Mozda treba otvoriti temu “caskaonica” ili “chavrljanje” tipa o bilo cemu, ko se zadesi na forumu…
Jel’ moze ovako?
Postojao je chat ranije ali je to preraslo u pozive za linc odredjenih grupacija, zaludjivanje naivnih clanova i moderacija je bila gotovo nemoguca (iako prvobitno nije moderisanje ni bilo planirano, pokazalo se da je jedna jako dobra ideja zloupotrebljena i prerasla u nesto cemu vise nije bilo mesta na ovom Forumu).
Bilo bi lepo da moderatori ostanu van ove teme (dokle god je cavrljanje pristojno i u skladu sa pravilima Foruma).
Pozdrav i uzivajte.
Nek bude svratiliste za nevezana pitanja i nevezane odgovore. Valjda mozemo da budemo civilizovani, sunce mu zarko :brb:
Ne znam kako vi ali ja se uvek zesce isprimam :1072: tokom oktobra pa citam svasta proucava uporedjujem zdravstveno, obrazovno, penziono, zarade, troskove. I onda dodje novembar i shvatim da imam 6 meseci da cekam do izvlacenja i to me samo smori. :drool:
Tako bih se uhvatio sa nekim u kolo 6 meseci i istrazivao grad po grad ali onda kad me ne bi izvukli totalno bih se izdepresirao. Ovako sam istrazio dosta prosle godine, odradio sam dosta i tokom oktobra i sad cu da cekam i truditi se da sto manje razmisljam o tome.
Uh sad mi lakse, bas je dobro ovo opusteno! 
Ista situacija kao i kod mene. Ja sam se nakon prijave proše godine zezao sa drugarima i ženom kako ja znam da će mene da izvuku, pa zato sve istražujem. Čak sam u jednom trenutku ženi i rekao (na njenu opasku da sam blesav) kako meni niko ne može da zabrani da maštam. To je trajalo jedno dva meseca, a onda od posla nisam stizao ni da razmišljam o tome, ali sam se ipak razočarao kada sam proverio rezultate 1. maja.
U ovom opustenom cavrljanju mislim da niko nece da napise post manji od 50 karaktera
To isto sam i ja radio tri godine! Prve dve godine sam se u maju razocaravao, ali onda je dosla i ova 2013. godina, upucen u sve zahvaljujuci ovom forumu, kao da sam ziveo tamo Sad se nadam pozitivnom ishodu na intervju-u i drugi deo zivota moze da pocne
Samo veruj, ne nadaj se previse, samo veruj!
Koliko sam skontala, ti Igore imaš 26 godina. Baš lijepe godine za otići negdje i započeti novi život.
Ja ne želim previše da razmišljam o izvlačenju… Konkretno, ja imam ogroman problem povezanosti sa roditeljima i prijateljima, ali to je drugi par opanaka. Izgubila sam jednog od braće prije 10 godina u saobraćajci i sad bi mi svaki rastanak teško pao.
S druge strane, želim da razmišljam pozitivno Hoću da budem izvučena! 
Nema sta da razmisljas, i meni sve to jako tesko pada ali mora da se sece i menja nesto u zivotu!
Svaka cast za pozitivan stav u zivotu, sranja se desavaju ali mora da se gleda napred.
Mozda je sve ovo sto radimo jedna velika greska, mozda i nije. Bolje da pokusamo pa da kazemo da smo pogresili nego da se ceo zivot kajemo sto nismo probali.
E bas lepo… kao se cesto desava da se u svakoj temi posvecenoj necemu konkretnom odluta u off topice, eto mogucnosti za stalne clanove i posetioce da se odmah prebace ovamo i nastave cavrljanje o bilo cemu. Pozdravljam ideju…
@prasica - ili mozes da se “razvezes” i krenes svojim putem, ili ostajes doveka “vezana” i sa pitanjem “zasto nisam barem probala” za koju deceniju ili ranije. Lepo je voleti svoje, normalno je voleti svoje, ali voleti ih toliko da te to sputava u potrazi za boljim zivotom i sluzi kao izgovor za izbegavanje rizika odlaska u nepoznato… to bas i nije dobro… Odlazili su ljudi u potragu za srecom i kada se putovalo brodom danima, a pisma su stizala s mene pa na ustap. Danas, sa svim vidovima komunikacije i lakocom putovanja, prostorna razdvojenost nema ni delic nekadasnje muke.
Ja moje vise volim na daljinu 
Kad sam tamo samo me nerviraju!
Upoznala sam jednu djevojku prije par godina (Sarajevo, BiH) . Kaze dobila na lutriji bila, ali se odlucila da ne ode jer nije mogla bez roditelja. Par godina kasnije, kad sam ja dobila na lutriji kaze mi ona: najvecu gresku koju je ikada napravila je bilo to da nije nastavila i uzela vizu. Dodje vrijeme i da se ide u neka bolja mjesta, bolje sredine. Moji nisu bili za to da ja idem kad sam dobila na lutriji (pisala sam vec); ali evo prodje godina i po kako sam ovdje, cujemo se preko telefona, skype, kako god, i njima a i meni je dobro.
@dreadnot, Ja sam toga svjesna i znam da ću, ako budem izvučena (a vjerujem da hoću )
otići, bez obzira koliko teško bilo. Imam dvoje djece na koje moram misliti i na kraju krajeva, pokušati se odužiti roditeljima…
Da li ovde zaista moze ispod 50 karaktera? Nemojte da skratim, pa da me zauvek banuju zbog 50 karaktera Zuti karton vec imam
Htjedoh napisati samo “ćao” da testiram ono “manje od 50 karaktera”, al’ reko’ da se ne igram s vatrom! Šala, naravno! Super tema! :bravo:
I mene svaki oktobar u zadnje četiri godine uhvati “groznica” (a zna se prenijeti i u novembar): intenzivno čitam forum, upijam sve korisne informacije o životu u USA, otvaram Google Earth pa razgledam potencijalna odredišta :;D:
Istini za volju, bilo je razočarenja proteklih godina za 1. maj, ali s druge strane, iščekivanje rezultata iz godine u godinu je motivacija i suprugu i meni da poboljšamo svoj život ovdje, kako bismo bili spremniji za život u USA (kada nas izvuku, a hoće, prije ili kasnije :obrva:). Radimo na vlastitom obrazovanju, usavršavanju engleskog, stjecanju novih vještina i znanja, kako bismo se jednog dana lakše snašli u USA. Jeste da ne postajemo mlađi, ali bar se trudimo da postajemo iskusniji i, nadati se, pametniji
Iskreno rečeno, i samo postojanje šanse da dobijemo priliku živjeti i raditi u USA je dugoročno gledajući jedna od rijetkih svijetlih tačaka i nešto čemu se imamo nadati u životu. Već je na drugoj temi bilo govora o razlozima za odlazak, kao i na temi /t/seattle-washington-moje-iskustvo/1154/1 gdje je član benefactor78 vrlo jasno opisao našu balkansku realnost i mentalitet. Jednom sam čula izjavu da na Balkanu može opstati samo onaj ko se tu rodio… Možda, ali meni puko preživljavanje jednostavno nije dovoljno, jer smatram da je život puno više od onoga kako mi ovdje generalno životarimo iz dana u dan, odnosno “od prvog do prvog”.
Jako mi je drago da postoji ovaj forum i zahvalna sam svim članovima koji ovdje dijele svoja razmišljanja i iskustva s obje strane “bare”. A lijepo je i od američke vlade što svake godine daje šansu za 50 000 porodica i pojedinaca da ostvare svoj američki san.
Evo i ja da procavrljam ne znam kud udaram. Da mi je samo malo slobodnog vremenaaaaaa… Nikako da nadjem laboratoriju sa kompjuterima da odvedem studente da radimo malo hands on. Drzim im kako da prave robote pred tablom… Debilana
Cao
…
Mora neko da proba, ako mene banuju da znate da ne smete da se igrate
Cijenimo to što si dobrovoljno pristao biti pokusni kunić!
Nije on dzaba IgorMAD Sad se moras redovno javljati, da znamo da nisi banovan