbg moram dete treba da jede( za to samo i radim) cale i keva kao i tasta i tast nam placaju reziju jer moja mizerna plata jedva pomiri bebine potrebe, a posto u ovoj zemlji nedaj boze da si zensko i da imas neke sulude ideje da rodis dete, odma se oprosti od posla, sto je bila i situacija sa mojom zenom. Mnogo me je ovo obradovalo i dalo nade da i za nas ima sanse kad stignemo tamo, i da ideja da begamo odavde jos vise ima smisla.
Bar su bili korektni u tom nekom smislu da unapred najave ukidanje radnog mesta… No opet, sva ta neizvesnot u medjuvremenu, trka oko pronalazenja novog posla, sve je to tezak stres. Ovakve situacije nisu tako retke… Bas jedan poznanik pre par nedelja je pominjao da je jedan sektor u njegovoj firmi zatvoren zbog loseg menadzmenta odozgo, a u pitanju je poprilicno velika firma…
Ja sam u Srbiji imao takvu situaciju, bio poprilicno potresen i bez posla skoro godinu dana, ali to je ipak druga arena… Ovde… Nezgodno… Sto rece lanlord vecina nas, i da hoce, ne moze nesto preterano da ustedi. Preziveti u USA tri meseca bez prihoda ravno je podvigu, pogotovo ako je tu rata za auto ili stan/kucu…
Moj je neki stav da uvek treba imati plan B tj. zanimanje B. To je bila moja logika kada sam dosao u USA - da postanem kompetentan (licenciran) za bar dva zanimanja koja su dobro placena, a da se pri tom posao nalazi lako. Napravio debelo istrazivanje, seo, razmislio i bacio se na dva fronta. Ja sam u USA i med. tech (nurse) i profesionalni vozac (kamiondzija ), trenutno radim kao nurse, pa ako nesto zapne ili nekim slucajem ostanem bez posla, mogu da se vratim u kamion koliko sutra. Plata na oba posla je skroz ok. Isto tako, oba zanimanja su trazena i posao se nalazi. I nema vise glavobolje. To je bilo u “fazi 1”, malo sam se skrasio i opet gledam kuda i kako dalje dok ponovo ne postanem u USA ono sto sam bio u Srbiji (a i tada cu odrzavati sve ove licence koje imam, zlu ne trebalo).
To sto je dreadnot gore opisao je u mojoj hijerarhiji nepozeljnih stvari jedna od “Top 3”. Nema potrebe biti preterano veran poslodavcu. Iz prostog razloga - poslodavac ce vas se prvi otarasiti ako mu niste potrebni radili vi posao kako valja ili ne. Ja stalno pratim oglase za poslove u struci i ne bih ni trepnuo da promenim radno mesto ako negde ponude bolje uslove. Nezgodno je ovo tlo, drugacije od onog na koje smo mi navikli gde su mame i tate odlazile u penziju sa prvog i jedinog posla… Zacas se promene stvari, na to treba i te kako biti spreman. Treba hvatati i kontakte u struci u kojoj ste i uvek imati “keca u rukavu”.
Upravo tako magelan,moras sto se kaze kod nas imati siroku lepezu zanata hehe, mi kao second job imamo neki online store sto nije lose moze da pokrije mesecne troskove ,ali najbitnije je da ovde moras biti promucuran i veoma dobro upoznat u sistem,sto vise znas to bolje.
Ja moram malo i mimo teme jer volim ljudima da docaram sto bolje mogu ovaj sistem koji ja nazivam ped…ki .
Uzecu za primer obicnu kablovsku tv i internet razlika kod nas i ovde
u Srbiji sam imao telekom ADSL bio je 1423 din mesecno I TO JE TO imao sam ga godinu dana nema tu nikakve taxe,porezi,prirezi,modemi nista extra.
Dok ovde je to igra bez granica samo za obicni internet i kablovsku. prvo pri dogovoru oko cene i svih troskova vas zavrnu recimo kazu vam da je mesecno 70$ vama dodje racun od 85$ ajde de neka im… onda njima to nije dosta ,oni hoce jos ,nakon 6 meseci lupe ti jos 20$ na racun onda je racun 105$ ti i dalje cutis i placas nakon 3 meseca lupe ti jos 20$ i tako oni nemaju meru ni granicu.Ja onda uzmem telefon i nakon 45 minuta kad se javi operater prvo ga pitam da li imate granicu sa podizanjem racuna ,ne razumem o cemu se radi?
onda tako popricate zatrazite supervizora pa s njim popricate i oni vam spuste racun opet na 85$ i jos vam kao nadoknadu daju jos neki paket kanala onako na 3 meseca koji kad prodju 3 meseca free cetvrti mesec vam naplate taj paket 30$ i tako sve u zacaranom krugu prave igre bez granica.
moram negde u nekoj drugoj temi napisati nase avanture sa kupovinom auta odnosno trade in nasheg.
da ne idem oftopic
dreadnot bas ni je zao, jbg
Ma to je ono na sto mi sa Balkana nismo bas navikli a njima je kao to sve normalno. Danas jedan posao, sutra drugi, danas ovdje zivim sutra ako ispadne negdje bolja opcija, kupi stvari… Vjerujem da ti nije bilo lako, sve se odjednom srusi al eto opet sve ispadne dobro iako treba to sve provarit sto se kaze. Mozda je zo na kraju i bolja opcija s obzirom na placu i godisnji. A jesi ostao u struci, radis slican posao?
I pored svih stresova koje ste imali sve se na kraju dobro zavrsilo. Cestitam na novom poslu.:bravo::bravo:
P.S. Vrlo zanimljive i korisne informacije od ostalih clanova.:bravo:
Hvala na cestitkama, evo vec nedelju dana guram na novom poslu i za sada je dobro. Magelan je potpuno u pravu kada kaze da treba imati po nekog keca u rukavu, i ja se razmisljam da pod stare dane ponovo zagrejem klupu i dodjem do nekih njihovih sertifikata, mozda cak i diplome, ne da nece da skodi, moze samo da olaksa nalazenje sledeceg posla. Ni ja ne patim previse od neke vernosti poslodavcu, ali ovde gde radim imam jako dobre benefite, gotovo savrseno zdravstveno, pa mi se zbog toga nije odlazilo.
Sto se tice poredjenja sa situacijom u Srbiji, slazem se da u najvecem broju slucajeva ne bi bilo sanse da se nadje nesto bolje, i da je uglavnom uvek padanje sa konja na magarca. Medjutim, ima jos jedna stvar - ako se radi neki posao koji se finansira iz budzeta, onda je gotovo nemoguce dobiti otkaz, pa se ljudi uljuljkaju u toj prividnoj sigurnosti. Supruga i ja smo radili u Ministarstvima pre nego sto smo dosli ovde, reklo bi se - sigurna plata, ne boli glava, ladno da cekas penziju. Ipak smo sve ostavili bez previse premisljanja jer smo shvatili da je to samo lazna slika i da ne samo stagniramo nego iz godine u godinu tonemo. Sigurnost posla nije zapravo nikakva kada se posmatra sa aspekta opste bede drustva, mizernih plata i svega drugog, da ne nabrajam iznova.
Nisam hteo da opet pokrenemo lanac poredjenja sa Srbijom (Balkanom), nego samo da ukazem na ono sto je i Magelan odlicno opisao - imati plan B, misliti unapred, ne uljuljkivati se. E, tek tada sve ide kao treba i moze mirno da se spava :-)))
Ja sam takodje ostao bez posla krajem 2010 (pozicija poslata u Indiju)i dobro mi je doslo da se malo presaberem. Otisao sam u Srbiju na nekoliko meseci i zavrsio svoj davno zapoceti fakultet. Nijednog trenutka nisam panichio iako ni zena nije radila-upravo zato sto sam prethodno bio spreman za takvu situaciju(sistem:Slamarica), ali i znao sam da posao mora da uleti ako si uporan. Nakon povratka u USA oboje smo nasli poslove u roku od mesec dana. Ja nesto manje placeni, ali Boze moj.
Super iskustvo…nije smak sveta.
Bas veceras je u drustvu bila prica ovoga tipa. Pa sam nesto razmisljao, zasto svi koji su u Americi imaju trip otkaza? Kao da je neki virus sto se toga tice u Americi. Tamo je super za zivot, covek ima mogucnosti za sve i svasta, ali kada se prica o otkazu to je nesto najstrasnije. Prvo svi zaboravljaju dolazak u Ameriku, gde si dosao u nepoznato i gde se boris od pocetka, a ne znas sta te ceka. To sve prebrodis, krenes od nicega, a pogotovo oni koji nisu imali nikoga tamo, pa nadjes posao, budes srecan i udjes u kolotecinu i odjednom ako ostanes bez posla to je kraj, Zbog cega je tako? Ne samo za nase, nego gledam globalno. A zamislite samo zemlju Srbiju, cekas posao, pa ga opet cekas, pa jos malo cekas i na kraju ga nema, a magijom prezivljavas od meseca do meseca.
@dreadnot nije upuceno tebi, nego si mi dao slagort pa da nesto napisem na tu temu, ali bi voleo vi koji ste u Americi i bili u toj situaciji da objasnite zbog cega je tamo strasnije ostati bez posla od Srbije, a da nije samo sigurnost porodice, nego realno u smislu, Amerika-Srbija, koliko treba doci do novog posla, koliko mozes preziveti do novog posla (bez pomoci porodice i familije). Govorim globalno, jer naravno sve zavisi od coveka i njegovog trosenja i pogleda na svet, Ali je sustina u tome da me zanima taj Americki virus dobijanja otkaza.
FLOPS svaka cast za pitanje :bravo:
Ja cu reci razliku u mom slucaju,
Generalno ovde je sve povezano jedno s drugim recimo onog momenta kad nemas vise finansija, ti nemozes vise da namirujes svoje troskove ,jednostavno pocinjes da tones i nazadujes u svemu ,prvo to sto si gradio karijeru i autoritet kod banke pocinje da nazaduje,kasnjenje sa racunima nije isto kod nas i ovde jer ovde su te sve vezali za taj kredit score.
Prvo ces izleteti iz stana ako ne platis 2-3 meseca to ti ide na record,… KO GOD povuce tvoj kredit report videce da nisi platio 3 meseca stan,znaci tesko ces se snaci za boravak,uzece ti auto zbog ne placanja opet ti ide na kreditnu istoriju sledeci mozes samo kesom da kupis.Isto tako i za telefon i za internet i za sve ostalo pa cak i ako dugujes za par cipela bices etiketiran.
Ti kad dodjes u Americi ti dolazis onako zbunjen, sa u vecini slucaja minusom od recimo primer 1000 eura, ti kreces iz tog minusa ,ispod toga nemoze, znaci u neku ruku nemas sta da izgubis osim ako si neki kockar pa odes drugi dan u casino i slupas i tu hiljadarku.
Ti od prvog dana pocinjes da gradis sebe i onda tako iz dana u dan ,uzmes telefon galaxi 3 recimo volis jbg ili iphone 5 ,kupis auto,kupis kucu,kupis drugi auto za zenu i ti si sad sa nekim rashodom od sa ovim sto sam nabrojao samo nekih …ajde da bude minimum 2000$ + struja ,gas,troskovi hrana jos dodaj 1000$ to je 3000$.
Kod nas nemas ovoliki obrt novca za pola godine. Druga stvar kod nas ako kiksnes nesto ,tu je baba ,deda,tasta ,tast ili kum ili neko peti… ovde to nema ovde si sam ko pustinjak,imas konzulat ako ne daj boze te lupi srcka ljudi skupe novac i transportuju te u camovo odelo nazad i Milorad Ravasij objavi da mu je zao i to je to
I u Srbiji je sve vise ljudi koji se nemaju na koga osloniti. Roditelji stari, stanovi im mali, mnoge roditeljske kuce oronule, stare, nemas se gde vratiti njima ili se ne moze sa njima ziveti u malom prostoru sada kada vec imas svoju porodicu i nisi vise momak. Novca skoro niko pa ni roditelji nemaju da ti pozajme kada ti treba. I ovde pada ona prica eh u Srbiji se uvek imas negde i nekome vratiti. To jos uvek samo zivi kao prividna zastarela prica iz vremena Milosevica kada smo se nekako prenosili sa jeftinim cenama,roditelji imali zaposlenje ili je penzija imala neku vrednost i slicno pa cemo nekako jedni uz druge. Sada cu cene evropske, astronomske, prakticno sve manje mogucnosti da nesto petljas i da se snalazis ako si bez posla. Znam ljude koji imaju porodice koji nemaju novca ni za normalnu higijenu a kamoli da se na nekoga ili na nesto oslone. Shvatam ja da ljudi u Americi zapocnu normalan zivot kako i treba i da to sve kosta a onda ostanu bez prihoda za sve te potrebe. Ali da li je i zivot misliti samo o prihodima za higijenu, odecu i obucu?! Drugar bio u Nemackoj kod familije za praznike i kaze svi kukaju na posao, a kada im pomene povratak u Srbiju ako vec nemaju posla niko ne zeli ni da cuje. Tu je socijala, mogucnost prekvalifikacije, trazenje novog posla. Kaze da njegova tetka zivi u boljem stanu od socijale nego mnogi zaposleni ljudi u Srbiji koji ga iznajmljuju za potrebe zivljenja. U Srbiji se samo prezivljava u Srbiji se ne zivi, tako da gubljenje posla u Americi sa tolikim zivotnim troskovima je nerazumljivo obicnom coveku u Srbiji. Svakom je njegova muka najveca.
@chicagopn
Slazem se, ali sam misljenja da ces u Americi moci nekako da prezivis dok ne nadjes normalniji posao, u smislu poslova od pola radnog vremena, kosenje trave ili sl. Mislim da tamo ima vece mogucnosti prezivljavanja, a predstavljeno je kao da je to katastrofa i da nigde nije tako kao tamo kada ostanes bez posla. Kao da je usadjeno u ljude, ostanes bez posla, ti si puko. I vise je onda psiholoski momenat kod ljudi (u smislu panike i padanja u ocaj) nego sto je realno stanje.
@mijan
To je odprilike neka poenta moje price i pitanja. Slazem se sa tobom.
Izvinjavam se @dreadnot na spamovanju teme, moderatori neka prebace u drugu temu ako misle da ne pripada ovde.
@flops Dobro nije to bas da ces ti umreti gladan ako ostanes bez posla,i taman posla da spadnes na to da moras ustajati sada u 4 ujutru lopatom po komsiluku cistiti sneg ili na leto kositi travu (mada da budem iskren i to je sada tesko da nadjes 
) ne nije to problem, o tome i ne razmisljam,nego kao sto sam napisao,ceo taj proces moze dobro da ti ugrozi tvoj tempo zivota ,o tome se radi. Jer kad dodjes ovde ti napredujes iz dana u dan od 8$ satnice kad si dosao stigao si do 25$ po satu,tako si imao auto od 1500$ a sad hoces dobar auto, jbg dusa je lopov, volis, sto se kaze, jednom se zivi.
Kako vise zaradjujes vise i trosis jednom reciju.
I sad zamisli ostao si bez posla, sama pomisao recimo da ces se vratiti na onaj ford iz 93 kad si dosao te cini nervoznim,a daleko od toga da ces umreti gladan.