Pozdrav,
Ja koliko sam citao po forumu razna iskustva, ja sve manje zelim da idem u ameriku. Jer svi pisu da je zajebano za posao, da ga neces tako lako naci, itd… ili ljudi samo strase nas koji planiramo doci haahaha 
jel to stvarno tako tesko, a malo se njih vrate iz USA. pa necu otici i ganjati posao 6 mj ili vise i na kraju se morati vratiti kuci jer sam ostao bez para i usteđevine:(
Ja mislim da ljudi pišu samo svoja subjektivna iskustva. Neka su dobra a neka loša. Svoj sud ne možeš kreirati na osnovu tudjih iskustava, već se moraš dobro, dooooooooooobro informisati, stvari sagledati iz svih uglova i doneti odluku.
Dobra tema.. Mene je isto zamislilo kada je jedan napisao kako je njegova zena trazila 9mj posao da bi ga napokon nasla kao prodavacica..
Sta kazu nasi amerikanci koji je prvi posao koji su radili i koliko im je trebalo da ga nadju.. Bas me to interesira? Jer osobno bi morala polagati njihove ispite posto sam zdravstvene struke, a to bi potrajalo vremena a do polozenih ispita i nadjenog posla treba i zivit..
~ Your dream life is ALWAYS out of your comfort zone.
Da nesto ja izmudrujem na ovu temu. Pa, svaka velika odluka u zivotu, je neka vrsta kocke. E sad, ko ne zeli da se kocka i zivi zivot kakav ima a nezadovoljan je s njim - zaista nema sta da izgubi ali nece nista ni dobiti.
Potpuno je individualno kako ce ko proci u USA. Zavisi sta zeli, kakav “zanat” ima i kako i koliko se pripremio za to. Bez dobrog engleskog jezika i para zaista bi bilo suludo otisnuti se u tu “avanturu”…pa ako je bilo koja od ove 2 opcije nekome problem, ima dooosta vremena da to sredi.
Ima fakultetlija koji ganjaju posao samo u svojoj struci, i naravno da ce duze traziti posao od onoga koji bez obzira sta je zavrsio - prihvata se prvog ponudjenog posla pa dok radi istrazuje kako moze nesto bolje raditi…a na kraju krajeva, kad i uspe naci posao u svojoj struci nije sedeo mesecima i cekao da mu se to dogodi.
Kratko cu izloziti svoj plan za koji mislim da je dobar. Imam suprugu i cerkicu od 5god. Od januara sledece godine treba da dobijem posao u struci (profesor klarineta) u muzickoj skoli, u mestu u kome nemam apsolutno nikog poznatog. Kao stranom licu (iz Srbije), bice mi uradjena radna viza, vec mi je direktor skole nasao i stan i nadam se da ce sve biti kako treba. Supruga je vec pocela raditi i ima solidnu platu.
I sad. Neka nas selektuju sledece godine i sta treba da uradim? Da steceno poverenje i sansu za dobrim poslom i ugledom “mozda” prokockam s tim sto bi otisli negde u “nedodjiju” da se snalazimo? Ne.
Ako nam se pruzi sansa, necemo je ignorisati vec bih ja sam, po zavrsetku skolske godine (krajem 6.meseca) otisao gde vec budem odredio, i pokusacu da tokom naredna 2 meseca nadjem nesto odgovarajuce. Ako (i kada) uspem u tome, onda ce za mnom doci i porodica. Siguran sam da je 2 meseca dovoljno ali Boze moj, ako ne uspem, imam jos sanse da se vratim do 9.meseca, do pocetka naredne skolske godine i nastavim raditi i ziveti kako sam zapoceo. Mislim da pored pruzenih mogucnosti ne trebam ici “preko hleba pogace” pa da se kompletno izvrgnemo riziku da sve ostavimo i odemo zajedno. Dakle, konstatacija i zakljucak je: Otisli bi ziveti i raditi u USA samo ako bi nam bilo bolje (nego sto ce nam biti )
E sad. Ko nema posao i mogucnosti za zaposljavanje, njemu je svejedno i nema sta da izgubi. To su te individualne razlike od coveka do coveka, od porodice do porodice.
Kompjuterasi npr. koji su otisli za USA i sada tamo rade u struci i imaju lepe plate, beneficije itd. su isto imali posao na nasim prostorima i u odnosu na ostale koji nemaju posao, su bili u povlascenom polozaju…ali ipak su otisli. Zasto? Pa isto zato da bi im bilo bolje jer, uvek, ma kako ti dobro bilo, uvek ti moze biti bolje (ako naravno smatras da mozes da das vise nego sto u tom momentu dajes i ako imas sansu da tu svoju sposobnost mozes bolje unovciti nego do tad).
Zakljucak je…ne bojte se rizika vi koji nemate posao jer nemate sta da izgubite ali jednostavno morate se pripremiti za odlazak i integraciju u potpuno novu sredinu. Onaj ko ima nekoga tamo je u mnogo boljem polozaju jer bar ima gde da zivi dok se ne snadje ali svejedno, ona 2 faktora koja sam na pocetku naveo…s akcentom na jezik su glavna.
Pripremite teren, kontaktirajte ljude iste ili slicne struke koji tamo vec rade (nebitno jesu li nasi ili ameri), hvatajte veze i vezice gde god mozete, usavrsavajte engleski ne cekajuci da li cete biti selektovani. Pa i na ovom forumu..i smanjicete rizik koji vas ocekuje. Ko to ne moze, ko nije drustven i ko je navikao da sve dobija na lepe oci bez puno sopstvenog truda…bolje da se ne zavarava sa “blagostanjem u Americi”. Prezivljavaju i opstaju najjaci a uspevaju tvrdoglavi (mislim-pozitivno tvrdoglavo-uporni tj. oni sto kad nesto odluce ili kazu, stoje iza toga i to sprovedu do kraja) i koji rizikuju naravno, u nekoj odredjenoj meri - ne da ugroze sebe ili druge iz svoje okoline.
I da i ja dodam jednu. Ja sam dosla preko doktorskih studija i dana nisam bila bez posla. Ako imate fakultet probajte da upisete poslediplomske ako vam zanimanje nije neko sa kojim cete brzo naci posao. Ja sam tako savetovala jednog svog druga (nosioca zelene karte) koji je dipl.ing, zavrsio je neke postdiplomske u struci (razvalio svaki ispit mu bio boza u poredjenju sa nasim) i evo ga radi u super firmi, nije morao da se seli gde se smestio. Jeste radio drugi posao dok to nije izgurao ali i tome je dosao kraj. Mislim da je mnogo lakse naci posao sa Americkom diplomom/sertifikatom. Naravno nije nemoguce i kod nas dobiti neki sertifikat koji oni priznaju i naravno postoje i oni koji su se brzo snasli (obicno iz kategorije visokoobrazovanih) ali ipak smatram da su to izuzeci koji ne potvrdjuju pravilo i koliko mi se cini su vezani za IT industriju ili ako neko ima jos visu diplomu - magistar/doktor nauka).
Sve zavisi koliko se zna Engleski, kakve su ambicije sto se mesta zivljenja tice, kakva je priprema za trazenje posla, sta se donosi sa sobom, kakva, pre svega vrsta znanja. Ja licno mislim da je mnogo teze ljudima koji nemaju neku tehnicku ili informaticku struku i onima koji dolaze sa srednjom skolom i koji moraju da rade te blue collar (sto bi kod nas rekli sloserske poslove) koji nisu puno placeni.
Super tema, jer svakog imigranta to sasvim sigurno jako muci (naravno nekog manje, nekog vise).
Zato mislim da je najbolja usporedba/primer BRAK!
- Dok ne probas - neznas! (mislim da je ovo sustina)
- Pre nego probas - dobro se upoznas/proveris neke stvari! (ok ima ljudi koji ni brak ne provere dobro :))))
- Pitas druge za njihovo iskustvo ili savet - ali na kraju ipak TI odlucujes i kreiras svoj zivot!
- Napravis prvi korak i KRENES!
- i onda ti preostaje da se trudis, pravis kompromise, da se trudis, pravis kompromise…i tako dok ne skontas da li si sretan i nastavljas takav zivot ili nisi sretan i menjas!
Prosto! :==D:
Naravno otici.Pobeci odavde,ne dozvoliti da ti zivot prodje u plati od 250 eura.I u dugovima do guse.Bio sam,radio sam u Americi i znam kako je.A to sto neko nije nasao posao,pa eto nije se snasao.Svako od nas ima gde da se vrati,ako ne proba kajace se tek za koju godinu.
Sa ovim se 100% slazem. Svakako treba pokusati pa ako ne ide uvijek se mozete vratiti.
Evo da i ja kazem koju:
Otisla 31.maj ove godine, dobila full time permanent posao 4.oktobra. Od juna do kraja septembra sam radila part time (u mojoj struci) i u isto vrijeme aplicirala na bar 20 pozicija (opet u struci, na svim geografskim lokacijama). Od tih 20 pozicija dobila sam 7 intervjua za posao (sto telefonski, skype, sto in-person). Ovaj posao na kojem sad radim je nastavak tog part time.
E sad, kod mene je situacija da sam ja dosla sa US diplomom, i da sam ciljano dosla u grad/univerzitet u kojem sam prije par godina magistrirala. Znanje engleskog skoro kao native, a i znanje u struci je u vrhu, pa je i to pomoglo u dobijanju posla. Isto tako moram priznati da sam imala odlicne preporuke bivsih (US) poslodavaca i profesora.
Smjestaj: Obzirom da sam single nije mi bio problem sublease sobu (u kuci) na 3 mjeseca, a onda sredinom avgusta nadjem sebi jednosoban stan za $450 + rezije.
Pare: sestra me pogurala par mjeseci + moj part time job, ovaj sublease je bio (za 3 mjeseca sa svim rezijama) $600, a godisnja karta za javni prevoz je $60.
Da mi ponude da se vratim u Bosnu: nema sanse! Moje kolegice koje rade u ovoj struci jedva prezivljavaju, plata im nije bila zadnja 3 mjeseca, a od titule se ne moze zivjeti.
Moj savjet je da se dodje, uzme zelena karta, proba nesto negdje naci. Dobro, mozda ne odmah u struci, ali ima posla za one koji traze.
Sretno svima.
Kazu nasi stari: “Najveci rizik je ne rizikovati”. Ne rizikujes - sigurno gubis, malo rizika, uspeh minimum 50 - 50.
Pa ovako, evo i ja nesto da kazem na ovu veoma interesantnu i korisnu temu.
Slazem se da je to veoma komplikovana odluka, pogotovo kad je u pitanju neko ko ima uz sebe zenu i malu bebu.
Moram naglasiti da do nekih godinu unazad nisam uopste ni razmisljao o odlasku u Ameriku, ali dolazak bebe covjeku promjeni zivot iz korijena, postane vam osnovni smisao zivota i nekako zrelije pocnete sagledavati stvari.
Ono sto nas sve stavlja u dilemu je strah od nepoznatog, ali bez rizika nema ni dobitka. Do skoro sam sebi govorio, imas posao, zena ima posao, plate za sada redovne, zasto se zaliti, neko nema ni to i to je tacno, ali…
Kad realno postavis stvari,sve izgleda mnogo drugacije: imas posao koji svaki dan zbog necije slobodne volje mozes da izgubis, koliko god ga dobro radio, koliko god se trudio, zalagao. Radno vrijeme ne postoji (mislim zvanicno postoji, ali nema ne mogu da produzim, imam privatne obaveze i slicno), na kraju mjeseca plata ista, nekad cak i manja, opet cisto iz samovolje, o povisici ili adekvatnoj nagradi za prekovremeni rad ni govora. I onda se pitam gdje je ovdje sigurnost?
Zenu ucjenjuju prijevremenim povratkom sa porodiljskog ukoliko zeli da zadrzi posao, inace dugo godina radi na odredjeno vrijeme i ako je u pitanju drzavna firma, gdje je tu sigurnost?
I pored svega zaradis za ovdje neku prosjecnu platu, koja ti nije dovoljna da izguras do sledece plate. Ne dozvoljava ti da djetetu pruzis normalno djetinjstvo, jos sada dok je sasvim mala, a sta ce tek biti kako bude rasla. O nama da i ne pricam, ne pamtim kada smo negdje otisli za vikend ili ne daj Boze na neki normalan godisnji odmor.
E zbog svega toga vrijedi rizikovati, zbog bolje buducnosti svog djeteta, zbog kvalitetnijeg nacina zivota, u pogledu toga da ukoliko zelim da radim vikendom placa se, ukoliko ne zelim, niko me ne tjera, mogu da priustim porodici izlet ili jednostavno mozemo provesti vrijeme zajedno.
Slazem se da rizik postoji, zaduzis se, odlazak kosta, ali ako ne daj Boze ne uspijes, a ne vidim razlog zasto ne bi, jer svi ovdje mnogo vise rintamo, i rad nam nije problem, uvijek se imas gdje vratiti i nastaviti da otplacujes dugove kao sto vjerujem vecina nas i sada cini. Po meni vise rizikuje onaj kome se ukaze sansa da ode i ucini nesto za svoju buducnost,a ne ode, nego onaj ko pokusa.
Mnogo je primjera ljudi koji su poslije rata otisli u Ameriku, niti su znali jezik, niti su imali neke ne znam kakve zavrsene skole, i eto ih snasli se, neki ni do danas nisu se udostojili ni jezik nauciti, pa opet se ne vracaju. Dakle moje misljenje je da za sve uporne, a takvi smo mi balkanci, ima velike nade
Ja licno mislim da je mnogo lakse kad je dete 5 godina i kad moze da krene u public school (javnu skolu koja je za dz). Mozda gresim, meni bi kostalo 800 dolara da stavim dete od 22 meseca u vrtic.
Ajde i ovde da malo pametujem. Pisao sam gomilu stvari o selidbi u mom blogu ali za ljude koji ga nisu citali evo malo ukratko.
Govorim o Kaliforniji.
Dakle ako je neko bio pozitivan o odlasku u US to sam bio ja. Nije bilo dileme otici ili ne, pitanje je bilo kako sto pre otici kad vec mogu. Da se ne bih ponovo upustao u literarne sastave, ja cu samo da nabrojim stvari za koje smatram da bi ste morali bitni svesni pre same odluke ici ili ne.
Za sam odlazak vam treba gooomila para. Treba platiti vizu u ambasadi, avionske karte (1400$ po osobi povratna), ako nemate nikoga ovde - pare za hotel, za klopu, za prevoz (posebna prica, public transport, rent a car, zavisno gde ste?)
Zaboravite na iznajmljivanje stana/kuce odmah po dolasku, i ako imate milion dolara u dzepu, niko vam nece nista iznajmiti ako nemate posao i lokalni prihod. I treba vam par hiljada za depozit za stan i ako preskocite nedostatak kreditnog skora.
Posao? Zavisno na kakav posao pucate, takav vam je i engleski potreban. Ukoliko cete cistiti kancelarije posle radnog vremena, ne treba toliko, ako hocete da radite kao inzenjer - “malkice” vise znanja jezika treba. Najveca gomila poslova ovde (non -IT) ce vas platiti 8-14 dolara na sat maksimum a od toga cete placati i porez. Obicno se radi i vikendom, i ako vam treba neki alat ili auto ili mobilni morate da koristite svoje! Cak i benzin vam pausalno placaju ako ga plate… Na gomili poslova nemate platu nego samo proviziju. Nase skole se ne racunaju mnogo kod njih ukoliko niste neki bas vrsni strucnjak, interesuju ih samo US diplome koje proveravaju i levo i desno. Tu je i policijska provera, provera da li se drogirate, da li ste imali saobracajne kazne ukoliko zelite da vozite kao posao…Ukoliko napravite malu saobracajnu gresku, i uhvate vas, to su stotine dolara.
Ukoliko imate malu decu za obdaniste, i hocete da ih i tamo date da bi, recimo, radili, to ce takodje da vas kosta minimum 1,000 $, po komadu, nema drzavnih obdanista (pre-school), sva su privatna.
I kao slag na tortu vam dodje zdravstveno osiguranje koje ne daj boze da vam zatreba a nemate ga, obrali ste bostan. I da ga imate a nesto vam se nedaj boze ozbiljno desi, bes ga, isto vam se hvata…
Da rezimiram, nije sve u vasoj volji da dodjete, nadjete posao i radite i sve je roze. Mnogo amera radi dva ili cak i vise poslova da sklope kraj sa krajem, nista od americkog sna, ta su vremena prosla.
Ne kazem, ima ljudi koji lepo zive, ali ih je sve manje i sve je teze napraviti nesto ni iz cega, cemu se vecina pridoslica nada. Ako nemate kapital, ili niste genije, to je tesko u p… m…!
Ja sam u drugacijoj situaciji u slucaju da se pitate sto sam ja jos uvek ovde, da ne pricam sad o tome… Probajte da nadjete posao negde u EU, MNOGO cete se bolje osecati, verujte mi.
Znam da dzaba pricam i da vas nista nece odgovoriti kao sto ni mene ne bi pre, ali bar znam da sam vam rekao. Triput merite pre nego isecete!
Svaka cast za post :bravo:. Surovo realno, ali je tesko tim ocima gledati situaciju pre samog odlaska, pogotovu ako ste se i ovde “patili” pa ste odjednom dobili sansu da nesto uradite, tj. pokusate da uradite.
Iako nemam nikoga tamo, osim nekih drugara koji su rekli da ce pomoci koliko god budu mogli (ali cemo to da vidimo kada bude trebalo), znam mnoge koji su otisli pa su radili svakave poslove dok nisu usli u posao u struci, a neki nikada nisu ni uspeli da rade ono sto im je struka. Kako koga sreca zadesi, nisu svima zvezde isto naklonjene.
Posto ja znam da ce mene da izvuku :;D::;D::;D:, ja vec imam spreman plan sta cu i kako cu, ali necu da ga otkrivam :woohoo::woohoo::woohoo:
Zelio bih da pozdravim sve forumase i da zaista pohvalim ovaj,nadasve,odlican forum.
Ja sam aplicirao za sebe i porodicu za DV 2014 (supruga i djeca od 9,7 i 4 godine.Mnogo stvari me zanima pa ako znate super bi bilo da mi neko odgovori jer bi sve te info bile dobre za sve ostale:
Naravno,ovo sve ako budemo izabrani
1-Da li mogu da odem prije porodice9Imam veliko iskustvo za 3 USA kompanije,KBR,FLUOR i ITT,6 godina na Bliskom Istoku i 8 godina u Bosni ) i da li postoji neki vremenski rok kada oni trebaju doci.
2-Ciji su troskovi avio prevoza
3-Koji gradovi su podobni za nas Balkance
4-Nacuo sam ponesto za sponzore…kako ih pronaci i da li oni snose dio troskova
5-Kada se dodje u USA,kakva je procedura za posao i citav taj pocetak,tj da li ce tamo biti neka osoba za kontakte ili po slijetanju smo prepusteni sebi
Pozdrav i hvala svima za bilo kakav odgovor
Sve odgovore imas na forumu pogledaj i druge teme. Niko ti nista ne placa i nema sponzora. Dobijes samo pravo na boravak i rad od njih u obliku vize i briga ih od cega ces i gde otici. Pre porodice mozes otici samo ako tebe izvuku a ne suprugu. I ono glavno, ako imas volju a nemas love nemoj dzaba ni razmisljati sa 3 dece da ces otici. Bez 15-20 hiljada dolara samo za proceduru i pocetno prezivljavanje u USA petoclane porodice nemoj se uopste nadati odlasku. Nije ovo imigracija kao za Kanadu i Australiju gde ti oni nesto daju, ovo je nesto sasvim drugo. Ovde je lova prvi uslov.
Mijane
Srdacno se zahvaljujem na ovome odgovoru.Bas Vam je svaka recenica jedna tema koja mene zanima i odlican odgovor.
Ma tako sam nesto i kontao.Ali s obzirom na moje iskustvo u radu sa njihovim kompanijama moj plan je nesto kao: da ja prvi odem na neki period od 1 godinu,nadjem posao i zaradim odredjenu svotu da povucem moje ostale.Otprilike,mi imamo novac za te pocetne uplate viza za sve,ljekarski i sve ostalo…ukljucujuci moj odlazak tamo sa nesto $$ dok ne pocnem raditi.Eeehh..mene zanima sada da li je to izvodljivo da ja budem tamo 1 godinu bez mojih…da li USA nesto uslovljavaju,neki vremenski period,kada moji ostali MORAJU doci.S obzirom da sam za njih radio na istoku,ponekada “u komadu” 11 mjeseci bez dolaska kuci na R&R,nece mi tesko pasti 1 godina da tamo budem bez svojih.
U svakom slucaju,hvala za predjasnju pomoc.
Kada vam izdaju vize u ambasadi od tog trenutka svi clanovi porodice moraju u roku od 6 meseci uci u USA inace oni koji ne udju gube vizu. Ti kao dobitnik bi mogao odmah po izdavanju viza da odes a oni da dodju za 4-5 meseci pred isticanje tih 6 meseci od izdavanja viza. To je pravilo koje moras ispostovati. Postoji pojam “odlaganje viziranja pasosa” pa se mozda moze kupiti jos neko vreme za njihov dolazak ali o tome citaj na drugoj temi pa ces i videti ostale mogucnosti o tome gde nasi ljudi najvise idu, koliko novca su poneli sa sobom, i uopste kako su stvari fukcionisale kod drugih posle dobitka.
Ta je tema i mene mucila. Sta se moze traziti za ostatak porodice ako propadne tih 6 mj. Malo gledala na forumu, ali jos nisam naisla. Nesto sam naletila za vizu za sjedinjavanje obitelji samo ne znam koliko se ceka i kakva prava gubi ostatak te familije kada dodje za razliku da su odmah isli. Prosvrljaj malo po forumu. Ja listam citam pa vidim neki zanimljiv naslov teme otvorim, udjem u tu temu i zaboravim sta sam trazila.