A jel visa skola zvanicno deo univerziteta? Np.r koliko ja znam da Visa strukovna skola npr u NS nije deo Novosadskog univerziteta. University degree koja god da bila mozes samo dobiti na necemu sto je u okviru univerziteta. klikni
U Americi je university degree nesto sto traje 4 godine i studira se na univerzitetima.
Ovde sam znala jednog decka iz Engleske koji je imao taj B.S. od tri godine.
Ja mislim da ne treba toliko lupati glavu, bitno je da se zadovoljava minimum uslov, to nije intervju za posao vec obicna dozvola stalnog boravka.
Nego, to vise nisu vise skole. One vise, mislim, ni ne postoje. To su sad sve visoke skole, na kojima studije traju 3 godine, odnosno nose 180 ESP bodova.
A u Evropi B.S. ili B.A. traju uglavnom 3 ili 4 godine, odnosno nose 180 ili 240 ESP bodova. Za bachelor je zapravo uslov najmanje 180 ESP. Po tom principu bi islo uskladjivanje i sa USA, u vecini slucajeva.
Naravno, kad bi se radila prava ekvivalencija, odnosno nostrifikacija, svaka drzava, odnosno svaki strani fakultet bi pojedinacno procenio svaku diplomu, pa bi se tek tad znalo koje zvanje dobijas i sta mozes dalje. Ali generalno posmatrano, diploma nasih visokih skola (ovih koje su nastale uvodjenjem Bolonje) jeste neka vrsta univerzitetke diplome, za razliku od diploma nekadasnjih visih skola, koje su trajale uglavnom 2 godine i nisu zadovoljavale uslov od najmanje 180 ESP bodova za dobijanje B.S/B.A zvanja.
Ma znam, radila sam na faksu tu 5 godina pre nego sto sam otisla ovamo. Ali to sve treba da udje u njihove sisteme za evaluaciju. Npr. mom drugu u Kanadi kad su radili ekvivalenciju diplome iz Hrvatske (petogodisnje dipl.ing) su zakerali kako nema dovoljno “social sciences and hummanities”.
Veruj mi radim kao savetnik studentima u okviru posla i znam napamet u mom programu sta sve moraju da uzimaju. I savetovala bih svakome ako bas ne mora, da ne radi evaluacije (ako je npr tehnicke struke) jer moze da se desi bas to - nemas “Art appriciation”, “Public Speaking”, “Introduction to America/European/Africa/Asian History”, “Literature” i slicno. Npr ja sam u okviru svog petogodisnjeg skolovanja tu imala 77 izlazenja na ispit (od 52 ispita ukupno u izvodu, 25 se polagali iz dva dela jer su bili dvosemestralni sa dva pismena + dva usmena - tako da je bilo 77 u indeksu). Od svih tih 77, imala sam jednu Sociologiju (dvosemestralni ali samo jedan usmeni ispit) i Engleski u prvoj i drugoj godini. Znaci 3 od 77. Ovde im je maltene pola ispita iz drrugih disciplina da bi bili kako oni kazu “well rounded”. I npr na mom faksu ovde od svih tih 77 oni polazu samo 24.
Viša ili visoka? Kad se npr. popunjavaju ispitne prijave, trebalo bi da piše ime univerziteta kojem škola pripada na prijavi.
U Evropi nije, i BS traje 3 godine, negde 4 (medicina npr.). Koliko znam, to je tako od uvođenja Bolonjskog sistema. Nisam siguran koliko u US imaju predmeta po godini, ali koliko sam primetio, kod nas preko bare je uvećan broj.
Znam to, Vuxanne, i zato i rekoh da kada bi se radila prava ekvivalencija ili nostrifikacija u svrhe nastavka studija, tu bio onda svaki slucaj bio pojedinacan i moglo bi doci upravo do toga sto si opisala.
Ali to nema nikakve veze sa razlikom izmedju visokih skola i fakulteta, posto kod nas ni na tehnickim fakultetima i fakultetima za prirodne nauke takodje nema tih drustvenih predmeta koje u USA traze. To je globalna razlika izmedju naseg i USA sistema, kada su u pitanju prirodne i tehnicke nauke, nije vezano za stepen studija. Za drustvene nauke je vec druga prica.
Medjutim, ovo vezano za razliku izmedju visih i visokih skola nema mnogo veze sa tim. U sustini neko ko nije izvrsio ekvivalenciju/nostrifikaciju, ako treba da napise CV ili nesto slicno (odavde, dok jos nije otisao nigde i zapoceo proces nostrifikacije tamo), za visoku skolu slobodno treba da stavi university degree jer ta diploma to i jeste. Za visu najcesce nije i ja bih tu uvek, ma koja svrha izjasnjavanja bila, uvek stavila associates, da ne ispadne da pokusavam da se predstavim necim sto nisam. A posle, kad se u neku drzavu ode, radi se nostrifikacija i onda se tacno vidi sta se sa tom diplomom stvarno moze a sta ne. Tek tada stupa na snagu ovo o cemu si pisala.
Meni je nekako najslicnije nasim Visim, danas visokim skolama sa 3 godine plus 1 specijalizacija, kao njihov koledz (colledge) , u odnosu na fakultet (Faculty).
A mozda i gresim.
U SAD faculty - osoba koja predaje na fakultetu, cak i u osnovnoj skoli i li srednjoj. Npr. ja sam faculty i ja konkretno Tenure-track faculty (ovo je osoba koja je docent a na putu je da postane vanredni i kasnije redovni profesori).
Ne pisite to, oni to ne razumeju. Oni ovde pisu npr:
College of Engineering, Department of Mechanical Engineering
ali mnogo je lakse da stavite npr. (ovo je veoma tipicno u njihovim rezimeima)
B.S. Mechanical Engineering, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia
* ne ocekujte da znaju da se taj unverzitet zove po gradu u kome se nalazi, ovde to nije slucaj
(ono nase Fakultet tehnickih nauka ostavite u originalu a to je ovde College of Engineering)
a ako skola nije u okviru univerziteta onda vec kako - samo da znate da za tehnicke postoji i A.A.S. ne samo A.S. (Associate of Applied Sciences)
Moj savet, radite ekvivalenciju samo ako vam traze. Uzmes CV lepo napises sta si zavrsio/la. A koliko sam videla sa nasom diplomom se moze naci posao, ali tezi je put (ja licno znam samo jednu osobu koja je nasla posao sa nasom diplomom i to nakon duze vremena). Masa ljudi uzme nesto bar non-degree, zavrsi neke kurseve cisto da im udje u sistem (obicno su mnogo laksi nego nasi) - ovo vazi za inzenjerske… Ako se pazljivo odaberu…
Nostrifikacijom se diplomi o završenom visokom obrazovanju, stručnom ili naučnom stepenu stečenom u inostranstvu, priznaje ravnopravnost sa diplomom stečenom na Univerzitetu, kao i druga prava koja ta diploma da.
Ekvivalencijom se odgovarajućoj javnoj ispravi o započetom ili zavrsenom visokom obrazovanju u inostranstvu priznaje ravnopravnost sa odgovarajućom javnom ispravom o završenim godinama studija, semestrima i trimestrima ili položenim ispitima na Univerzitetu.
Ne. Ja je nisam radila. Ozbiljni univerziteti koji imaju dosta stranih studenata imaju pristup bazama u kojima mogu da provere sami. Dolaze ovde ljudi sa svih strana sveta i danas se to proverava u nekim onlajn sistemima koji je gde i kakav univerzitet (ne znam jesu li im vise, visoke, najvise kako ih sve vec zovu skole u sistemu).
A te definicije nostrifikacije i ekvivalencije su pojmovi i definicije sa nasih prostora.
Ako se prebacujes ovde pre zavrsteka studija ti si “transfer student”, a kad ti se gleda transfer transcripts radi se “evaluation”. I onda ako im dostavljeni silabusi zadovolje kriterijume dobiju se krediti tj. “credits”. U princpitu bude 3 h nedeljno nastave u roku od petnaest nedelja 3 kredita. Sto nije isto kod nas kad npr. imas 4 predavanja i 4 h vezbi. Nije ih briga sto imas 8 h nedeljno nastave tog predmeta, prebacice ga u koliko oni imaju. AKo imas vise ok, ako imas manje nece ga priznati.
A kad se prijavljujes na poslediplomske, opet to zovu “minimum requirements” i kaze se “satisfied” ili “does not meet requirement”.
A taj termin nostrifikacija je lokalnog karaktera i verovatno u Evropi postoji taj fenomen, pecat i potpis. Ovde ako neko zavrsi bilo koji fakultet, svaki poslodavac moze da trazi da mu se dostave oficijalni transkripti (izvod polozenih ispita = transcripts). A to se radi tako sto student zovne fakultet ili se loguje u njihov onlajn sistem (studentska sluzba - registrar) i naruci da se spisak polozenih ispita dostavi poslodavcu. Nema pecata, potpisa, jurenja tetkica po salterima…
E ovo me je zanimalo. Medjutim, pretragom master i Phd studija retko nailazim na minimum requirements ili uopste na opis predznanja koja su potrebna da bi se neke master/Phd studije upisale. Shvatam princip pojedinacne procene (posaljes svoj spisak ispita pa oni procene), ali univerziteta je previse i predug je proces slati svima ponaosob.
Evo mislim se da li se prijaviti ili ne, jer uistinu je glupo ukoliko ne razmišljam otići da se prijavim. Imam pitanje pa bi voljela kad bi mi netko da odgovor pošto imam još par sati za prijavu:
Ukoliko budem izvučena, i privedem proceduru do kraja, ja mogu otići u SAD kad god hoću do kraja mog života? Ne mora to nužno biti 2015 ili..?
Pošto postoji mogućnost odlaska preko tvrtke u kojoj radim u RH, moram još razmisliti da li bi htjela tako ići, ili rađe na ovako nekakav način (lutrija, brak, ilegalac itd.). Već sam bila preko J1 vize, imam SSN i ipak bi se htjela vratiti u SAD.
Postoje jasni propisi o tome koliko dugo mozes da odsustvujes iz USA u jednom navratu (a preko cega ne bi trebalo) i na koji nacin ti se ta odsustva posle obracunavaju kad odlucis da podneses zahtev za drzavljanstvo (odnosno na koji nacin tim odsustvovanjima produzavas period do prava na podnosenje zahteva za drzavljansvo).
Sve je taksativno navedeno na zvanicnom sajtu, a i prepricano vise puta ovde na forumu.
Ovde u pricnipu je fleksibilnije pa neces to ni naci. Znam slucajeve da su sa undergraduate degree - English - upisivali Computer Science i Fiziku. Svega ima. Jeste da njima tad traze da poloze neke razlike ali moguce je vise nego kod nas. Ne mora masinstvo + masinstvo i samo masinstvo. Mozes posle fizike na poslediplomske iz masinstva ili elektrotehnike npr… Ili kako god… Obicno ko je u STEM-u ide na neki STEM ali je isto tako cesta pojava da inzenjeri koji rade u indistriji idu na M.B.A.
Da, to znam. Ali sam ocekivala ipak neka objasnjenja u stilu potrebna su ta i ta znanja da bi se moglo upisati to i to. Shvatila sam i da je jedan od razloga za nedostatak takvih informacija i sistem koji uci ljude da biraju na osnovu samoprocene, ali to valjda i moze kad se celog zivota skolujes tu i sazivis sa takvim sistemom. Meni je sad malo tesko da samostalno, iz jednog potpuno drugacijeg sistema, procenim sta bih mogla a sta ne (nije se dovoljno upisati, da bi se uspesno zavrsilo treba imati i temelje koji ce to omoguciti). A bas i ne bih da idem u dubinu sa svojom naukom, htela sam nesto interdisciplinarno, pa otuda dilema.
Ovde ti je sistem otvorenog trzista, daj ti nama lepo pare a mi cemo te upisati pa ces sama shvatiti mozes li ili ne mozes. I na drzavnim se placa (osim ako ne dobijes stipendiju da radis u nastavi ili kao istrazivac).
A minimum je GRE/GMAT ispit iznad odredjenog broja poena. To im je prijemni ispit za poslediplomske (Graduate Records Exam - GRE). Ako to uradis iznad odredjenog broja poena i ako ti je GPA (prosek) iznad 3 ok si.
Evo ti ovde pogledaj klikni, dobro je za pretragu. Ima jedna druga tema o ovoj tematici Poslediplomske studije u Americi (Graduate studies) ali verovanto zbog nedostatka interesovanja nije tagovana medju te na vrhu kad odes u “Vodic za imigrante” gde ima tema otvorena vezana za obrazovanje nakon srednje skole. klikni
Aha, to sam shvatila istrazujuci mogucnosti, zato se i ne bih zaletala tek tako. I zato sam i ocekivala makar opis potrebnih predznanja (a ne obavezan uslov zavrsenih odredjenih studija, kao sto je nekad bilo kod nas), cisto da ljudi mogu da se orijentisu (sta mogu da upisu, ili sta treba da nadoknade da bi mogli nesto da upisu). Kad ono, ispade da masinac moze na medicinu.
Procitala sam sve te teme koje mi nudis, pre prijave za GC (ni lutriju ne igram nespremna ). No, vidim da cu morati da kontaktiram svaki fakultet ponaosob da bih dobila detaljnije informacije, a verovatno ce i mogucnost dobijanja nekakve stipendije biti odlucujuci faktor. Sacekacu da vidim hocu li imati srece sa GC (to bi svakako bila laksa varijanta, u vise pogleda), pa direktno iz USA traziti odgovarajuce studije, ili cu ipak morati sve da odradjujem odavde i da podnesem zahtev za studentsku vizu (i da vidim kako u tom slucaju da udomim i muza, a da to ne bude ona varijanta da ima pravo da boravi ali ne i da radi, jer mi se ta kombinacija cini finansijski neizvodljivom).
I nema FT1P. 
I zato sam i ocekivala makar opis potrebnih predznanja (a ne obavezan uslov zavrsenih odredjenih studija, kao sto je nekad bilo kod nas), cisto da ljudi mogu da se orijentisu (sta mogu da upisu, ili sta treba da nadoknade da bi mogli nesto da upisu). Kad ono, ispade da masinac moze na medicinu.