Još bolje ako ima tema, mogli bi se postovi prebaciti u tu temu, a ako već nema neka tema o tome šta se našem narodu ne sviđa konkretno u nekom mjestu, mada je to vjerovatno sadržano u svakoj temi, može se otvoriti ta posebna tema.
I mene jako interesuje koliko godina imas zvercice. Ja imam 29 godina i dvoje djece, jedno od 3 godine, a jedno od 1 godine. Voljela bih još jedno…
@benefactor78
odličan post, prvi na forumu pa “direkt u glavu” 
Prijavio se za DV2015?
E a sad minus faza. Svjesni smo svi da ćemo se u jednom momentu naći u toj fazi, samo da traje što kraće, da bude relativno bezbolna i da pri nabrajanju ovih stvari koje nam se ne sviđaju ne pređemo prste jedne ruke
Svaka, ali baš svaka promjena je teška, pogotovo u ovakvim uslovima. Da ne spominjem koji osjećaji se prepliću kod svake majke kad dođe vrijeme da svoje dijete ostavi u vrtiću, užas živi. Sve to prođe, ali da boli; boli. Ja sam imala rutinu (kad je stariji krenuo u vrtić) da ga ostavim, on naravno plače, bolje reći vrišti; zašto ja ne mogu da ga čuvam, sjednem u auto, isplačem se i onda idem dalje. Kad je i mlađi krenuo, bilo je lakše i meni i njima jer su bili zajedno, a sad smo već u situaciji da se znaju samo okrenuti i ući bez pozdrava, poljubca… Sad mi i to ne paše, htjela bih da im bar malo nedostajem… čudne smo mi mame, nikad zadovoljne 
Da ne bi ispalo da su se mame “raspekmezile” i skrenule sa teme, da dodam još nešto…
Seattle spada u top ten najgorih gradova kad je riječ o prometu, tako da me ne iznenađuje što se saobraćaj našao na ovoj listi, znam da se vozi dosta sporo, ali nisam znala za ovo da se ne prestrojavaju. Iz naše perspektive to mi je prosto nepojmljivo, pa kod nas se prestrojavaju i na 5m prije semafora, spora traka, brza traka, cik-cak, sve je dopušteno čuj voze 10 km u jednoj traci ako im je isključenje iz nje najlakše, tko će se na to naviknuti. Ovo mi je ujedno i jedan od strahova vezan za USA, da ću dio života provesti u autu puzeći po highway-u u kilometarskim kolonama.
Dalje, čitala sam dosta o obrocima u školi, proučavala lunch menije i vidim da dosta propagiraju “healthy meals” (u teoriji), npr. svježe voće i povrće je na raspolaganju svaki dan, 1% milk, non-fat chocolate milk, a opet svakodnevni obroci u meniju su pizza, chickenburger, hamburger itd, ali opet to je Amerika, kolijevka brze hrane. Nisam primjetila da je i jedan obrok “na kašiku”, baš me zanima kakvo je stanje u vrtićima, pisat ćeš nam…
***3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup! ***
Jedini lijek za moje zivce, u našem društvu, je upravo ovo što si ti naveo, da budem GLUP sa mnogo varijacija.
:bravo: odprilike 2002 god kad sam dolazio ovde na po par meseci kod roditelja mama dodje sa posla uvece i donala neka rebra mazana medom,ja to vecerao i onda uffff…odem do prodavnice da kupim kokice, kasno uvece, dodjem kuci, stavim u micro ,otvorim one slatke…uhhh nista popijem 2 case vode i legnem da spavam ujutru smo rano krenuli na neku sahranu ,svratimo u Mc…sluze samo dorucak koji ja mrzim strasno ali ok ..gladni smo ja nisam ni znao sta da porucim i hajde recimo broj 4 onaj bagel sendvic…ufff pun sa onim pancake sokom kad sam zagrizao tek sam osetio ..to je bila kap sto je prelila casu ,potrazio sam par kesica soli i progutao cini mi se sa sve papirom
E moj cvale, svi mi koji pokušavamo uraditi nešto od svog života na pošten način smo u očima tih “pametnih kvazistručnjaka” glupi. Ali dobro, ako se moja pamet mjeri gledano kroz njihovu glupost onda ja želim i volim da budem glupa. U masi svega što me nervira kod tih pametnica nepismenost je nešto što me izbija iz takta, nepismenos ljudi koji se prihvataju pozicija kojima nisu dorasli. U potrazi za svim uvjerenjima koja su nam potrebna za intervju moj muž jučer dobija jedno na kojem stoji ispisano “Sjedinjene američke države”. Dotična dama ga pita jel’ sve u redu, a on: “Pa nije, Sjedinjene Američke Države se pišu velikim slovom.” Na što dotična odgovara: “A jel’?” A JEL!!!..Takve stvari smo učili u osnovnoj školi, a ona je sa takvim opštim (ne)znanjem završila i fakultet, i po rodbinskim vezama dobila posao u državnoj službi i nakon nekog vremena će dobiti i nekakvu “fotelju”. Izmislit će je za nju, jer šteta je da takva “pamet” vene bez nakakve titule ispred imena. I ona je gledano kroz prizmu trenutnog sistema vrijednosti pametna, a mi smo glupi. Hvala lijepo na takvoj pameti, ja sam onda glupa i ponosna na svoju glupost:grin:
Ovaj dio oko radnog mjesta kao da sam ja pisala, pravi se glup i prolaziš odlično. Najbolje mi je kad mi direktor kaže da mene cijeni za razliku od tamo nekog drugog, tko na kraju mjeseca dobije istu platu kao i ja, ali hej on mene cijeni pa sam ja happy do neba. Nebitno što knjigovođa izjavi da spava sat vremena duže kad pređemo na zimsko računanje vremena tj vratimo sat unatrag, ali pazi ne samo tu noć, već cijeli taj period dok se sat ponovo ne pomjeri naprijed i nema boga da joj objasiš da to nije tako :udri: Nema veze što drugim “titularima” ne možeš objasniti da nije “hvali” nego fali, što im moraš objašnjavati šta je to sizifov posao jer ne znaju… Ja sam cijenjena, a oni su plaćena 2-3x više nego ja, oni su pametni, ja sam glupa.
Da se razumijemo, nemam ništa protiv ljudi koji ne znaju, nisu svi rođeni da sve znaju, uvijek je bilo onih koji znaju i onih koji ne znaju, onih koji su obrazovani (ovdje ne mislim samo na posjedovanje zvanja već i znanja) i onih koji nisu, ali mislim da nikad nije bilo više ovih koji pojma nemaju na vrhu, dok su oni sa znanjem pored zvanja stjerani negdje u kut.
ps. izvini zvercice i od mene, ode tema u drugom smjeru, ali morala sam se nadovezati
U pravu ste, bio je neki post pre mene koji spominje razloge za odlazak, pa sam ga procitao i onda se raspisao hhahaha… Bas me puklo dobro. Inace sam totalno indiferentan prema politici i ovom sistemu ovde, toliko da je to vec zabrinjavajuce :;D: Tako me ponekad pukne u glavu, pa se kvalitetno “istresem”.
Inace sam nov na forumu, pa nisam video da postoji i ovakva tema za “istresanje frustracija nastalih životom u Srbiji i BiH”, inače bih tamo pisao. Gledaću da se ne ponovi, hehe
Te minus faze su sasvim normalna stvar za svakog imigranta, ipak je to sasvim druga kultura i nacin zivota, ne brinite se - te faze svi prodju, bitno je da istrajete i ne posustajete.
Ne znam sta bih Vam specijalno rekao, kada mene ovde uhvati minus faza, samo pogledam u svoju malu cerku i zacas mi se sve vrati u normalu i skontam cemu sve ovo cimanje u zivotu.
Inace, isto kao i nekima u predhodnim postovima, bice mi drago da navedete i neke negativnosti, posto ih sigurno ima.
I jos da Vam olaksam, vasa prica je jako slicna mojoj i supruginoj, posebno deo oko zarada. Eto, ima nas jos koji zaradjujemo toliko, imamo po 30+, a dovolnjo smo ludi i hocemo da idemo odavde u tri lepe :;D:
To za saobracaj je veliki problem za mnoge gradove u USA, a posebno javni prevoz ume da bude jako los. Cini mi se da je tu standard odradio svoje, pa ima gomila automobila, bukvalno svako ima auto, moze im se, tako se tu zivi, ali to donosi ogromne guzve. Jbg, moracete se navici na to, znam da kada meni neko u BG-u kaze da je guzva u saobracaju, samo mu pokazem sliku na telefonu gde je “rush hour” u LA, a na njoj automobila dokle ti pogled seze, do kraja horizonta
Sto se tice hrane, mnogo ljudi mi je pricalo to za secer (koji su bili u USA), to je meni ogavno, zato ih tamo i ima mnogo debelih. Mislim, gde ces jesti slatke virsle,jbt, i ove obicne su dovoljno odvratne. Inace, da li znate kako je nastalo ime “PAŠTETA“?Pa, stoje tako dva mesara iznad svih onih kljunova, iznutrica, papaka i tih sranja, kada će jedan…“Bratac, pa šteta je da se sve ovo baci“, a drugi će „PA-ŠTETA, u pravu si“ :obrva:
Ono sto bi mene tu jos vise zabrinulo je GMO hrana, to je zesca zajebancija u USA….pitanje je da li oni na sve GMO proizvode lepe etikete koje oznacavaju da je taj proizvod GMO.
Isto to mislim i za ovo meso, mleko, jaja što ste naveli, a o skolskoj ishrani da ne govorim, dooobro otvorite oci.
Jos jednom, puno pozdrava, i nastavite da pišete, tu smo da Vam pomognemo koliko možemo tokom perioda prilagođavanja. Eto, videli ste u prethodnom postu da meni odlično ide pljuvanje Srbije, pa kada vi napišete nešto loše za USA, ja ću na to još 22 loše stvari iz Srbije, to će biti moj doprinos :;D:
Naravno da ima, upravo zbog ovoga imate moje velike čestitke za stav. Znamo da na kraju ljudi mnogo više žale zbog stvari koje nisu uradili nego zbog onih koje jesu. Postoji ona izreka Lensa Armstronga: Pain is temporary, regret is forever.
Vaš primer ima sve elemente jedne lepe i uspešne priče. Velika promena, all in ulog, sjajna priprema i odlično suočavanje sa novim sistemom, plus super pozitivan stav i kad nije lako.
Čestitam još jednom. Nastavite da ostvarujete san i ne zaboravite - što je teža borba, to je slađa nagrada! 
Pozdrav pedjas čitao sam Vaše postove, pa me zanima kako ste se vi snašli u San Diegu mada ima tema pa nam možete i tamo napisati, jer mi je to naj privlačniji grad
Bravo Zvercice, bas mi je drago da ste se tako lepo snasli. Samo jedan mali detalj - kad kazes da vam se zivot okrenuo za 360 stepeni… tja, znaci da ste na pocetnoj tacki? Zezam se, ali 180 stepeni je verovatno ono sto si mislila. :-)))
Odmah reaguj i skidaj dete sa skolskih obroka. Mi naseg klinju striktno drzimo na tzv. cold lunch - ono sto mu mi sami posaljemo za rucak. Njihov hot lunch nema veze sa onim sto smo mi nekada klopali u skoli, ko je isao u produzeni boravak. Ovde nema kasike u skoli, samo burgeri, virsle i sl. Glavni razlog je food safety, nece niko da rizikuje da kuva i sprema, pa da se deca ne daj Boze potruju ako nije higijena bila vrhunska.
Sto se tice prevoza, da li si pokusala da razmislis o alternativnim rutama. Ja sam vec promenio nekoliko od kuce do posla, probas paralelne ulice i vidis da li negde ima varijante koja bude brza. Kad nema guzve meni je auto putem daleko najbrze, ali u spicu imam neke varijante koje mi omogucavaju da ne stojim u mestu osim na semaforima, tako da barem nema onog “ajde kreni vec jednom konju!” nerviranja. U Milwaukeeju svako malo nesto rade na putevima, trenutno je zapoceta ogromna rekonstrukcija jedne od najznacajnijih veznih tacaka celog gradskog sistema, tako da su raskopane ulice i guzve svuda, ali sa malo manevrisanja i eksperimentisanja moze da se nadje dobra ruta.
Nadam se da cete uskoro biti u prilici da kupujete nase namirnice a da ne razmisljate o ceni. Jesu nesto skuplje, ali ima par stvari bez kojih kuca nije dom - Grand kafa, Knjaz Milos kisela, Stark bananice, ajvar, kore za gibanicu i sl. Ne znam kako je u Sijetlu, Milwaukee ima prilicno dobru ponudu hrane iz zavicaja.
A sto se tice “ludosti” - vec smo puno puta pretresli tu temu. Kad se malo bolje pogleda, shvati covek da nije sve u parama i stanu, ako je celo okruzenje katastrofalno. Ili nikada ne shvati, ostane gde je i bude mu dobro. ALi, ako ne zeli da se pomiri, onda uradi kao vi, pa posle toga (procitaj ponovo ako si zaboravila) pise postove u kojima se jasno vidi koliko je fasciniran ljudima koji se ponasaju drugacije, ljudskije, srdacnije. Vec sam to negde pomenuo, a vidim veoma slicnu reakciju i u tvojim postovima - sve i da imam potpunu materijalnu sigurnost, ne bih se vratio zbog svega onog nematerijalnog sto truje zivot na Balkanu.
Jos jednom, uzivajte i puno srece!
Dreadnot drago mi je da se cujes i ti. Nisi duze se javljao na ovim temama ili ja ne posjecujem teme gdje si ti komentarisao!
Malo cu sada biti off topic u nadi da necu zasmetati moderatorima i da me nece izbaciti. Pisi, kakvi su ti utisci, nakon par godina, od kako si tamo? Jesi li jos na starom poslu i sl.?
Mozes i na drugoj temi da odgovoris, iako je ova zadnjih par dana aktuelna. Mislim da bi bilo korisno.
Hvala na pitanjima, da ne remetimo zvercicine detaljne izvestaje iz Sietla off topicima, malo sam pisao priteklih par meseci po drugim temama, verovatno mozes da pretrazis postove po imenu autora ako bi zeleo da procitas moja pisanija (polaskan sam, dakako :-)).
Neka zvercica pise, mnogo znaci svaka informacija. A sto se tice tvojih postova, potrazicu malo. Zalosno je, sto je vrlo malo kolega sa foruma ostalo da posjecuje ovaj sajt poslije dolaska u USA. Slozicete se, da bi bilo mnogo korisno da se sto veci broj ljudi ukljuci u diskusiju, na barem ovim temama, oko zivota u USA. Skidam kapu ljudima koji su to vec ucinili!
Samo naprijed!:bravo::bravo::bravo:
Vratim se povremeno na ovaj tvoj post i moram priznati - pravo u suštinu. Potpuno se slažem sa tobom a pogotovo kada nabrajaš razloge za odlazak . Moja starija kćerka sada nije svesna svih tih lošiš strana i mislim da nikada neće ni biti. Plašim se da će odrastati sa uverenjem da negde postoji neka divna zemlja iz koje je skoro silom odvedena i da će uvek želeti da se vrati. A mi smo ustvari najviše zbog nje i mlađe otišli.
Takođe, pored bolje budućnosti naše dece, stvarno bismo želeli da i mi zakačimo neku godinu malo ispunjenijeg života. U Srbiji sam se osećala kado da je sve što je trebalo da se desi već desilo i da treba fino da odgajam decu, a onda mogu tamo kuda svi na kraju idu. Želeli bismo da malo ne razmišljamo o tome kako ćemo da platimo račune, da kupujem u prodavnici bez spiska, da upoznamo druge kulture, druge kuhinje, drugu umetnost, da malo putujemo da malkice vidimo sveta…
Potpuno razumem kako se osećaš. Skoro da odavde mogu da osetim teskobu u grudima koja te pritiska. Prijatelju, želim ti svu sreću i da što pre nađeš način da odeš odatle. Veliki pozdrav
Inače, na mom novom poslu su nešto pobrkali, pa mi nisu pripremili šifre, tako da počinjem tek 18-tog. Međutim u međuvremenu dobila sam drugu ponudu koju ću izgleda morati da prihvatim - u pitanju je kancelarijski posao od 10tak dolara na sat. Suprug i ja ćemo moći zajedno da idemo i da se vraćamo sa posla, tako da neću morati odmah da uzimam auto. Drugi razlog je što u blizini živi jedna starija gospođa koja će moći da pričuva dete, tako da nemamo trošak novog auta ni vrtića, što je stvarno dosta.
U svakom slučaju evo mojih opcija za posao, posle dva meseca boravka u Seattle:
‚1. Rad u CC Centru - full time, svi benefiti
2. Rad u kancelariji - full time, nema benefita
3. Vaspitačica u vrtiću - part time (da i ovde su me primili :))
4. Customer Care u jednoj insurance company - danas smo pričali preko telefona i teta mi je zučala vrlo zainteresovano, tako da verujem da ću na intervjuu dobiti i ovaj posao - full time, svi benefiti
5. Mogla bih da radim u ROSS-u, kao prodavačica. Ovde je plata minimalac
6. Mogu da radim u kafeteriji jedne osnovne škole, plata takođe minimalac
Dakle kao što vidite, ovde prolazite ulicom a neko vas gađa poslom Ovde je ponuda poslova trenutno tako velika da se stvarno može prišutiti da se malo i birka. Videćemo kako će to sve to da izgleda.
Svaka vam cast zvercice, i tebi i tvom muzu, a i deci. Vidim da se jako brzo uklapate u novu sredinu.
Po ovim ponudama za posao koje imas zakljucujem da ti je znanje engleskog jezika jako dobro, ili se varam?
Heh to ko na pijaci, mozes a biras posao kao jabuke
Šalim se, ali je ipak malo neverovatno da za dva meseca imaš ponude već 6 poslova. Dobro, nisu sami od sebe dolazili naravno, ali zamisli situaciju u Srbiji. Za svaki od tih ti treba ili neko poznanstvo ili sreća da naletiš .
Joj znam tacno kroz sta prolazis, moja je krenula krajem juna. Ako ti je za utehu sad ide sva srecna i govori “friends”…
Sjajno je cuti da se poslovi nalaze relativno lako, barem poslovi koji mogu da ti pomognu da sastavis kraj sa krajem (sto je ovde potpuno druga kategorija u odnosu na Srbiju). I ja sam, kada sam se malo snasao, postovao nesto slicno - ko hoce da trazi i hoce da radi, uvek moze da nadje posao u kratkom roku. To je prilicno ohrabrujuce za sve koji tek treba da dodju.
Sto se tice starije cerke, daj joj samo malo vremena. kao sto si se i ti brzo navikla na bolje, i ona ce. Vremenom ce izbledeti staro drustvo, steci ce nove drugove, pocece da gradi neki novi zivot, i jednom, kad odete nazad da posetite zavicaj, velika je sansa da ce reci da joj je sada, u Americi, bolje nego pre. Moj klinja je posle tri godine video Srbiju i shvatili smo da ga bas nista vise ne veze niti vuce nazad (family excluded). Njegov zivot je sada ovde, vise mu se svidja, ima vise mogucnosti i to je to. Nema nostalgije koja bi mogla da muci nas starije, koji smo tamo duze ziveli i imali puno lepih uspomena (ruzne se brzo potiskuju i zaboravljaju).
Da, iskreno se nadam da će se navići. Mada, prošlo je tek dva meseca, možda i previše očekujem.
Meni je još uvek neverovatno kako se poslovi ovde lako nalaze. Doduše, ovo su sve početnički poslovi sa niskom platom. Aplicirala sam i za poslove u svojoj struci, ali do sada su me samo odbijali :). Ni na intervju me nisu pozvali. Međutim, uspela sam da se povežem sa nekoliko ljudi u Amazonu, T-Mobile i AT&T pa ćemo videti. Ovde je takođe jako bitno poznanstvo i radije zapošljavaju preko preporuke.
Koliko sam ja shvatila, njima moje iskustvo a ni moj fakultet ne znači puno. Tako da, ukoliko želim da nastavim da radim ono što sam radila u Srbiji, treba da počnem od početka, pa će me onda verovatno iskustvo iz USA i iskustvo iz Srbije preporučiti dalje.
Što se tiče engleskog, ja pričam prilično dobro, samo sa teškim akcentom. Jezik je jako bitan, kao što smo nekolko puta rekli. Ne treba se zaluđivati i dolaziti sa planom da se ovde nauči jezik. Para možda ne možete da ponesete koliko želite, ali zato engleski možete da naučite.