Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj. Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni…
Nazalost ista je prica i u Bosni. Skolstvo trulo, zdravstvo trulo, kao i ostali segmenti zivota. Sve se nezaustavljivo urusava a politika i nemastina isprase mozak. Svaki dan srecem ljude koji rade na budzetu a koji zele negdje ici, dosta njih pocinje uciti njemacki jezik. Jednostavno dzaba i novac i posao na budzetu kada se sve urusava oko tebe i sve je neizvjesno. O sitnoj boraniji kod privatnika i nezaposlenima da i ne govorim.
I sto je gore stanje sve smo nervozniji, vise se vezemo za za ideju o iseljenju, puku nadu u lutriju, istrazujemo vise o zivotu u USA a time ulazimo u zacarani psiholoski krug. Jbg.
A patike se nose dok se ne odlepe skroz i vise ne mogu da se sastave. Jao secam se. Pa kad kupis nove gledas ih i cuvas jer ko zna kad ces ponovo da kupis. Opet se to vraca. Udara se po narodu sve jace a on se ne da. Nema za osnovno.
A lutrija…ma uopste se ne postavlja pitanje koja drzava u Americi, i da li ce biti prazan stan, ma neka ima dusek na naduvavanje za pocetak…snadjes se. Da ne brines da li ces sutra da imas za jelo, i da li idu ovi da seku struju.
Znam o cemu govoris, jer sam nesto slicno prosao u zivotu tokom studija! Ne volim se ni prisjecati.
Procitala sam temu u jednom dahu! Toliko postova koji te dovedu do suza; neki od smijeha, a neki jer se pronadjes u njima iako to mozda ne zelis na glas da priznas…
Ima stvarno 1001 zasto i 1001 zato zbog cega zelim da pobjegnem odavde glavom bez obzira. Svidio mi se post u kojem zvercica kaze:
Ja se upravo ovako osjecam jos od dana kada sam se vratila sa postdiplomskih studija, prije 5 godina. :smrc:
Dakle, da krenemo redom…
Zavrsila sam srednju skolu sa super uspjehom, upala na budzet na fakultet koji sam zeljela, zavrsila i njega sa dobrim prosjekom pa dobila stipendiju za postdiplomske studije u inostranstvu koje sam sanjala svih tih godina.
Dosao je i taj dan, vratila sam se kuci sva srecna, puna znanja i elana da konacno dokazem u praksi sve ono sto sam tih godina ucila. Vrlo brzo sam dobila posao u struci kod tatinog prijatelja u firmi i mojoj sreci nije bilo kraja jer je to jedna od boljih u nasem gradu. Medjutim, tu pocinje moja avantura zvana “welcome to reality” 
Asistent menadzera marketinga i prodaje, plata 300 Eura. :blink: Radi se svaki dan od 8-16h osim nedeljom, radi se svaki praznik i + svaki docek Nove Godine jer se organizuje proslava u firmi pa im trebaju hostese, za sta koriste nas iz “menadzmenta”.
I tako sam radila neke 3 godine, slabo izlazila jer zivim u mjestu sa 4 kafica i mozda jos toliko prodavnica, u kojem nema ni bioskopa, ni trznog centra ni nicega, svaki dan slala po X rezimea dnevno i sanjala dan kada cu opet otici odavde. Kao slag na torti dobijam saopstenje da ce tokom zime zatvoriti firmu ali ce se nas par smjenjivati i uvece od 22-6h ujutru dezurati na portirnici na vratima tokom tog perioda od 6 mjeseci dok se firma opet ne otvori. Hvala, dovidjenja
Nakon par mjeseci sam nasla drugi posao, ovog puta sama i “bez veze”, kao asistent generalnog direktora. Nije u struci, ali mora da se radi. Plata 400 Eura. :blink: Uslovi jos gori nego na prethodnom poslu… Tu sam i dan danas.
Imam auto, zivim sa mojima jer imam dijete od godinu dana a vjerenika sam izgubila. Imam i svoj stan koji izdajem jer mi je u jednom periodu zivota ipak bilo lakse da se vratim kod mojih.
Sta da vam kazem a sto vec ne znate? Neki bi se vjerovatno zadovoljili situacijom u kojoj sam ja, ali vjerujte da mi nije bebe sada bih vec bila negdje vani pa makar cistila ulice ilegalno.
Ovdje je sivilo svakog dana iako po nekoj statistici imamo 300 suncanih dana godisnje, sivi ljudi, namraceni, nezadovoljni, sve je sivo. Bogu hvala pa imam porodicu koja je svakodnevno pozitivna i nasmijana uprkos svemu i sina koji mi razvedri svaki dan i daje volju za zivotom i podstice me da budem bolja i da se trudim vise. :inlove:
Ja ovdje jednostavno ne mogu. Po prirodi sam pozitivna i flegma i tako zivim zivot, trudim se da se sto vise svemu radujem a da ne dozvolim da me bilo sta povuce dolje. Cekam taj 05.05. da provjerim status, negdje duboko u sebi sam ubijedjena da ce me izvuci, udjem ponekad na forum da citam i pitam sta me interesuje, ali jos uvijek nisam u fazi da planiram sta i kako jer necu bas dotle da idem. Ako nas izvuku nece me biti srecnije, ako nas ne izvuku zivot ide dalje kao i do sad.
Vjerovatno sam mogla da napisem jos dosta toga, ali evo jednog posta kojem sam se slatko nasmijala i u kojem sam se apsolutno pronasla:
Optimista sam i vjerujem da postoje firme u kojima se vrijedi truditi i u kojima se trud na kraju isplati, ali u sredini u kojoj sam ja ako se ne ponasas bas kako je cvale napisao, nadrljao si kao niko.
Pahuljice svaka ti je na mestu.A najvise se slazemo u tome kada koliko je sivila oko nas u svim sferama zivota u srbiji, ma treba bezati odavde ovde nema zivota.
Pročitala Pahuljicu…tako je i još gore…i moja deca su oboje fak.obrazovani, sin je tamo i radi,ali ni to nije bilo lako dobiti…verujem da ga je sreca ili Bog pogledao…a cerka malo radi pa malo ne radi…nema mesta za nju…pitam se zašto,zdrava,prava i obrazovana…nije li tu kvaka…ovom društvu ovakvom ne trebaju takvi ljudi…nego oni drugi, neobrazovani, nevaspitani i zatucani…da sa njima manipulišu i ostatku naroda prodaju rog za svecu:smrc: zato sam sina prijavila,mozda opet bude srece za njega da ostane tamo…a sledece cu prijaviti i ćerku ako lutrija bude trajala:1081:
Razmisljanja jednog Kragujevcanina na temu zasto zeli da napusti Srbiju:
http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/bezim-odavde-ugusicu-se-u-srbiji/87623
Nova sam na forumu, čitam već danima sve teme.. Oskark, ovo kao da sam ja pisala. Imam upravo iste razloge kao ti… Drago mi je što ti se pružila šansa da odeš. Drago mi je kad čujem da je neko imao težak život a da je na kraju ipak uspeo, jer to su pravi borci koji zaslužuju GC. Sa druge strane, one koji se bezveze prijavljuju na lutriju bi najradije na lomaču :woohoo: Šalim se naravno za lomaču, ali razumete šta hoću da kažem :bravo:
Zašto želim u Ameriku? Zato što mi je to od malena bio san, baš želim okusiti taj američki-urbani način života. I daleko najveći razlog (zbog kojeg će mi se mnogi smijati- ali, me no care) je to što ooooobožavam Afroamerikance, pa eto.
Same here 
Pomalo djetinjasto, al štaš :;D:
Previše filmova…
Ja sam imao loše iskustvo sa crncima. Radio sam u radnji kao kasir, i kad vidim da udje u radnju odmah strepim da neće nešto ukrasti, jer se dešavalo ranije. Ameri su veoma otvoreni i komunikativni, a oni za razliku nikad ne znaju(neće) pozdraviti kad ulaze ili izlaze iz radnje, samo hodaju okolo kao mulci, ne progovaraju. Ali opet, vjerovatno je to slučaj bio kod mene, i naravno mislim da nisu svi takvi, ali zbog ovih gore za sad imam prilično loše mišljenje o njima.
Ooo i ti isto voliš Afroamerikance? Jao! :inlove: :;D: :bravo:
Dobro, možda si naletio na par takvih, nisu svi takvi. Plus još zato što nisu baš pre naklonjeni muškim bijelcima, pa eto. Ali ja imam presuper iskustva s njima, oboooožavam sve vezano uz njih, taj stav, swag, glas, ma jaooo, mogla bih do sutra nabrajati! :inlove:
Ma više sam nekako mislila na taj san iz djetinjstva o životu u Americi, nego na crnce, makar mi je simpa njihov smisao za humor ( ono iz filmova, jelte :==D:). Pročitaj postove forumaša Xsega ( čini mi se da se tako zvao, nije više aktivan), on je pisao o svojoj opsesiji Amerikom u djetinjstvu . Prezabavno.
Pazljivo procitah sve od 1. do 18. strane foruma i ne bih se ponavljala jer sve je manje-vise navedeno kao validni razlozi za odlazak. Muz i ja takodje imamo tonu slicnih razloga zbog kojih odlazimo. Elem, mi poslije skolovanja (VII-1 stepen oboje) zivimo skromno, neostvarenih potencijala i naravno ni priblizno posla-zvanja stecenih skolovanjem, 3 god.za redom optimisticno saljemo prijave za lutriju. Inace mi zivimo Marfijev zakon, peh nam je srednje ime sto ce se sada vise nego ikada pokazati. Tek prije mjesec dana saznamo da smo izvuceni jos za DV2015, na brzinu posaljemo SD ili kako vec i pomislimo nista od toga ali moze da bude, nakon 7 dana saznamo da smo trudni (a, 3 god.nista iako smo pokusavali i isto toliko smo u braku). Meni se trudnoca zakomplikuje-bolnica, pa kuci na odrzavanje trudnoce-kad eto ti odgovora sa datumom intervjua !!! :bravo: sreca, sreca radost uzivancijaaaaaa!!! No da bi otisli na intervju mora, ali MORA se uraditi rendgen, naravno svi doktori su misljenja da ni pod razno sa tako rizicnom trudnocom ne smijem na snimanje. Eto ti ga na! Sada je opcija ili na svoj rizik, da ugrozim zdravlje bebe i trudnocu uradim rendgen i odemo ili da muz ode sam, a mi nekako nekada:no: stvarno nismo pametni sta odluciti i kako odigrati, ali eto 3 godine radimo po 285 sati mjesecno, iznajmljujemo stan, primamo minimalac, gusimo se…ni kola, ni ustedjevine, i vec 2 god.ni ljetovanja. Najzad kad se ukazalo svjetlo na kraju tunela, eto novih zackoljica i zavrzlama. Odluka --necemo se predati i odustati, nece biti lako, ali nesto ce se vec iskristalisati. Ovo pisem kako bih vam rekla da koliko god komplikovan zivot se cinio, a i bio, rjesenje se uvijek mora naci i da odlazak kao i ostanak su borba svoje vrste, ne odustajte ni u kom slucaju, ako naumite se oprobati vani dajte sve od sebe i podjelite na forumu jer itekako pomaze, bar meni je, cuti kako dobra tako i manje dobra iskustva. Mnogo je vazno za psihicku pripremu (narocito ako cete ispratiti muza, a vi ostati u ovoj zabokrecini):udri:
Mene su forsirali da radim rentgen trudna zbog TB testa (doduse zbog radne vize za Spaniju). Nisam htela, na kraju su mi uradili neki test krvi, neki GOLD nesto ne znam kako se zove. Pitaj doktore tu da li mogu da urade taj test krvi i da kazes da neces da zracis bebu i da ces uraditi ako treba kasnije kad se beba rodi. Izbunarila sam neka UN pravila kako se dokazuje da nisi “public threat” i pise da nemas tuberkulozu ali to moze da se vidi i na nekom testu krvi ne samo rentgenom.klikni za vise o tome
Hvala najljepse na odgovoru, pokusacu sa tom informacijom opet pozvati ove ovlascene doktore za preglede, mada su bas bili striktni po tom pitanju.
Da li je neko upucen u to da li moze se prvo ovde poroditi, a onda sa malom bebom uci prvi put???
Ok, ti imas vrlo specifican slucaj i MORAS se daleko bolje informisati. Kad je zakazan intervju? Kad je termin? Da li si konktaktirala ambasadu i izlozila svoj slucaj? Ako je termin u toku leta mozda mozete da pomerite datum intervjua nakon porodjaja. Da li si proverila sa doktorima ovo sto Vuxanne predlaze? Meni izgleda da imas dve opcije: mozes sedeti skrstenih ruku i kukati kako si uvek maler, ili mozes uzeti stvar u svoje ruke i pronaci nacin da odes.
Evo najnovijih info. kod doktora nema dileme rendgen je za sve obavezan, takvih mogucnosti-krv, pa naknadno snimanje-vise ne postoji, procjena i rizik su samo vasi i totalno je vasa odluka u to se upustiti ili ne. Mislim da je za sve trudnice ovog svijeta to tezak korak, jer ako se bilo sta ne daj Boze desi ni 3 Amerike ne bi pomogle.
Intervju je 4.avgust- ja sam sada 14.nedelja termin mi je 2.januar.