pošto je ovih meseci dosta mirno na forumu, hajde malo neobavezno da pričamo…
na primer, dobili ste green card i ovde bar ponekad dolazite na forum…
zanima me da li biste i konkretno kako pomogli nekom novom emigrantu, sa kojim ste se ‚‚družili‚‚ ovde na sajtu? (price o novcu izostaviti)
naravno, misljenje treba da daju i vec ponosni vlasnici gc i oni koji se nadaju da ce to biti 
… evo mog komentara.
Posto u USA sve dosta zavisi od drzave u kojoj si, kao i samog grada, ukoliko neko dodje u NYC pomogao bih mu u trazenju stana, ako misli da zivi u Queens-u (Astoria, Long Island City, Sunnyside) jer ta mesta znam, znam i par ljudi koji bi mogli da im pomognu oko trazenja stana, da im preporucim agenta, itd.
Dao bih im par inputa oko izbora banke, koje sam ja odabrao i zasto, i kakvo je moje misljenje o njima, itd.
Pokazao bih mu koje su ok prodavnice sto se tice hrane, kako da prepozna da li je nesto organsko, genetski modifikovano, koje su prodavnice jeftine (recimo ima par indijskih/kineskih prodavnica gde mozes da pronadjes sve sto ti treba za kucu, kofe, kante, lavorcice, filcane jasticice, itd).
Ono sto znam da ne bih uradio, to je ponuditi krov nad glavom (mada ako bas toliko zatreba, ne znam, ali mislim da ne bih isao toliko daleko), ne bih potpisivao nikakve papire za njega, bio co-signer za bilo sta, niti bih mu dao/pozajmio novac. Ostale stvari su podlozne dogovoru.
mozda i jeste malo glupo pitati za ovakve stvari…
ali postavio sam je jer me zanima kako ljudi razmisljaju kada vec emigriraju..
svi ovde potencijalni dobitnici gc upijaju sve savete koji su vise nego potrebni svezem emigrantu.
da li se promeni ta zelja za solidarnoscu kad vec odes?
/t/jedno-razmisljanje/601/1
Vec je bila slicna tema, a moj odgovor je i dalje isti. Samo sitna pomocj.
Posto je ovo meni prvi put da se prijavljujem za zelenu kartu, jer sam i tek napunio 19 godina, razmisljao sam o tome da ako slucajno naidjem ovde na nekoga ko isto ide tamo sam kao i ja, da odemo zajedno… Naravno, sve zavisi da li ta osoba to uopste zeli, ali mislim da bi nam tako bilo mnogo lakse, bar u tom nekom pocetnickom periodu dok se tamo ne snadjemo 
Ja sam toliko novi imigrant, da takoreci jos to i nisam, pending…
Medjutim, mislim da se situacija ne moze generalizovati. Svi mi imamo svoje preference, mogucnosti, nekoga volimo a nekoga bas i ne.
Ja bih u svakom slucaju svakog pomogao savetima, posebno na licu mesta, pokazao mu okolo (cim ja naucim…), a preko toga bi zavisilo od mojih mogucnosti, osecanja poverenja i simpatije koje bi ta osoba u meni izazvala. Mozemo mi da trabunjamo gluposti kao politicka korektnost i to, ali cinjenica je da se necemo sa svima ponasati na isti nacin i koristiti isti napor da pomognemo svima.
Tu ne mislim na seksualnu atrakciju muskarac-zena, nego na sasvim drugacije osecanje koje se javlja izmedju dva prijatelja, dva druga (pa jednom morate postati drugovi, ako cete ikad postati drugovi, i zasto ne tada?). Sve ostalo zavisi, kazem, od mogucnosti, krov nad glavom, posao, pa mozda i novac ako je bas frka, ako tako osecam i ako mogu, zasto ne? Ne razumem u potpunosti iskljuciv stav ljubav za ljubav a sir za pare. Da, al ne uvek..
Da, malo je tema ono… znas zasto? Zato sto neke stavove od “nas ovde” ne mozete da razumete dok: ne zivite ovde, ne postanete/budete veliki entuzijasta pa pozelite da pomognete drugima da ne naprave iste greske, trosite svoje vreme (i kredit okolo) k’o budala i onda vas “novi imigrant” napravi da se osecate (u svakom aspektu) kao govno na kisi…
Tako da ono - sta da ti kazem: pomoc je rezervisana strogo za najblizu familiju (moram da priznam da nisam imala takav stav na pocetku ali sta ces), prijateljstva koja su se napravila - napravila su se (hvala forumu), na forumu mozemo uvek da bla bla bla/draga saveta/bla bla bla, uzivo ako smo bas blizu pa kliknemo, ako je davljenje onda ajd’ zdravo (u fazonu pitam te i ti mi kazes, ali meni se ne svidja tvoj odgovor pa cu ja opet da te pitam jer mozda se prevaris pa mi kazes ono sto ja zelim cujem - dakle to davljenje kod mene vise ne dolazi u obzir). Ili - jos ludje: davim te ko zmija zabu dok mi treba da mi odradis nesto, a onda me bas zabole da te priupitam jednom u par meseci kako si… Dakle ta fora - nisu svi isti, ali ja vise nemam vremena da nagadjam kakav je ko, bitniji mi je sopstveni family life i prijatelji koje ne zelim da zapostavljam zbog glumatanja Majke Tereze i Drage Savete. Iskreno, sve sto sam imala - vec sam napisala. To je to.
Valjda mu moj odgovor sad dodje - s kim do sada nisam ostvarila kontakt ili ko nekom mom nije nesto, kao pomoc dala bih adresu sajta 
sve pise.
Ej, aj’ odradi proofreading sledeci put…stvarno uzas na sta ti lici post…ubi mi i to male zelje da “pomazem”
ja mislim da ljudi pre nego krenu u novu pustolovinu imaju najbolje namere, zelju da svima pomognu, znajuci da je svaki podatak veoma bitan i cesto moze da vredi vise od novca…
..onda vremenom, naletis na ljude losevolje, smarace, potencijalne dosadnjakovice koji ne znaju ni kartu da kupe..
pa vremenom izgubis volju da svakom objasnjavas po 5 puta istu stvar, nisu ni svi istog intelektualnog nivoa pa nekom treba vise manje vremena da nesto ukapira, i verovatno se ohladis od davanja saveta i ostalo
ja licno ne bih imao problem da sa vremena na vreme popijem kafu uz neobavezni razgovor sa nekim forumasem, u tamo nekom gradu…
ako nista drugo vezuje nas zajednicka zelja za necim novim i boljim, i to je dovoljna tema za poznanstvo
prijateljstvo i druzenje je druga kategorija, zahteva nesto vise od kuckanja na forumu, cak i od zivota u istom gradu..
Malo me iznenadio slab odziv na ovoj temi
ocekivao sam vise odgovora forumasa
sta je za pomoc oko posla? da li je to nerealno od nekog ocekivati kao pomoc? (mislim na bilo kakav posao)
Potpuno razumem ljude koji zive u USA i nema nekog odziva na ovoj temi. Da budem jasan, ja prvi ne ocekujem neku pomoc tog tima od nekog sa foruma. Ukoliko se kojim slucajem sa nekim upoznam i odgovara mi, vidjacemo se, zasto da ne.
Odgovor na to, po meni je vrlo vidljiv, u bilo kojoj drzavi gde zive ljudi sa ovih prostora. Nigde ne postoje “nasi” kvartovi sa “nasim” zastavama, skolama, crkvama, prodavnicama,… To je poznata stvar za emigraciju: “Sto dalje od Srba”, zar ne…?!? Takva prica kruzi i mnogi to pricaju. “Pre ce mi pomoci bilo ko drugi, nas covek hoce samo da te zezne…”
Jednostavno nismo kao neke druge nacije koje se drze u inostranstvu, prave svoje zajednice, jacaju ekonomski i kasnije, kroz politiku, poboljsavaju svoj status i jacaju uticaj.
Zavrsicu opet izrekom: “U se i u svoje kljuse…” :;D:
Zeljko, to je toliko tuzna stvar, ali si apsolutno u pravu! Ja zivim u razlicitim zemljama poslednjih 20 godina, ziveo sam u Nemackoj, Velikoj Britaniji par godina, i trenutno (dugacak trenutak, vise od decenije) sam ovde u Madjarskoj, i tvrdim da je pametnije nemati mnogo posla sa nasim ljudima preko, sa onima koji su tu vec neko vreme, medjutim malo je drugacije sa “gusterima”, onima koji su tek dosli, oni nekako jos nisu toliko iskvareni, a i ako jesu stekao sam toliko iskustva da ih provalim i napustim u trenutku. To je neka vrsta homesick u meni koja me tera da na neki nacin trazim kontakt sa meni slicnima (po poreklu ako ne naravi) i pokusam da pomognem ako treba, ako mogu i ako tako osecam prema odredjenoj individui.
Ali generalno pravilo jeste “Sto dalje od Srba (“Yugosa”)”, na zalost. Da ne bude zabune i ja sam Srbin. Djavo bi ga znao zasto smo tako, sto rekla moja baba, prokleti?
…pomoć može da se pruži na mnogo načina
da budemo realni, i davanje saveta (kao na ovom forumu) je ogromna pomoć
da ste negde sami u inostranstvu, treba da izvadiš neku dozvolu npr. , ovakvi saveti sa foruma vrede novca u realnom svetu
niko ne očekuje da te neko primi u kuću ili slično, ali zašto nestane taj osećaj da i drugom treba pomoći?
evo pitajte ovde svakog potencijalnog igrača lutrije, sa kakvom pažnjom i željom čita komentare i uputstva starijih članova!
zašto posle kad ostave svoj cilj zaborave na neke neve igrače?
..naravno čast izuzecima koji kojirste svoje slobodno vreme da pomognu tamo nekom iz Srbije ili druge zemlje 
samo oni znaju koliko su se namučili da na licu mesta u emigraciji dodju do važnih podataka, koji ti mogu zagorčati život ako ne znaš kako…
Odgovor je krajnje jednostavan, druge drzave investiraju pare u ta okupljanja i ocuvanje tradicije. Nasu drzavu zabole za to. Generalno, i kada ima ta okupljanja, to je parada kica, religije, narodnjaka i majci sa karadzicem i mladicem. Koji ce meni bre to u zivotu? Ja sam od toga pobegao.
Uostalom i ovaj forum je neka zajednica ljudi koji imaju slobodnu volju da se druze sa kime hoce i pomognu kome god hoce. Ne oseca niko nikakvu potrebu da “mora”. Mnogi su meni pomogli. Isto smo se tako druzili i okupljali xy puta.
ovo što reče SCORE je živa istina čim dalje od jugovića,jer ja dok sam bio vani točnije u irskoj samo sam imao problema sa našima,čim si bolji i uspješniji- nevaljaš, zato ona stara uzdaj se u se i u svoje kljuse-ČAST IZNIMKAMA da se nebi tko našao uvrijeđen
Pomagala sam I pomazem jos uvijek. Doduse,u pitanju su druge vrste vize, al na kraju se to sve svodi na isto-emigriranje I pocetak zivotaU USA. Imali smo iskustva da neko zivi kod nas privremeno dok se nije snasao…cak nam je jedan prijatelj spavao svaku noc kod nas, jer mu je posao bio blize nasoj kuci nego njegovoj. a za novac ne bih sigurno. Dijelim rado svoja iskustva I savjetujem sta, gdje I kako. Raspitam se za poslove, gledam na stranicama you njihovo ime, proslijedim I’m sve odgovore I opcije. Iako ne ocekujem nista zauzvrat ali mi bude pomalo krivo kad se te osobe na kraju snadju I nikad vise ne jave…sta ja znam, ja se volim druziti I upoznavati razlicite osobe, pricamo privatno ko najrodjeniji dok su you procesu da trebaju pomoc…a kad to sve prodje, onda odjednom nemaju vise vremena, plaho su zauzeti pa I’m treba dva mjeseca da mi odgovore na email I na pitanje:“kako zivot?” Bice da sam I ja pomalo naivna, ali mi nije tesko pratiti svoj ritual ispijanje jutarnje kafe, citanje vijesti a potom provjera poste I odgovor na isti. Imam volje, pa nadjem I vremena…dok raznorazne izgovore ne prihvatam, jer znam da se moze kad se hoce, pa onda te osobe jednostavno zaboravim, al I dalje mi bude drago da sam pomogla na bilo koji nacin.
Da se i ja javim iz ugla nekoga ko jos nije emigrirao..
Pomogla bih u trazenju stana, i preporucila koje dijelove grada da zaobidje…u trazenju posla - koliko sam u mogucnosti.
Naravno, pomogla bih u smislu savjeta, pokazala bih gdje se sta nalazi, trgovina, gdje se vadi SSN itd..i sve sto nisu mogli nigdje procitati, vec sto se moze znati samo ako zivis tu… Takodjer bih posavjetovala kod kupovine automobila.
Generalno, pomogla bih sve sto sam u mogucnosti, osim stanovanja i novca.
Sad ne znam..tako razmisljam iz ovog ugla. Vidjecemo s one strane…
Ako si ti od toga pobegao i ako ti nisi patriota i ako si ti bez nacionalnog identiteta ne mozes da osudujes druge ljude koji tako dozivljavaju sebe,a i gde god da odes konstatno ces samo bezati jer se nigde ne mozes ni naci,jer ako si dovoljno stalozena i jaka licnost ti si taj koji sebi svoje okruzenje formira a ne obrnuto,a bezanje od bilo cega je samo znak slabosti.bez uvrede ali sumanjam da ti je zivot sada od kad si u americi imalo kavlitetniji u odnosu na onaj koji si vodio u srbiji.
Uopste se ne slazem sa tobom… Ja bi, takodje, pobegao od takvih stvari, ali to nema nikakve veze sa nacionalnim identitetom. Americka imigracija u doba Tita je bezala od nekih drugih stvari koje nikakve veze sa ovim nemaju. Ne bezi se tu od naroda i svog porekla…
To je bezanje od drustva koje promovise vrednosti koje ti ne zelis… Takodje, imam prijatelje u USA koji su pobegli od slicnih stvari, a zive vrlo kvalitetno i srecni su sto im to nisu teme koje ovde nametnute na dnevnom nivou, a koga briga za park, parking, obrazovanje, nauku, mlade,…
Samo da napomenem da ti isti ljudi slave slavu, idu u crkvu, uce decu ko su i odakle su…
Ajde da se i ja slozim i sa Zeljkom i sa Dreamerns-om. Cudna je to stvar sa nama Srbima a i sa nasom “zvanicnom” nacionalnom aktivnoscu u inostranstvu. I dok sam ziveo u Nemackoj i sada u Madjarskoj, postoji TV program za nacionalne manjine koje prave razne nacije. Neke daju informacije iz zivota, iz raznih sfera, da ih sad ne pominjem, recimo hrvatski program je brate zanimljiv, uvek ima nesto drugacije, a nas, srpski - danas smo igrali kolo ovde, sutra ce kulturno umetnicko drustvo nastupiti onde…covece nista osim igranja i kola?! Cak sam pokusao da se ukljucim u rad na TV-u u tom nasem programu, al mi nisu dali da izadjem iz teme, niti mi je ikao mogao reci zasto - to je programska sema.. Ok, dovidjenja…
Jedna nasa devojka me molila da joj nadjem neki posao jer joj “prigustilo” sa parama, i ja joj u medjuvremenu dam da sedi u mom stanu i cuva mi kuce dve nedelje dok sam ja na letovanju, za bas lepe pare, obzirom na posao, zahvalna bog zna kako…Kad sam se vratio, platio joj, ode ona, dodje telefonski racun…sine, ona zvala ceo svet nakrkala mi racun sedi pa placi. I naravno da je nikad vise nisam video…
Drugi mi trazio pare na zajam, kad sam mu dao da potpise ugovor u kome kaze ako ne vratis na vreme, placas duple zatezne kamate, on se uvredio i otisao…A uopste nisam bio ozbiljan, samo sam hteo da vidim kako ce da reaguje.
Ne, cudna smo mi sorta jedni drugima, ali smo prilicno dobri sa i za sve ostale…
Ono na sta je dreamers mislio nema veze sa patriotiznom i nacionalnim identitetom. :no:
Pricao je o mogucnosti izbora.
Tacno je da mnogi koji su u situaciji ne zele da pomognu.
Isto tako je tacno da ce se uvek naci neko ko ce pomoci i velika je verovatnoca da nece biti ‘nas’.
Nema potrebe za prejakim recima i osudama.