Kako pratim dosta foruma gde se mogu procitati iskustva ljudi u trazenju posla u IT, mislim da je skoro pa nemoguce naci posao programera bez iskustva.Nista te ne kosta da saljes CV za poslove na monsteru pa ces i sam videti, ne moras nagadjati.Sto se tice posla u Srbiji, i nije tako tesko pronaci posao za programera(pricam za php).Koliko vidim svakodnevno izlaze oglasi gde se traze programeri, i ti ako imas dovoljno znanja svakako ces naci posao, ako ne, sedi i uci.U svakom slucaju uvek imas freelance sajtove gde se moze dosta dobro zaraditi i ako ne mozes naci posao ovde to je samo zbog tebe jer nemas sta da ponudis poslodavcu.
Ja samo da kazem vezano za trudnice - emergency medicaid pod sta spada i hitni odlazak u bolnicu (hitna dok se stanje ne stabilizira) i porod je nesto sto je dostupno svima, bez obzira koliko dugo ste u zemlji - bar prema informacijama koje silne filipinke trudnice dobivaju kad ulaze na vjerenicke vize (znaci u to doba jos nemaju ni zelenu kartu).
Druga opcija je ici u univerzitetsku bolnicu prije poroda (tokom trudnoce) i dogovoriti sliding scale placanje - prema dohotku - pokriva i prenatalne preglede a onda se moze dogovoriti obrocno placanje .
U US je legalno roditi i kod kuce pa se moze naci i obrazovana i licencirana babica za oko $400 ako ko zeli tako da rodi.
Hvala na odgovoru. Koliko je meni poznato, pod iskustvo se smatra staž obavljen u US a sve što je vani se ne broji. Znači kako ja da dobijem iskustvo kada ne mogu da se zaposlim, a zaposliti se ne mogu bez iskustva? Začaran krug.
Nije to bas tako. Za programere ti se ovde pisu funkcionalni rezimei. Sto znaci da ces napisati firmu koja ce ovdasnjem poslodavcu biti nepoznata, ali takodje napises i sve sta si radio u toj firmi. Znaci tim od toliko i toliko ljudi, pravili ste to i to, koristili ste te i te tehnologije…
Ako bas hoces americko iskustvo… imas outsourcing kompanija u nasem regionu koliko hoces…
A tako znači, nisam znao. Hvala najlepše! 
Zanima me dali je problem pronaci posao za osobe bez ikakvog radnog iskustva,ili bolje da kazem,dali je veliki problem:nene:Posto ja studiram,i ako (daj Boze)budem izvucen,ne verujem da cu na vreme stici da zavrsim fax,tako da…a i mislim da mi fax tamo ne znaci mnogo,vec znanje,a koje ja nemam,jer necu imati ni zavrsen fax..ko razume,shvatio je:grin:help pls
Nisi napisao cime se bavis, odnosno sta studiras. Tesko da ces tako dobiti posao u struci, bilo sta da studiras. Nemas znanje, nemas faks…naravno da je problem.
E ovo i mene zanima. Ove godine upisujem fakultet, i prvi put cu se prijaviti na lutriji pa me zanima sta sa onima koji nemaju radnog iskustva ili ga imaju vrlo malo (radio sam kao novinar godinu dana, i nesto kao trgovac)? Sto se srednje skole tice, zavrsavam smer masinski tehnicar za kompjutersko konstruisanje, i dosta se razumem u racunare, programiranje i masinstvo.
I sta vi mislite da li treba da sacekam jos koju godinu pre nego sto se prijavim, da steknem neko radno iskustvo, ili je bolje da se prijavim vec ove godine?
I bas niko nema odgovor na moje pitanje?
Stvarno ne znam sta ocekujes? Ne moze ti niko reci sta ti tacno treba da radis. Ako hoces da studiras i voleo bih da studiras u americi, onda moras krenuti u tom pravcu da razmisljas. Ako zelis da dodjes u Ameriku da radis…onda kao mlad mozes nalaziti razne studentske poslove, za nesto ozbiljnije moras sam da se specijaliziras. Da sam na tvom mestu ja bih jos malo sacekao i u medjuvremenu se specijalizirao za neku konkretno struku. Ali to je ono sto bih ja uradio, ne znaci da je to pravi put.
Iskreno, ja sam tek sad i videla pitanje 
U pravu je Dreamer - svako tu ima drugacije misljenje, a ti bi trebalo da odlucujes na osnovu svoje licne situacije i mogucnosti. Meni je licno zao sto mogucnost da se uselim ovde nisam dobila u tvojim godinama. Znaci, moje misljenje je - sto pre to bolje. Evo i zasto: ako dodjes u tim godinama nece ti biti problem da delis stan sa jos nekoliko studenata, odnosno osoba tvojih godina. Troskovi su ti daleko manji. Ako odmah nastavis da studiras i konkurises za finansijsku pomoc za studiranje, dobices sigurno bespovratne kredite koji ce ti pokriti troskove studiranja i neophodnih zivotnih troskova. Mozes da zivis u dorm-u (studentskom domu) i dobijes posao u skoli u kojoj studiras (knjizara, tutor, skolski studentski servisi). Tu ti dozvoljavaju da radis do 24 sata nedeljno (placanje je oko $10 na sat, znaci dobices oko $800 mesecno. Kad se skinu takse, ostace ti oko $600) i uklapaju ti smene sa predavanjima. Kao studentu, ovo ce da ti bude sasvim dovoljno za garderobu i izlaske. Mozes da nadjes i dodatni posao preko vikenda, ali nema potrebe jer ti treba i vremena da ucis, a novac koji dobijes kao financial aid za skolarinu, knjige i stan moze i da pretekne zavisno na kom fakultetu studiras. Na kraju godine ce ti drzava vratiti sav novac od poreza zbog malih prihoda. Zbog malih prihoda se kvalifikujes i za ostale drzavne programe kao sto je besplatno drzavno osiguranje (mada ces to da dobijes i preko univerziteta).
Opisana situacija nije laka - ali veruj mi: daleko lakse pada nekom ko ima 18 godina nego starijim imigrantima. S obzirom da ce ti u startu biti pokriveno skolovanje, upisujes odmah BA ili BS program i za tri godine si gotov. Dobro bi bilo da ne pocnes odmah da radis, vec da upises Master studije pod istim uslovima. I decko - nakon 5 godina ti si: americki drzavljanin sa americkom diplomom, bez dugova i kredita (ako pametno radis i budes skroman), spreman da pravi velike novce 
Veruj mi, ako pocnes odmah da radis (sto je nemivno kad si stariji, u braku i imas dece) ugasio si ga za bespovratnu finansijsku pomoc za studiranje… to ti pricam iz licnog iskustva.
Eto, to je moje licno misljenje ali ovi situaciju ne moze bas svako da izdrzi. U principu, mozes ti da nesto naucis tamo sto ti moze a i ne mora pomoci da nadjes posao ovde. Ili, mozes da se zrtvujes nekoliko godina i posle ubiras plodove svoga rada. To znaci - moras da ucis a ne da se provodis i zezas, moras da polozis minimum 10 ispita godisnje ili vise i to vecinu sa B+ ili vecom ocenom kako bi se kvalifikovao za scholarships…
Sto god da odlucis, neka ti je sa srecom.
Ako si bio strpljiv sa cekanjem odgovora, a vidim da jesi, bolji i pametniji savet nisi mogao dobiti od ovog Zaninog. Ja bih ti savetovao da ides sto pre, odnosno da apliciras uporno i uzastopno. Nema potrebe da ti objasnjavam zasto tako mislim jer je Zana to elaborirala na idealan nacin, obzirom da je ona upucena i u nasu ovdasnju situaciju (zivela ovde) kao i u situaciju u USA (zivi tamo i skolovala se tamo). Mogu samo da dodam nesto iz licnog iskustva. Nakon zavrsene prve godine studija sam kao nagradu od roditelja dobio avionsku kartu i dzeparac za putovanje u EU. Proveo sam se fenomenalno toga leta (drugari su mislili da lazem kada sam im pricao o dogodovstinama). Bio sam kod brata koji je ziveo dugo preko i on mi je tada predlozio da ostanem kod njega. Ja sam se izbecio pitajuci ga jel zna da ja studiram i kako on to zamislja? On mi je potpuno opusteno odgovorio da bih mogao da radim kod njega, naucim jezik i sledece godine upisem taj isti fax. Ukratko ja sam u potpunosti ignorisao tu ponudjenu opciju, vratio se u domovinu u kojoj je ubrzo poceo rat i sve ostalo sto je islo u paketu. E onda je pocelo da mi zvoni u glavi sve to sto mi je brat predlagao, ali je bilo kasno. Zavrsio sam fakultet, radim u struci, svoj sam gazda . . . i svaki dan razmisljam kada cu da odem odavde, vec 15 godina. U maju prosle godine sam dobio “veliku belu kovertu” i od toga dana i sanjam kada cu da odem odavde. :da:
Dakle, ovakav savet koji ti je dala Zana ( a ja se samo pridruzujem ) mozes eventualno da dobijes od roditelja, ali svakako pre od iskrenog prijatelja. Srecno.
Meni nesto nikako nije jasno. Na vecina sajtova koledza i univerziteta, na kojima bih ja poceo iz pocetka ili nastavio studiranje, postoji uslov da moras biti resident da bi se mogao upisati. Da bi postao resident moras biti u drzavi od sest meseci do godinu dana. To znaci da ne mozes odmah po dolasku da nastavis studiranje. Zar ne?
Ako je tako onda se okrecem finansijskom aspektu. Ja iskren da budem nemam dovoljno novca da bih sebe izdrzavao godinu dana. To znaci da moram da pocnem da radim. Samim tim posle godinu dana na osnovu zarade ne mogu da konkurisem za bespovratni kredit. A onda kada se napokon upisem, nemam kredit pa moram da nastavim da radim da bih placao sebi skolovanje. To znaci uporedo rad i studiranje. A onda kako naci firmu koja ce da me trpi takvog?
Potencijalna resenja, slobodno me ispravite ako gresim:
A) Naci posao u struci u dovoljno velikoj firmi kojoj cu mozda kroz par godina trebati kao strucan kadar, pa istolerise moje studije i izostanke sa posla.
B) Raditi najneplaceniji posao u drzavi tako da ne predjem granicu minimalne zarade, jedva sastavljati kraj s’ krajem godinu dana, ali onda konkurisati za bespovratni kredit i nastaviti studiranje samo kao student.
Da li ove solucije piju vodu?
Ja priznajem da nista nisam razumeo ovo oko faksa, ali zvuci korisno, kao i sve sto pise Zana.
Malko brkamo loncice ovde :wacko:
Biti resident je USLOV za IN-STATE TUITION, ne za pocetak studiranja.
Uslov za State Financial Aid je, bar u Kaliforniji, da budes resident odnosno dodeljuje se tek u drugoj godini.
U formularu za FAFSA (Federal Aid) se ne spominje resident status.
Ako je useljenje u julu mesecu, u prihode za obracunavanju finansijske pomoci ulazi samo ono sto je zaradjeno do kraja te godine (za skolsku godinu od septembra naredne godine do juna dve godine kasnije).
Mnogi studenti prve godine placaju OUT-OF-STATE tuition, nije to nista neuobicajeno. I dok se to desava, taj semestar ne studiraju full-time. Neki studenti sve vreme placaju nepovoljniju cenu jer ne mogu da dokazu da postoji drugi razlog zivljenja ovde osim studiranja (cest slucaj na relaciji NY-LA, UCLA je posebno rigorozan sto se toga tice).
Znaci, nisam rekla da je lako - niti samo studiranje, niti raditi i studirati. Finansijsko pokrivanje prvog semestra je posebno tesko, jer obicno finansijska pomoc retroaktivno pokrije troskove. Ali je izvodljivo. Jos jednom - kako sve to funkcionise tesko je razumeti dok se ne zivi ovde. Isto tako, nema potrebe razmisljati i planirati 20 koraka unapred, jer milion stvari moze da se desi u medjuvremenu. Studenti koriste razne vidove finansijske pomoci koja im je na raspolaganju zavisno od licne situacije i polja studiranja.
Ako nista drugo, resenje je i drzavni Stafford kredit, koji nije baziran na kreditnoj istoriji (maksimalni iznos $31,000 za sve godine studiranja za undergraduate, $138,000 za graduate ili professional). Onda se radi kombinacija bespovratnih grantova, work-study i kredita… Ili slican Federal Perkins. Za privatne kredite je neophodna keditna istorija, odnosno radije se daje roditeljima i studentima koji imaju stabilan posao.
Bespovratni Pell Grant maksimalno $4,731 godisnje;
Bespovratni FSEOG od $100 do $4,000 godisnje;
Bespovratni TEACH grant do $4,000 godisnje, maksimalno $16,000;
Bespovratni SMART grant do $4,000 godisnje, za trecu i cetvrtu godinu studiranja;
Naravno, uvek postoji opcija da se prve dve godina studira na College, i da se radi transfer - ali, kao sto rekoh, tu dodje do situacije da se zbog zarade u medjuvremenu umanji mogucnost za dobijanje federalne pomoci…
Znaci - mnogo preciznog preracunavanja je neophodno za ovakve planove…
Ne savetujem previse razmisljanja na tu temu pre nego sto se doselite - ali ako postoji interesovanje (?) obradicemo ga u crevca… Otvorite novu temu, pa nije problem :da:
Vecina univerziteta nema vecernje casove prve dve godine, bar ne za sve predmete. Vecina koledza ima vecernje casove, prilagodjene studentima koji imaju posao. Neki univerziteti, kao sto je recimo CSU Northridge, imaju executive program (PACE), koji je ubrzan i namenjen je onima koji rade. Skoro nijedna firma ne tolerise izostajanje svojih regularnih radnika, osim u ponekim situacijama (oni insistiraju na skolovanju ili recimo ako radis za UCLA i resis da studiras kod njih, onda dobijes i 70% popust i mogucnost da izadjes kad hoces, zavisno od predavanja; ili na primer, ako radis za City onda isto nije problem). Ja navodim skolske ustanove ovde, jer za njih sam obavestena. Za ostale gradove i drzave ne znam, jer i nema potrebe da znam :da:
Solucija B je (na zalost) vrlo prihvatljiva. Sve trazi zrtvu, zar ne?
Apsolutno je prihvatljiva. Za godinu dana, cak i sa ogranicenim finansijskim resursima, svasta moze da se unapredi, a samim tim i olaksati sebi pocetak studiranja.
Prvo zrtva, posle zetva…
Jos na loncice dodaj i pokoji tiganj i dzezvu i shvatices situaciju u mojoj glavi :wacko:
Veruj mi, ja bih prvi najvise voleo da me neko ovako :budalo: zvizne po glavi kada krenem da razmisljam mnogo unapred, ali situacija je takva da se mora razmisljati.
Dilema:
Da li otici u drzavu (citaj Florida) koja je po informacijama koje ja imam mrtva za sve poslove, a za moju struku pogotovo ( citaj: j… ti drzavu koja ima tv stanica manje od Beograda) zato sto imas par kontakata i zato sto je jeftina za zivot, a pritom se na duze staze oprostiti od nastavka skolovanja, jer nemaju jedan jedini koledz ili univerzitet sa smerom koji mene interesuje.
Ili otici u drzavu u kojoj nemas nikoga, ali mozda odmah ili u buducnosti ima mogucnosti za posao plus fakultet koji volis.
I kako sada ne planirati unapred, kad pogresna odluka moze da nas uspori za nekoliko godina.
PS: Ne ocekujem da bilo ko moze da odluci umesto mene, samo razmisljam naglas
Ne bih jos da otvaram novu temu, ali imam pitanje koje do sada nisam video da je negde obradjeno. Kako je regulisan nastavak skolovanja, ako zelimo da za nijansu promenimo smer. Dakle, posle diplomiranja na visoj skoli u Srbiji, da li je uopste moguce preskociti koledz, a ako je moguce da li je izvodljivo pritom i promeniti smer? Da li moze los prosek diplomiranja (citaj 8,0) da nas kosta da nemamo univerzitet koji bi nas primio ili pare sve mogu da zavrse?
Isto ovo i mene zanima.
Bilo bi korisno da se otvori nova tema o nastavku skolovanja u USA sa detaljnijim informacijama.
Mislim da postoji vec takva tema, provericu kasnije pa moze cela ova diskusija da se prebaci tamo.
Diploma iz Srbije (i bilo koje druge zemlje) treba da se prijavi, bez obzira da li je u pitanju AA ili BA/BS. Koledz apsolutno nije neophodan korak ka studiranju. Za koledz se odlucuju studenti zbog materijalne situacije i ako recimo nisu sigurni da ce biti u situaciji da kontinuirano studiraju godinu za godinom. Neki univerziteti ne primaju kandidate za “2nd degree”, neki imaju specijalne uslove. Koledzi obicno imaju malo “labavija” pravila ali u principu nisu mnogo na strani kandidata koji “ponovo” studiraju na istom nivou. Razlog ovome sada je ekonomska situacija, jer su mnogi javni univerziteti prebacili dosta studenata na koledze jer je drzava umanjila finansijska sredstva (to se desilo prosle godine sa UCLA/SMC te je SMC dobio naknadnih vise hiljada studenata). U takvoj situaciji studenti koji se nikada do tada nisu skolovali imaju prednost, a ostalima se savetuje da verifikuju diplome. Ovo pravilo ne vazi ako se uzmu dve razlicite AA diplome u isto vreme (ja sam to uradila, double major).
Ovo je za sve dobra varijanta trenutno jer javne skolske ustanove u istom regionu imaju medjusobne sporazume o studiranju, a prve dve godine opsteg obrazovanja i nizi nivo strucnog obrazovanja se poklapaju. Univerziteti garantovano priznaju polozene ispite. S druge strane, cena predavanja je drasticno razlicita. Pri ovakvoj kombinaciji, studiranje se produzava za godinu dana, ali svi ustede mnogo para.
Sto se tice proseka 8.0, to je ovde 2.0 i prognoze nisu dobre. Recimo da je prosek primljenih na UCLA Finance School 3.85. UCLA navodim kao primer jer je “public” ($10,000 skolarina i knjige plus troskovi zivljenja, sve skupa oko $25,000 godisnje), o privatnim ne govorim jer tesko da ce neko imati dovoljno sredstava za upis (USC na primer, skolarina i knjige godisnje $26,000, sa ostalim troskovima ukupno $46,000). Resenje za takvu situaciju je 4.0 prosek (10.00 tamosnjih) i da je student perspektivni “leader”.
Promena struke nije nikakav problem, samo je malo komplikovanije objasniti sve detalje.
Dejancicu, sto se tice filmske i TV industrije i BA diplome u ovom polju, opisacu ti samo pocetnu situaciju na UCLA: ne mozes odmah da izaberes filmsku struku. Nakon polaganja svih opstih predmeta, 6 ispita polazes kao pripremanje (da bi usao u izbor za tu struku) i na osnovu portfolija, razgovora, eseja i ocena oni biraju srecnih 25-oro od vise stotina ili hiljada prijavljenih. Skolarina za film je duplo skuplja plus ti za projekat treba $10,000.Ti sad vidi koje su ti sanse, za diplomu koja ti apsolutno ne garantuje bolji pocetak u industriji od onih koji nemaju tu diplomu. Pomaze neminovno da se snadjes, ali posao dobijas strogo na osnovu svog znanja a ne diplome. Da preciziram, mnogo znaci kasnije u poslu ali neces biti apsolutno u boljoj starnoj poziciji od onih koji nemaju diplomu. Ja radije savetujem kurseve koji ce ti pomoci da “razbijes” intervju za posao prvo, pa pretpostavljam da ces nakon toga i sam videti da je bolje da editing/producing/writing ucis kroz praksu a diplomu razvijas u drugom smeru - kao recimo Finance/TV producing option ili slicno… bar sam ja takav zakljucak dobila. Ovo je naravno savet za starije od 25, jer prosek studenata na skoli filma je 20 :smrc: I isto toliki zaposlenih na setovima za production/editing assistants i slicno :no: Ko ce drugi inace da im radi za 50 dolara na dan (od 12 do 15 sati) Veruj mi, okretala sam ovu situaciju milion puta u glavi… I danima plakala jer sam odbila i Warner Bros i Fox Films zbog $7 na sat - za imigrante ta opcija tesko da je prihvatljiva jer moras da platis i stan i racune. Tuga, ali uvek postoji i drugi put. Mnogo je sve ovo lakse prebroditi kad si 18.