Hvala na odgovorima @ZeljkoUSA, @Zana.
@Zana, tebi svaka čast na svemu do sad napisanom u cilju informisanja nas neinformisanih, još jednom, respect 
Ima li arhitekata na forumu?
Kako je sa priznavanjem VSS arhitektonski fakultet, petogodišnji studij, prema starom programu (prije Bolonje)? Kod nas je po Bolonji sad to master, a po starom programu je diplomirani inženjer arhitekture.
I kakve su šanse za zapošljavanje? Radite li kao arhitekti, kao tehničari/crtači ili nešto skroz deseto?
Koliko sam ja informisan naše diplome nisu baš preterano merodovne ( pričao sa više njih koji su tamo vec više godina)… Znam samo da najbolje prolaze ljudi iz medicine pa i oni imaju trnovit put … Da bi tamo radio kao arhitekta moraš bukvalno da kreneš od nule jer kao arhitekta teško da ćeš početi… Moj jedan drugar je građevinski inženjer koji je imao iskustva i sa tim iskustvom je otišao u Ameriku… Tamo je prve dve godine radio kao majstor iako je imao duplo bolje znanje od njegovog šefa… sad radi kao građevinski tehničar … U ovoj godini očekuje da će biti neki pomoćnik inženjera a u toj firmi radi punih 5 godina…Meni je rekao da bukvalno moraš da imaš duplo bolje znanje od njihovih da bi uopšte i imao šanse za neku ozbiljniju poziciju… U svakom slučaju ne odustaj i samo napred… Svaki trud se isplati pre ili kasnije 
On je prezadovoljan. Najbitnije je da tamo se dobija šansa da napreduješ što tebi i odgovara
zadravko80, hvala na odgovoru! Meni to uopće ne zvuči loše. Treba se prilagoditi novom načinu rada, drugim standardima, mjernim jedinicama, materijalima, načinima gradnje i logično mi je početi od niske pozicije (ne odmah projektovati novi WTC :;D:). Super je stvar što tamo ipak napreduješ. Sjetih se onog lika Pantića iz “Tesne kože” što je penziju dočekao kao “mlađi referent” :==D:
Apsolutno se slažem. Oni imaju neki svoj princip rada koji funkcioniše jako dugo i siguran sam da ga se nece odreci. Znaci krenes od pocetka i ucis po njihovom šablonu. Tek kasnije tvoje znanje će biti plus više. Kod njih nije sistem da svako radi sve i svašta… Znači ako si arhitekta oni te tamo upoznaju sa svojim principima rada i kroz određen period pripremaju te za mesto inženjera arhitekture…Još jednom svako dobro i da pozelenimo :)))
Ja imam par arhitekata u okruzenju, do skora su svi srecno radili, ali od kada je udarila kriza, a posebno u gradjevinskom sektoru, neke firme su otisle pod led, neke smanjile broj zaposlenih, pa su ljudi ostali bez posla. Kao i u svemu, i ovde je bitno da li imas srece, pa firma uspeva da nabavlja dobre poslove. Ocekuj da za pocetak budes tehnicki crtac, dug je put do arhitekte…
Svakako da je i tu kriza ucinila svoje… reci mi molim te jel imaš nekog od tvojih poznanika koji rade u mašinstvu i kakva je potražnja za mašinskim inženjerima. Svestan sam svega i ako bih uspeo da odem za početak morao bih da krenem od znatno manje pozicije ali kako je tu situacija sa mašinstvom? Hvala
Konacno neko od moje fele! E pa dragi zdravko, ja licno mislim da za masince posla ima sve je stvar nauciti kako da nabudzis biografiju po americki i kako da naucis da se ponasas na intervjuima po americki (sto telefonskim sto onima uzivo). Koji si smer, znas li neke CAD/CAM/CAE i FEA softvere? Ako znas FEA, takve traze na jako puno mesta.
Jedina frka na pocetku moze biti oko ovih blesavih imperijalnih jedinica ali vremenom se naviknes i na ince i blesave standarde. Sve ostalo je isto i ovde i tu (mislim sto se na samu struku tice), zupcanik je zupcanik, proces je proces. Za razliku od arhitekture i gradjevine gde nije isto praviti kuce od blokova i cigli i ove ovde drvene ili one od metala i stakla.
A medicina je ovde poslediplomska skola (kao i pravo) i kad kazu za njih da su doktori (MD) stvarno jesu zavrsili dva fakulteta i odradili brdo praksi i ispita. Zato im, izmedju ostalog) ne priznaju diplome i moraju da polazu brdo tih ispita i da rade specijalizacije.
A ako si dipl.ing.mas ovde si M.S. u ME tako da imas i vise nego sto treba za masinca (za razliku od nasih lekara).
E da dodam jos i ovo: za prvi posao ti ne treba licenca ali kad jednom dobijes posao mozes da polazes ispit koji se zove FE exam (fundamentals of engineering exam) klikni a nakon tri godine rada u struci mozes da polazes za inzenjersku licencu PE (professional engineer).
Moj ti je savet pucaj na radna mesta i prijave u firme ali mozda da imas za neku rezervnu varijantu da radis kao asistent na faksu (da se prijavis na neku poslediplomsku skolu gde finansiraju studije ) jer tako mozes da upadnes u neki bolji sistem za trazenje posla (skolu ne moras da zavrsis ako neces, mozes da napustis cim skontas neki posao, ovo ce samo da te ubaci u pricu, da ti da brze kreditne kartice, kreditnu istoriju, racun u banci i pristup firmama).
Hvala puno na veoma kvalitetnom odgovoru i dobrom savetu Ja sam inženjer procesnog mašinstva i imam stepen 6-1 ( znači tri godine traje). Mada imam iskustva i u proizvodnom mašinstvu. Od programa najviše koristim CAD, a što se tiče 3D koristim Pro Engeneer. Nisam imao prilike da razgovaram sa nekim ko ima iskustva u Americi,samo ono što načujem od drugih a i to je sve površinski. Koliko sam ja shvatio oni tamo striktno imaju podeljene smerove i ne idu previše u širinu za razliku od nas. Znam da je tamo drugi sistem i da bih se na početku morao prilagoditi njihovom sistemu rada…da budem iskren neće mi to biti problem… nisam planirao da nastavim školovanje mada nikakd ne reci nikad… Svakako i sam način razgovora sa njima je drukčiji. Od prilike nije mi problem ostati duže na poslu ako je to potrebno itd… Čekam prvi maj pa videću… za sad mi je to najbitnije … Veliki pozdrav i ako imaš još neku informaciju bio bih ti veoma zahvalan… Pozzz
Plz, mozes li dati link za neku od tih poslediplomskih skola gde finansiraju studije? Ja to prvi put cujem, a stvarno bi me interesovalo? Da li je to zaista skola ili ipak fakultet?
Tnx!
Te tvoje trogodisnje mogu ovde da budu i Associate (A.S.) ili Bachelor (B.S.), zavisi od nostrifikacije i spiska predmeta. Oni imaju mnogo vise sto zovu Social Studies and Hummanities - recimo i oko 20 predmeta u svom B.S. manje tehnickih nego sto je kod nas. U Engleskoj ima jako puno inzenjerskih skola koje imaju trogodisnje injenjerske skole nakon kojih dobijes B.S. Naravno sve zavisi od tvojih odslusanih ispita da li bi ti priznali A.S. ili B.S. Mada znam coveka u Kanadi koga su zezali za nostrifikaciju petogodisnje dipl.ing elektro diplome sa nasih prostora jer nije imao dovoljno tih drustvenih predmeta (ja sam npr. imala samo Sociologiju i Engleski jezik).
Pa znas kako obicne B.S. studije masinstva su ti npr vise priblizne prve 3 godine masinstvu kod nas gde su predmeti opsti - tipa mehanike, fluidi, termo, i ostali. A ono sto je kod nas na zadnje 2 godine - ono vise specijalistickije - kod njih je drugacije - obicno je na poslediplomskim to dalje produbljivanje jednog smera. Njihov B.S. je univerzalniji, mozes da radis i termo, i fluide, i procese, i dizajn i sta god sa tim B.S. ME. Oni takodje ovde imaju podelu na Engineering i Technology koja je nesto drugacija nego kod nas. Ja big rekla da je Mechanical Engineering (ME) kod njihe vise toplotna, fluidi, mehanika i sl. a Mechanical Engineering Technology (MET) vise proizvodno masinstvo i mala automatizacija.
Procesno inzenjerstvo ovde cesto moze i da spada u rang ne samo masinstva vec i Chemical Engineering ali bolje se poslovi traze sa pretragom za “Process Engineer” a ne da probavas sa “Mechanical Engineer” samo.
Da li je skola i fakultet? Pa zavisi koju terminologiju koristis. Ako koristis Serb-English varijantu koju sam ja i mnogi na ovom forumu pocela da koristim mesajuci nas i ovaj ovde jezik, pravi odgovor bi bio - univerzitet a ni skola ni fakultet. Isto kao kad bi ja tebe pitala sta ti znaci “plz” i “tnx” u tvojoj poruci
Evo ti link za pretragu 19,079 MS and PhD programa na 2240 univerziteta (zavisi koja te oblast zanima):
Search 19,079 Master’s and PhD programs at 2,240 US universities
Primer: A za kolegu masinca, evo Boston Univerzitet koji mislim da ima njveci broj internacionalnih studenata:
klikni ovde idi na “Support” pa “Type of Financial Support” pa ces da vidis da li imaju stipendije za asistente. 44 % su RA (research assistant), 20 % su TA (teaching assistant)
A sto se tice terminologije u Americi:
- Faculty - ovde ti znaci ne fakultet nego zaposleni na fakultetu
- School ili College - na srpskom skola je cesto naziv School of Engineering = College of Engineering ili School of Liberal Arts = College of Liberal Arts sto je u srpskoj terminologiji skup vise fakulteta u jednoj organizacionoj jedinici.
- Department of ________ (sta god) - ono sto bi kod nas bio pojedinacni fakultet ili insitut
Mene su placali da radim svoje poslediplomske studije. Isto kao sto su i u Srbiji - bila sam asistent (ovde sam imala nazive “Graduate Research Assistant”, “Graduate Teaching Assistant”, “Graduate Instructor” i “Graduate Fellow” - kako koje godine, sve u zavisnosti od metode finansiranja i sta sam radila). Samo sto u Americi se vodi da radis 20 sati nedeljno (ako si na F1 vizi, za one sa zelenom kartom mislim da smeju i vise da rade - nisam sigurna), oni ti pokriju troskove skolarine i plus dobijes mesecnu stipendiju. Imas jako mnogo takvih univerziteta u Americi. Zavisi u kojoj drzavi zivis…
Evo ti vise o tome kako se finansiraju studije poslediplomcima u Americi:
Sve sto ste oduvek zeleli da znate o studijama u Americi a niste smeli da pitate:
Finansije
Kada budete popunjavali prijavu verovatno cete primetiti da u jednom delu traze od vas da im prilozite potvrdu o finansijama u kojoj im dokazujete da imate nekih 30,000 $ koliko ce vam trebati godisnje dok ste tamo (skolarina+zivot). Postedecu vas padanja u nesvest i reci da to nije problem. Fora je u tome da vecina katedri nudi neku vrstu finansijske pomoci. Kazem vecina jer mnogi privatni univerziteti i oni drzavni koji su najprestizniji znaju da ce bez obzira na sve uvek imati studenata koji ce se slomiti da budu primljeni i biti spremni da plate skolarinu i sami se izdrzavaju. Ostali fakulteti (katedre) u zavisnosti od toga koliki im je budzet nude neku od sledecih finansijskih pomoci:
1.) TA (teaching assinstantship)
- to je posao asistenta i to je najverovatnije da cete dobiti ako trazite. Kada ste asistent, znaci zaposleni na univerzitetu, skolarinu automatski ne placate, a u isto vreme dobijate i platu od koje se izdrzavate.
2.) RA (research assistantship)
- to je posao asistenta nekom profesoru gde mu pomazete u njegovom istrazivanju i to je super jer u principu sami odaberete profesora i onda u isto vreme i radite to sto volite, ucite, sticete iskustvo, a jos ste i placeni za to. Medjutim, obicno je mala verovatnoca da cete to dobiti u prvoj godini posto niko od tih profesora jos uvek ne zna koliko ste sposobni a ni vi mozda sami jos uvek ne znate s kim biste voleli da radite.
3.) fellowship
- to je stipendija. Znaci ne placate skolarinu, dobijate svakog meseca pare od kojih se izdrzavate a ne morate nista sem svojih studija i onoga sto zelite da radite. Postoje dva nacina da dobijete stipendiju- ako zasluzite, tj. ako budu impresionirani vasim rezultatima na testovima i prosekom, ili ako jednostavno zele da vas prime ali vec imaju suvise asistenata (ili mozda imaju mesta za asistente ali vase znanje engleskog nije dovoljno dobro da bi vas pustili da drzite vezbe njihovim studentima) i onih koji predaju i onih koji rade sa profesorima.
4.) tuition waiver
- ovo je nagora varijanta finansijske pomoci posto obuhvata samo to da ne morate da platite skolarinu a za zivot (stan, racuni, klopa, knjige…) morate sami da se snadjete.
Znaci, kad budete popunjavali prijavu popunite deo gde vas pitaju da li vam treba finansijska pomoc i rangirajte bas ovako ponudjene opcije, a uz onaj papir gde vam traze dokaz da imate 30,000$ nakacite jos jedan papir na kom im lepo napisite da je finansijska situacija u Srbiji takva i takva i da vi ako ne dobijete neku finansijsku pomoc ni necete moci da dodjete i to bi trebalo da resi stvar. No, dobro je da i pored te izjave koju cete nakaciti prvo kontaktirate nekog od njih ko je zaduzen za kontakte sa potencijalnim studentima i njemu objasnite situaciju.
Kad se radi o finansijama jako bitan faktor jer razlika izmedju zivota u malim i velikim gradovima. Dok veci gradovi, metropole, pruzaju zanimljiviji kulturni i nocni zivot, stanovati u njima je veoma tesko sto se tice finansijske strane jer i najruznija, najmanja soba koju mozete da iznajmite kosta vise nego citav dvosoban (napomena: kad se ovde kaze dvosoban misli se na dve spavace sobe, posto se dnevna soba podrazumeva) stan u nekom manjem univerzitetskom mestu. To ne bi bio problem da plata koju vam nude u velikim mestima naspram malih mesta proporcionalno raste, ali na zalost nije tako. S te strane, iako su neki od najboljih univerziteta smesteni bas u najvecim gradovima, tom izboru treba prici pazljivo bas iz ovog razloga.
Da li neko mozda ima neke informacije, ili josh bolje iskustva, kako stoje stvari kod priznavanja diplome Tehnolosko metalurskog fakulteta iz Beograda (TMF)? U pitanju je odsek chemical engineering. Chuo sam da je jako teshko ako ne i nemoguce za posao? Unapred hvala.
Ja sam clan American Foundry Society i dosta puta su mi slali neke ponude za posao u livnicama. Metalurski bi ti pre bio ovde Material Science Engineering. A ako si hemijskog smera vezano za metalurgiju, ja ti toplo preporucujem da se uclanis u ovo Americko drustvo livaca, imaju jako dobru berzu poslova pa probaj da se prijavljujes tu.
Samo nemoj da stavljas u rezime kad si rodjen, sliku, jel si u braku i slicne podatke koji su ubicajeni za rezimee na nasim prostorima. Probaj da pronadjes kakav format ovde koriste.
Ovde ti je da se registrujes kao novi korisnik
Placa se ali vredi da uspostavis kontakte jer poslodavci cesto pretrazuju ovo i mogu da te kontaktiraju. Mene su kontaktirale tri livnice a da se nisam ni prijavljivala. Jedna u Cikagu a druge dve isto na Midwest-u.
Oni organizuju svake godine negde na jesen ogromnu konferenciju u Drake Hotelu u Cikagu gde dodje masa kompanija i trazi kandidate. Moje iskustvo je da ovi americki studenti ne zude nesto preterano da rade u livnicama i da posla ima. To nije bas neko radno mesto iz snova mnogim ljudima a dobro placaju. Ako imas fakultet neces raditi na proizvodnoj traci nego u kancelariji za kompjuterom. Ja sam bas moje studente vodila u jednu livnicu i niko izgleda nema zelju da radi u nekoj kad zavrsi. Tako da moj licni utisak je da ima posla u livnicama ako ti to odgovara.
A za samo priznavanje diploma - ako napises u rezimeu sta si po zanimanju i objasnis u propratnom pismu, dostavis prevod ispita - nece te niko ni pitati za nostrifikaciju. Bar ja mislim. Cula sam od mnogih ljudi iz AFS-a da cene ljude obrazovane u istocnoj Evropi obrazovane vezano za metalurgiju. Ovde livenje najcesce imaju samo kao deo predmeta, ne kao posebno i mnogi rade to na poslediplomskim. Neki od vodecih strucnjaka u toj oblasti su iz naseg dela sveta, tipa Rumuni i sl.
Hvala puno na iscrpnom odgovoru :1072:, medjutim ja sa metalurgijom imam jako malo veze. Moj smer je hemijsko inzenjerstvo 
, i po prirodi smera najprirodnija odrednica bi bila neka hemijska industrija, energetika (nafta itd.), farmacija i tako to.
E pa imas American Society of Chemical Engineers klikni. Kosta te ukljucenje 79 dolara ako se sa Balkana registrujes. I oni imaju bazu za pretragu usko strucnih poslova klikni ovde - mozes je pretrazivati i bez placanja clanarine. Evo ja sam probala pretragu sa “Process Eng/Design & Development” i iskocila su mi 22 posla. Probaj. Pregledaj sajt i vidi kako se zove kakvo zanimanje unutar struke posto hemijski inzenjer moze da radi jako puno poslova. Oglasi za posao im obicno ne sadrze ime diplome kao kod nas vec opis posla. Tipa “Plant management” ili “Process engineeer”.
A u livnicama imaju zaposlene hemicare koji se staraju da je hemijski sastav legura sto liju odgovarajuci i prate procese. Ovdasnje livnice su totalno automatizovane, SCADA-e i cuda. A pominjem ti ih ne kao idealan posao nego kao sektor za koji mi se cini da ima problema da nadje ljudi. Sto bi rekli Idoli “Plamene zore, bude me iz sna, la la la la”. Ali opet kazem, pare su pare, mozda bolje to nego kasa u Walmart-u.
A sto se nafte tice - gde drugo nego u Teksas.
Srecno!
U pravu si, hemijski inzenjeri su stvarno nesto sto, sto bi rekla jedna domaca reklama, ‘u sve (se) mesa’. 
To je i dobro i loshe. Voleo bih da nadjem bilo kakav posao - da je u struci, nemam nishta protiv metalurgije. Krecem put Chicago-a krajem marta, pa shta mi Bog da. :bravo:
Znachi sveukupno mislish da mi nije potrebno posebno doshkolovavanje/nostrifikacija?
Koliko si godina studirao? Ovde B.S. traje 4. Obicno svi nasi inzenjerski programi nemaju problema cini mi se da budu priznati. Bitno da imas sve prevedeno na Engleski i overeno kod nekog sudskog tumaca.
A ako stvarno hoce neki papir da ti izvri evaluaciju, google-aj “foreign degree evaluation usa” i vidi imas razlicite sajtove sa razlicitim cenama. Evo ti primer jednog cenovnika klikni
Moja dipl.ing iz Srbije se ovde racuna kao M.S. (master diploma). I imam drugaricu iz Rusije kojoj su isto uradili ekvivalenciju preko agencije i isto je petogodisnja inzenjerska diploma prevedena u njihov master. Upisala je sa njom doktorske studije.
Pazi kod nas studije traju 10 semestara, znachi pet godina. Ima nekih 34 ispita. Ja sam dobio titulu ‘diplomirani inzenjer tehnologije’ , ali fakticki je jednostavnije reci hemijski inzenjer. Sada po novom programu dobijaja se master diploma, koja je kao izjednachena sa ‘diplomiranim’, ali ne predstavlja magistraturu, shto je ustvari master u USA ako sam dobro shvatio.
Mojih 10 semestara iz Srbije je M.S. ovde. U skladu sa tim najverovatnije i tvojih (ovo najverovatnije kazem jer nisam telo koje vrsi ekvivalenciju). 
dipl.ing = graduated engineer
Cim radis diplomski to se racuna u thesis ili directed project kako nekad kazu za zavrsni radu u M.Eng.
Za B.S. oni imaju samo zavrsni grupni projekat u poslednjem, osmom semestru.