Uh, lakše poslije ovih riječi.
Ja zaista nemam problem sa engleskim: pišem, čitam i malo slabije govorim, što pripisujem nekorišćenju jezika. Nadam se da će se isplatiti mukotrpno učenje engleskog od 9. godine.
Otprilike sam o tome pisao, o osecaju da je ovde sve isto vec 200 godina, i da ce biti isto jos 300. To je ono što ubija ovde, to što vidiš kako ljudi kontaju ili bolje reći ne kontaju život, i kako kroz isti prolaze kao nož kroz sir. I bukvalno to, samo cekaj da umres i ne cimaj se nista. Nikakav napredak u bilo kojoj oblasti, nikakva ambicija da se nešto nauči i unapredi, ono razmišljanje “pusto tursko”, kao da većina razmišlja “jbg, svejedno cu umreti, zasto da se bilo sta cimam”. Mislim, ako tako treba da razmislja ljudsko biće ili većina ljudi u jednoj drzavi, onda ja ništa nisam skontao i džabe sam čitao knjige koje sam čitao 
Pravo da ti kažem, nemam nikakvu teskobu u grudima :;D: Popizdim samo kada pomislim na perspektivu mog deteta ovde, i da će morati da odrasta u takvom okruženju. U suštini, potpuno sam isključen iz praćenja društvenog života i politike ovde (iako verovatno ne ozgleda tako čitajući prethodni post :;D:) , meni je ovde već odavno sve jasno. Vesti gotovo da i ne gledam, politiku pratim jedino kada me izbombarduju informacijama, na izborima sam već godinama beli listić. Davno sam odlučio da čuvam svoje živce za svoju decu i budućnost, ne pada mi na pamet da ih gubim na gluposti u ovakvom okruženju. U suštini, ne uspeva mi uvek, ali se trudim da ne obraćam pažnju. Napravio sam neki svoj mikrosvet, gledam da se okružim ljudima koji su iole pozitivni, mnoooogo cenim svoje vreme i ne trošim ga na budale (ovo mi je baš dugo trebalo da naučim), odem na neki sport, u prirodu i tako…
Problem je što to ne može da traje doveka, može ovako da se razmišlja dok nema dece i nekih malo ozbiljnijih planova (sem toga, nije baš ljudski razmišljati tako doveka, a i čovek se umori). Pošto je dete “stiglo” pre 6 meseci, jasno je zašto hoćemo da idemo odavde (mada smo mi hteli da idemo i pre, naravno).
Elem, da ne laprdam dalje, pozdravljam Vas i porodicu, samo gurajte, sve će doći na svoje i sve će izgledati mnogo bolje kako vreme odmiče
E, kontam da bi mi ovo baš bilo teško da shvatim u USA, kao imam 6 ponuda za posao :nene: . Ali, lako bih se navikao na takve okolnosti
Sviđa mi se ovaj boldirani poslić, znači da ako dođem u Sijetl imam kome da “uvalim” klinku da je čuva :;D: …šalim se malo…
Elem, a kakve su tu šanse za onu varijantu - čuvaš svoje dete kući, a usput imaš dozvolu i čuvaš još par klinaca (naravno, za lovu)? Kako to ide tu, koliko je komplikovano za dozvolu da se time baviš, kakva kuća mora da ti bude (pošto u Kanadi moraš da imaš dva izlaza, npr.)?
I još nešto, nadam se da ne zalazim u privatnost previše, mogli bi da napravimo neku kalkulaciju za ove poslove koje si navela, kolika je satnica za svaki, koliko dobiješ neto na kraju meseca i sl. Ovo sve zbog toga što mislim da bi to bilo jako korisno za žene koje čitaju ovu temu i planiraju u Sijetl, da znaju koliko mogu da očekuju novca od tih osnovnih ili manje plaćenih poslova (dok se ne snađu za nešto bolje).
Čekam da krene posebna tema - plate, kirije i troškovi - gde će ljudi, nadam se, po gradovima navoditi sve ove podatke. Mislim da je to ključno pri odluci gde otići, a posebno neka računica sa dve osnovne plate (muž i žena zajedno 3000-3500 dolara mesečno), pa da ljudi mogu lepo da računaju i vide koliko para poneti sa sobom, i koliko bi one mogle trajati u USA.
Još jednom pozdrav, pišemo se još :;D:
Ne znam šta bih napisao, sem da prilično slično razmišljamo, gledajući sve četiri stavke. Što se klinaca tiče, pa upravo to, uče da beže odavde, i treba. Odavde će svako iole pametan i pošten otići, ne može ovaj svinjac normalan mozak da trpi do kraja života. Pa, odavde je i Tesla pobegao, ovde bi ga smatrali čudakom i budalom, možda bi i u ludari završio, a u USA svi znamo šta je bilo.
Što se mene tiče, ukoliko lično ne uspem da odem odavde i povedem porodicu, svoje dete ću pripremati i učiti da se snađe negde tamo preko, a nadam se i novčano pomoći da se usudi na takav korak.
Dakle, po ovoj priči, ja sam PAPA SMURF, u ovom slučaju PAPA GLUPAN, a? Hvala, druže, hvala, osećam se nekako ponosno :;D:
Ovo su skoro sve minimalci od 9 do 12 dolara na sat. Što znači da to izađe oko 2000 mesečno, pa posle odbijanja bude oko 1600-1700. Meni je to ok za početak. Kasnije, nadam se, plata će ići gore.
E bas to. I ne mora covek da prati politiku i druge vesti, ovo se oseca na svakom mikrokoraku u ovom drustvu.
A pogledajte nesrecnu Bosnu. Cirkus. Sad ce 2014. a sve je isto kao i 1914. u vrijeme Gavrila Principa. Tri nacije nadojene mrznjom kroz vijekove, jedini smisao zivota je u tome da na vrijeme upalis tv i vidis sta ce reci neki politicari u 19.30 u drugom dnevniku, i sta ces sutra pojesti. Obiljezava se samo proslost, o ekonomiji i buducnosti niko i ne pomislja. Rok trajanja pred nove ratne sukobe ove drzave u kojoj nadolazi siromastvo i ekstremizam je pri kraju. I o kojoj mi sigurnosti i sreci govorimo kad ljudi gledaju da mi za koju godinu okace pusku na rame u 21. vijeku?!
Ne znam da li sam zahvalniji majci sto me rodila da idem u USA, lutriji koja me tamo vodi, ili Bozjoj volji za sve ovo. Jos malo i zbogom Balkan, sa zeljom da se niti jedan moj potomak vise ovde ne rodi, i ne prozivi u bijedi u kojoj sam ja izgubio najproduktvnije godine.
Možeš li nam reći zverčice kako je sada vreme u Seattle -u sobzirom da je već Novembar kod nas je bilo lepo vreme ali već nekoliko dana kiša, hladno oko 7-10 stepeni celjzjusa
Naravno da ce biti bolje, samo polako. Nego, ima li kakvih novosti, desava li se nesto novo?
Zahtevamo novi post :;D:
Ovih dana je u Seattle prilično hladno oko -3 do +3, ali čini se da ta informacija nije nešto bitna ovdašnjim ljudima. I dalje se šetaju u šorcevima, kratkim majicama, papučama. Indijke izadju u onim svojim haljinama potpuno golog stomaka i bez rukava i naravno u papučama. Mene ovo ne prestaje da iznenadjuje. Inače je vedro, nema puno oblaka, čak je više sunčanih dana. Kišu neku strašnu još nismo videli.
Što se tiče poslova, svašta se dešava. Ja sam počela da radim part time a suprug radi kao apprentice i dalje. Mi smo napravili nekakav plan tj da on dobije licencu za električara. Ova licenca je ovde jako vredna. Ja više i ne apliciram, ali su me već nekoliko puta zvali rekruteri za sasvim lepe pozicije. Poenta je da sad treba dobro da razmislimo šta ćemo, kako ćemo, kojim putem da idemo…
Inače, život polako ulazi u normalu, nema se puno šta novo pisati, zato me i nema zadnjih dana.
Uf, šta reći.
Nadam se svemu najboljem za vas tamo u Sijetlu, karakter zverčice je mnogo bitan. Sve najbolje dečici i vama matorima što se žalite da niste pre krenuli putem US. Hvala na neiscrpnim informacijama, i suštinskom obraćanju putem foruma, iskrenim i detaljnim podacima vašeg započetog novog života.
A što se tiče mene u toku sam već godinama u vezi Green Card, i nedavno sretoh u vozu devojku koja je dobila istu i kaže prvo za NY.
Ja, lično obišao sam pola sveta poslom, i ne znam gde ću dalje. Nazad na more, ili Novi Zeland, ili napravih ceo spisak za prekretnicu u daljem životu…
Niko me ništa ne pita, ali ću vam reći, ako vas zanima, gde sam odlučio dalje. Kakva rečenica, ali život je takav.
I 4thman-e gde si odlucio dalje … eto mene bas zanima, a mozda zainteresuje jos nekog :naughty:
@4thman mislim, pa sad nam moras reci 
Namerno ili ne zainteresovao si nas
Kad budem znao, javim :konjanik:
Nije sve u novcu, ali jeste u budućnosti…:xmas1:
Ne bih više da maltretiram temu mojim mislima, molim te nastavi, zaista je štivo za svakog ko je okrenut boljoj budućnosti. :estudian:
Hajd sad malo o poslovima, imam ustisak da sam ostala nedorečena. Moj suprug je došao sa jasnim ciljem a to je da postane licencirani električar. Električari su, kao što sam čini mi se rekla, jako cenjeni i plate su jako dobre. Licenca se dobija tako što je potrebno da 4000 sati, što je oko 2 godine punog radnog vremena, se radi kao apprentice ili šegrt. Nakon dve godine, ide se na kraći kurs, koji traje dve do četiri nedelje. Kada se skupi 4000 sati i dovoljno časova u učionici, polaže se test. Nakon položenog testa dobija se licenca koja traje godinu dana i to residental. Residental electrician može da obavlja električarske poslove samo u privatnim kućama do tri sprata. Da bi se licenca obnovila svake godine se mora skupiti odredjeni broj sati u učionici, što je obično izmedju dva do pet dana. Kada se dobije residental license, može se ići dalje započeti isti proces za dobijanje comercial license. Licencirani comercial electrican može obavljati električarske poslove u privatnim kućama iznad tri sprata i svim poslovnim objektima. Znači za residential license potrebno je 4000 sati, odredjeni sati u učionici i test a za comercial license dodatnih 4000 sati, odjedjeni sati u učionici i test.
Električari zaradjuju od 30 do 40 dolara na sat, ili od 45 do 70 dolara ako se učlane u Uniju. E o samom članstvu još ne znamo ništa, idemo korak po korak.
Što se mene tiče, ja imam iskustvo u marketingu tako da sam tražila poslove iz te oblasti. Kada smo došli poslala sam oko 30-tak CV-a, od kojih su me neki odmah odbili, drugi se nisu ni javili a treći su me zvali na razgovor. Ja sama u medjuvremenu dobila posao, ali sam odustala zato što sam našla drugi posao koji mi nudi veći komfor, imam osobu koja mi čuva dete i jako lepu priliku da napradujem. Medjutim i dalje dobijam pozive na inetrvju i to obično za poslove koji se naplaćuju po učinku. Pored toga dobila sam nekoliko poziva i za ozbiljnije poslove i to je u procesu, videćemo šta nude pa ću da razmislim. Svidja mi se ova firmica, ljudi su sjajni, planiraju da se sire tako da treba dobro izvagati.
Ponuda poslova je velika. Uvek se može naći nekakav posao za početak, a onda se treba graditi, tražiti nešto bolje, plaćenije.. Ko hoće da radi, može se.
Od Tesle do licence. Uf. Kakvi smo mi moderni ljudi. No šira slika postoji i mora se razumeti.
Hvala zverčice, poslednja rečenica prethodnog posta govori dosta o uredjenom sistemu kapitala. Takve su sve nemačke(germanske) zemlje.
" imam osobu koja mi čuva dete" - surovi 21.vek.
A ja, umesto da sam na Novom Zelandu iznajmih stan u Novome Sadu…:drool: život…
Htjela bih samo zahvaliti Zvercici na opsirnim postovima i neka tako nastavi…Nama koji nismo u USA to jako puno znaci…barem meni…
Zvercice :bravo:
Pa kad su im kuce drvene, nema stemovanja zidova, imaju razlciite propise, razlicite vrednosti, drugaciju mrezu, sve zivo… A nemaju srednje tehnicke skole vec neke kombinacije CTE, apprenticeship, ja nikako da skontam kako da zovem svoju elektrotenicar diplomu iz Srbije. Nit je majstor, nit je sef, nemam pojma. Ja pisem “master electrician” u rezimeu. Jer ipak mi imamo licencu da raidmo u Srbiji kao elektricari cim zavrsimo srednju, zar ne?
Zvercice legendo ziva, ako bi me izvukli jednog dana i ja bih se odlucio za Seattle, tako da mi puno znaci sve sto pises! Ima li puno biciklista?
Ha,ha, ima i svuda su biciklističke trake i to od manjih mesta pa sve kroz sam centar Seattle. Takođe oko Seattla ima nekoliko planina gde su napravljene staze za sve, i to od onih koji bi samo da prosetaju sa porodicom i raspale rostilj, staze oko planina za bicikliste, pa do onih koji se bave ekstremnim penjanjem.