vi ste definitivni sampioni. posla nigde na horizontu, ali je vazno da ste se vi opremili svim i svacim, i sto treba i sto ne treba. to se kod nas kaze: “pravis razanj, a zec u sumi”, a i u USA isto imaju izreku slicnog znacenja: “don’t count your chickens before they hatch”. ne zelim da ti stajem na muku, ali logika vam je po meni u najmanju ruku cudna. ili mozda imate para na pretek, pa vas boli uvo, ali u tom slucaju je krajnje nejasno sto ste dolazili ako ste puni ko brod? do sada ste za kratko vreme sigurno vec pukli oko 10,000 a pitanje je da li cete i kada naci posao. znaci bacate pare na gluposti kao sto je coffee table od 150 dolara, a da pri tome ne znate ni od cega cete ziveti i kupovati tu kafu?!? zao mi je da kazem, ali sleduje vam tvrdo prizemljenje, i rasanjenje od americkog sna ubrzo. da li stvarno ocekujete plate od 100,000?!? ako vam je toliko bilo stalo do shopping-a, pa mogli ste doci i kao turisti i uciniti to isto…izvini na mojoj iskrenosti, znam da mozda nemam pravo da nikome solim pamet, ali ti si ovde pisala u detalje sve sta radite ocekujuci komentare, pa eto…pozzzz
Izvni, ali ovdje to radimo, dajemo opsirne opise svega sto radimo jer nekoga to zanima da cita. Mozda ti nisi jedan od tih kojeg ce to zanimati, i jedino sto si zbrojio je koliko smo na sto potrositi, no nisi vidio hrpu drugih podataka koje ce se ticati svih buducih imigranata. neznam zasto bi se trebala opravdavati nekom kolko sam na sto potrosila, ali da znas da sam trosila vrlo pametno i sa ciljom, naime imam obitelj, znaci dijete i zelim da svima nama ovo bude jedan divan pocetak. Za posao se ne brinem, vjerujem da ce doci skoro iako nikad ni nismo dolazili za nikakvin American dream. ovo nam je palo onak s neba, a tak ce nam past i posao, mi tako zivimo sa vjerom i nadom, pozitivni da nas cekaju mnoge uzbudljive i lijepe stvari ovdje. Ti mi zvucis mnogo pesimistican, od tud i potreba da spustas nekog na zemlju. Mi nikad nismo bili u nebesima tako da ni ne ocekujemo da cemo tako brzo pasti na zemlju.
Ne bi bilo lose da napises nesto o sebi jer po postovima vidim da ti je ovo tek druga poruka. Umjesto da kritiziras nekog ko zna da je ovaj forum vrlo pozitivan i postoji sa ciljom da pomaze i ohrabri svoje clanove. Peace!!!
Stizeljeto,
samo naprijed.. naravno da ces ti imati drugaciji stil zivota, od nekoga ko nema djecu.. i jasno je da necemo imati svi iste pocetke u USA, a i ne idemo svi sa istom kolicinom novca u novi pocetak..
Svi mi koje ocekuje taj novi pocetak uzivamo u tvojim i dreamerovim postovima, i tako se pripremamo za ono sto i nas ocekuje. Naravno, sa nekom od Vasih odluka se nekada ne moram sloziti ili je odobravati, ali to je Vas zivot i naravno da mi ne pada na pamet da ih komentarisem kao ex-usa. Mada, mislim da covjek nije imao zle namjere.. ali ipak ne treba nikoga ovde osudjivati ni kritizirati zbog njegovog nacina zivota..
Poz.. i svako dobro Vam zelim.. i samo naprijed..
Naravno da svako ima svoje vidjenje, pricu i razloge, strasno podrzavam ljeto u svemu sto rade kao i Kolju, Dreamera, Siberiana, Pepeljuga… i sve ostale jer svako od njih ide drugom taktikom.
S druge strane odlicno je sto se ex-usa javlja na taj nacin a bas iz razloga da sve ovo nekome ko tek treba da ode ne bi izgledalo kao bajka. Apsolutno nije tako, to znamo i sva iskustva i saveti su dobrodosli ali bi bilo divno da sve ostane u granicama misljenja i saveta, nema potrebe da bilo sta prelazi u raspravu.
Ako se neko sa bilo cime ne slaze to mu je motiv veci da dokaze suprotno.
Ljeto vec sam rekao da podrzavam taj nacin na koji ste startovali jer mislim da treba stisnuti nutz i krenuti samouvereno i hrabro.
Ex-usa nadam se da ces naci vremena da te bar naokolo “upoznamo”, apsolutno me sve interesuje. Zasto ex-usa, nadam se da cu ja uskoro biti ex-rs?
E sad, 'ajde da ja budem malo diplomata 
mada mi ni ide baš od ruke uvek…
Ja se usaglašavam i sa jednim i sa drugim stavom - lično, ja ne bih pravila nikakve troškove pre nego što počnem da zarađujem novac. E sad, tu je i činjenica da sam ja pristigla u u dragu mi Kalifoniju sa $2000. A ne bih sad i da nagađam ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo), jer zaista ne znam da li bih isto razmišljala da sam došla sa više novca i/ili sa detetom… Ko zna, možda ne bih počela da radim posle tri dana, ili…
Sve u svemu, samo napred… Stiželjeto, nastavi pls da nas izveštavaš šta se dešava 
Ex-USA pls napiši nešto i o svojim razlozima odlaska iz USA i o iskustvima
Pozdrav oboma!
znas kako, mozda sam za tebe pesimistican, ali za sebe i mnoge druge koji me znaju sam samo vrlo realan. ja sam ziveo u americi i prosao sve sto vi tek treba da prodjete, i zato se i cudom cudim da se neko tako zalece ko grlom u jagode a da pri tome ne zna ni sta ga ceka. to mi je nekako ishitreno i nepromisljeno. samo sam to hteo da kazem. ali mislim da si i sama toga negde svesna samo sto mozda ne zelis da priznas, no dobro. nismo svi isti, i nekome je draze da sebe ubedi u nesto nego da se suoci sa realnoscu. ja znam neke stvari koje ti ne znas, a to je da se u USA posao nekad trazi i po 6-12 meseci. narocito ako su ljudi tako izbirljivi kao tvoj muz i zele da se bave samo jednom odredjenom stvari i nicim drugim.
moj cilj nije da nikoga ovde “prizemljujem” i “obeshrabrujem”, vec da skrenem ljudima paznju na neke stvari i greske koje obicno prave u pocetku, jer neke greske mogu biti jako skupe, cak i mnogo skuplje nego sto ti se sada cini. no dobro, ti veruj ako hoces, ako neces ne moras, samo znaj da u USA nista ne pada tek tako sa neba ko sto ti kazes, i ocekujes koliko vidim. znam puno ljudi (ja nisam jedan od njih) koji su dosli u USA, potrosili velike pare, i vratili se nazad, jer su bili nerealni i ocekivali nerealne stvari. isli logikom: “ma ovo je Amerika, ovde se desavaju cuda”, a jedino cudo koje im se desilo je da su na kraju oni bili u cudu i ceskali se po glavi. da uprostim pricu, pare se u Americi jako lako trose, a mnogo tesko stede, i recimo za 10,000 koje puknes u pocetku, moze ti biti potrebno i godinu-dve da ih ponovo ustedis. narocito ako imas porodicu (obitelj) jer to sa sobom povlaci mnoge troskove koje ovi koji su bez dece nemaju! ja da sam na tvom mestu, pre bih uplatio nekakav health insurance, makar za dete, nego kupovao coffee table. razumes? izvinjavam se ako ste vec uplatili nisam sve procitao.
inace, ja takodje mislim da je ovaj sajt jako koristan i pozitivan, i kamo lepe srece da je postojao i ranije. ja sam tek prekjuce saznao za njega i reko da svratim da vidim sta rade kolege lutrijasi. medjutim, ono sto me izuzetno nervira je kad vidim da neki ovde prikazuju samo ulepsanu i dobru stranu, sireci nekakve polu-istine koje su po meni najveci krivac za zablude u vezi Amerike od kojih pate mnogi nasi (i ne samo nasi), i time daju ljudima iskrivljenu sliku zivota u USA. ja sam surovi realista inace u zivotu, i mislim da nekakve bajke mogu samo odmoci ljudima a ne pomoci. u svemu treba naci balans, i koliko ima pozitivnih stvari, bar toliko ima i negativnih. u svemu. svuda. i ne vidim zasto je lose i o tome pisati.
pa ne znam sta vas konkretno zanima? 
ali ukratko, pre 13 godina smo zena i ja isto bili izvuceni na toj famoznoj lutriji i otisli u USA, tada nismo imali dece, ali su nam se tamo rodila, ziveli smo u Chicago i San Francisco Bay Area, tako da sto se kaze been there ~ done that…I have seen it all…from the good to the baddest! LoL
sve u svemu nije bilo lose. ali smo se ipak vratili prosle godine. zasto? upravo zbog dece, koju je u danasnjoj Americi sve teze i teze podizati, narocito kada su mali, a nasi su mali. kasnije kad dodje vreme za velike i ozbiljne skole, mogu slobodno nazad jer su obojica citizens. inace, pre nego sto kazete da se nismo snasli itd, moram da napomenem da smo u Americi izuzetno pristojno ziveli, ali je nasa licna situacija takva da su nama za decu ovde bolji uslovi. “support system” koji imamo ovde i ljubav kojom su deca okruzena je mnogo bolji i veca nego tamo gde smo bili sami i nismo imali nikoga. naravno da smo imali prijatelje, ali ipak za decu znace i bake i deke, i rodjaci, i drugari, i bezbednost, i drugacije, opustenije i prirodnije druzenje sa vrsnjacima. jednom recju zeleli smo da nam deca imaju srecno detinstvo, kao sto smo i mi imali. i super su se uklopili. ovde su procvetali u svakom smislu. cak se i manje razboljevaju nego tamo. tamo su bili jako bolesljivi. da li zbog hrane ili vazduha koji su disali kroz central Air, ja stvarno ne znam, ali je cinjenica…osim toga ovde su vrtici i skole mnogo bezbednije i kvalitetnije nego bilo koja koju smo recimo videli u kaliforniji, koliko god to vama neverovatno zvucalo. to cu detaljnije da opisujem na temi o San Francisku, jer ona me je zena pitala upravo neke stvari za dete itd.
inace znajte da i sami Amerikanci lupaju glavu oko toga koji je “best place to raise a family” jer to je u velikim i atraktivnim gradovima (u kojima po meni jedino i vredi ziveti) jako tesko, skupo, i u danasnje vreme recesije i inflacije gotovo nemoguce. samo ukucajte tu frazu na google i izacice vam gomile sajtova gde amerikanci sami (ne emigranti) diskutuju na tu temu. medjutim, problem je to sto u obzir treba uzeti mnogo faktora, dobre skole, stopa kriminala, odnos plate i cene zivljenja, i mnogo toga jos drugog…i kad se to sve uzme, sabere, oduzme, prepacuna itd, obicno ispadne da je najbolje podizati porodicu u nekakvim ruralnim mestima da ne kazem vuko*ebinama, a s’obzirom da smo i zena i ja oboje iz BGD-a i totalno urbani, mi smo zakljucili da je mnogo bolje da se vratimo u svoj rodni grad, gde smatram da uopste nije toliko lose, nego da idemo u neku Minesotu i zivimo sa vukovima. izmedju opcije da se vratimo u BGD ili da idemo po nekim americkim zabitima ubedjujuci sebe da nam je super, mi smo se resili da se vratimo. i za sada nije uopste lose. zena se zaposlila odmah kao graficki dizajner, ja jos uvek trazim posao, ali i ne zurim jer hocu da otvorim nesto svoje, mislim da je to the way to go, bilo gde. ovde ili tamo svejedno je. radeci za drugog, niko se nije previse ovajdio.
u stvari, ono sto smo mi zakljucili je da niti je u Americi vise toliko dobro, niti je u Srbiji toliko lose kao pre. za sposobne ljude uvek i svuda postoje mogucnosti. imam ovde primere drugara koji su se izuzetno dobro snasli, a da pri tome nisu nikada nigde ni isli iz Srbije. to su mi drugovi sa kojima sam odrastao i znam da nisu ni kriminalci niti politicari, niti su deca nekakvih “budza”. poenata je to sto mi svi kad odemo preko, odjednom postanemo mnogo vredniji, jer nas muka narera, ali kada bi ulozili istu kolicinu rada, ambicije i kreativnog razmisljanja u Srbiji, bilo bi nam i u Srbiji dobro. Nekima koje ja poznajem je u Srbiji mnogo veca Amerika, nego mnogima koji su stvarno u Americi. ako razumete sta hocu da kazem.
zato kad objektivno o svemu razmisljam, i rezimiram, moram da kazem da iako nismo u USA prosli ni malo lose, postavljamo sebi pitanje, da li je sve to bilo neophodno? neko je ovde rekao da se niko ko ode ne vraca. to je velika neistina. mi licno znamo nekoliko parova koji su se vratili iz USA i Kanade, upravo zbog male dece koja su im se tamo izradjala. znamo cak i dva slucaja mesovitih brakova, on/a nas/i - on/a amerikanac/amerikanka i dosli da zive u Beograd!! znaci ima svega u Bozjoj basti sto se kaze…
Pozdrav ex-usa i Ljeto.
Nema razloga za bilo kakvom raspravom.
Ja bih (kao i ostali) voleo da nam ex-usa napise svoje iskustvo prvih dana boravka u usa i kako se on snasao. Koliko je bilo tesko, sta si radio i na kraju krajeva kako ti vidis da treba zapoceti zivot tamo.
Svi se nadamo samo boljem zivotu koji bi uz rad sigurno imali (u odnosu na ovde) e sad kako doci do toga, to je individualno a priznaces i da je za nekog 150$ skupo a za nekog nije (kada vec o toj cifri pricas)
Mislim da se svi ovde slazemo da treba dobro izvagati sta uraditi, a Stize ljeto i njena porodica imaju moju punu podrsku da nastave i da ne staju. Snaci ce se sigurno.
Relativna je stvar kako zapoceti bitno je imati za pocetak novca (ili ako ne onda bilo kakav posao) i posebno presaltati u glavi da to tamo nije Srbija (ili ex Yu) i da se ne zivi isto.
Po meni to je osnovna greska koju “nasi” ljudi prave tamo. Ja sam cak ziveo sa drugom koji je cene tamo pretvarao u dinare pa odredjivao sta je skupo a sta ne. I to je njegov metod, covek ceo zivot proveo radeci na pijaci…
Pozdrav svima
Ne bih da se ponavljam, delim misljenja koja su izneta gore, znaci i jedna i druga strana su na svoj nacin iznela celu stvar i zaista bi ovo gledala kao razmenu misljenja bez ikakve rasprave.
Volela bih, posto imam dete od godinu i po i planiramo sa njom da idemo u USA da mi kazes (ex-USA) koliko su vrtici bezbedni i sigurni, na koji nacin funkcionisu (negde na netu sam procitala da su cak drzavni bolji od privatnog, da ide 1 vaspitacica na troje dece, da se svaki dan dobija izvestaj sta je dete tog dana jelo, kako se igralo, koliko je napredovalo u engleskom jeziku…zanima me da li je to istina), koliko kostaju…Sigurno je da je totalno drugacije kada su deca okruzena bakama i dekama to je neprocenjivo i verovatno je jos uvek sigurnije kod nas ali sto se tice skola sigurno si procitao u zadnje vreme se svasta desava i po nasi skolama…
Kazes da bi deca mogla da se vrate da uce skolu, a da li biste se vi vratili?
Pa samo ove 2 stvari koje si naveo pokazuju koliko ste bogatiji (ne mislim materijalno) od drugara koji su se izuzetno dobro snasli, a da pri tome nisu nikada nigde ni isli iz Srbije, ako nista vise vase iskustvo i mogucnost izbora koji ste drugim drzavljanstvom omogucili sebi i deci su od neprocenjive vrednosti… ili bolje da se ispravim, nisu od neprocenljive vrednosti, moze se kupiti USA drzavljanstvo ulaganjem $1.000.000 u americku privredu ili… postoji jos par nacina. Po meni vredi otici i truditi se “makar” i zbog toga.
Znas da uvek vazi da - ko nije probao taj se nije na.ebao ali ni za.ebao.
Lako je rezimirati, tesko je predvideti. Zelim vam srecu ovde… ili tamo, kako god odaberete, ja se jos borim za svoju slobodu izbora.
Vec te smatram za veoma bitnog clana ovog foruma jer ces nas moci u mnogo cemu posavetovati, upozoriti, uputiti… nadam se da ces naci vremena i nemoj moj post shvatiti ni na koji nacin uvredljivim jer to su ipak
just my 2c:;D:
pa pazi, ni polovan Mercedes M class-e koji u USA kosta recimo 15,000 doara nije uopste skup kad se poredi sa cenom istog u Srbiji koja ide i do 35,000 evra pa to opet ne znaci da treba odmah da ga kupi kad stigne u Ameriku, samo zato sto su joj gladne oci i jer joj se ucinilo jeftino. znaci sve je stvar prioriteta…meni bi bilo vaznije da mi je dete osigurano nego da namestim stan. nista lakse nego potrositi pare! ko da je to neka mudrost. poenta je kako ih sacuvati i umnoziti. zar ne?
WINGREEN,
naravno da pratimo sta se desava u nasim skolama, a pratili smo i odande i ne samo u skolama, vec i u celokupnom drustvu. kao sto smo pratili i pratimo i dalje sta se desava i tamo. u usa imas dve vrste skole. imas “public” i “private”. public su ti drzavne i one su besplatne, private su privatne i placaju se. e sad, americki skolski sistem u nacelu vazi za los. ne samo zbog loseg kvaliteta nastave, vec u mnogim public schools ti je i pravi gangsteraj. droga, oruzje, nasilje. zato i postoje privatne koje dosta kostaju i ne moze svako da ih plati. opet, ruku na srce ima i dobrih public schools koje su uglavnom u boljim a samim tim i skupljim krajevima. znaci da bi ti dete islo u dobru besplatnu public school moraces da se preselis u dobar kraj a samim tim i da placas vise za stanarinu. ili da ostanes u jeftinijem kraju ali da ti dete ide u privatnu sto ces opet platiti. znaci vrtis se u zacaranom krugu, kako god da okrenes, moras da platis! 
ali tako ti je za sve u usa…sve se placa. osim besplatnog kursa za ESL na city college-u.
sto se tice vrtica, kod njih ne postoji institucija vrtica kao kod nas. kod nas vrtic po organizaciji vise lici na skolu. pocev od zgrade, grupa u kojima su deca itd. u americi ti je uglavnom tzv. home-daycare. znaci naprave kao privatan vrtic u svojoj kuci, ali to ne bih nikome preporucio. zasto? pa zato sto je to obicno u nekakvim podrumskim prostorijama, znaci ljudi zive gore a ispod je “vrtic”, a ko zna kako su americke kuce pravljene, zna da obavezno ima i vlage, itd. tako da mislim da ta varijanta nije bas najzdravija. imas i drzavne koji su jeftiniji, i koji lice na nase vrtice, ali barem u san francisco bay gde smo mi ziveli, za njih su bile liste cekanja, i morao si da upises dete na listu jos pre nego sto se rodi. medjutim postoje i veca privatna obdanista, koja nisu u kuci, nego su veca i lice na ta drzavna. nas stariji sin je isao u jedan takav vrtic koji je bio najpristojniji od svega sto smo videli, ali je to zadovoljstvo kostalo 1,000 mesecno, a u nekim malo boljim i do 2,000. medjutim cak ni na takvim mestima, ti cesto ne prijavljuju sve sto se desava u toku dana iako bi trebalo. moj sin je imao problema sa jelom, ali nama niko nije rekao da on tamo nista zivo ne jede, a mi placali punu cenu sto je ukljucivalo i obroke. nekoliko puta je dolazio kuci i sa modricama i ogrebotinama, o kojima nam niko nista nije rekao, iako po zakonu moraju da ti podnesu pismeni report za takvu stvar. i tako…uglavnom cene vrtica ti se krecu od 500-1,000 mesecno, a u nekim krajevima i do 2,000+.
mislim, to ti je sve individualno, od vrtica do vrtica, od skole do skole, ali daleko od toga da je savrseno. i cini mi se da si na nekoj temi pitala o nekakvoj finansijskoj pomoci za majku sa decom. koliko ja znam tako nesto ne postoji.
vidi druze, slazem se sa tobom, zato smo na kraju krajeva i isli da sebi stvorimo i bolji zivot, i vise mogucnosti, narocito za decu! i mislim da smo to uglavnom i ostvarili, e sad…sta ce dalje biti, i sa amerikom, i sa celim svetom to ne zna niko. u zivotu ti je sve relativno. u USA recimo vec duze vreme razgovaraju o ponovnom uvodjenju draft-a, a to ti je obavezna mobilizacija u slucaju rata. a ti znas da oni stalno ratuju. znaci ako to opet uvedu, moji sinovi realno mogu biti pozvani da ginu po iraku, afganistanu i slicno. takodje social security tj. obavezna drzavna penzija koja je ranije postojala, nece postojati dok mi dodjemo na red, a skidali su nam kintu za to od svakog paycheck-a. znaci ako idete tamo morate voditi racuna i o takvim stvarima i poceti da uplacujete IRA sto mu ga dodje individual retirement account i tako dalje, i tako dalje…i kao sto rekoh Stize Ljeto, jedna od najvaznijih stvari je HEALTH INSURANCE koji morate imati, ne salite se glavom!!! jedna obicna operacija slepog creva kosta i do 45,000!!! to pricam iz licnog iskustva, i iako je osiguranje koje sam hvala bogu imao, pokrilo veci deo, moj deo je bio skoro 3,000! zamisli da nisam bio osiguran i da sam morao iz p-dze da platim! ako se ozbiljnije razbolis u USA a nemas osiguranje, i ne mozes da se lecis, ne mozes cak da se vratis ni kuci! nece da te puste na avion. znaci treba o svemu misliti… druga uzasno vazna stvar je car insurance, i tu nemojte skrtariti da bi ustedeli 10-20 dolara. car insurance ne pokriva samo stetu na tvojim kolima nego i na tudjim kao i telesne povrede. a ta razlika od 10-20 dolara mesecno moze znaciti neverovatnu razliku u pokrivanju stete koju nanesete nekom trecem licu. ne daj boze nekog da povredis, i da taj mora u bolnicu, to su sve astronomske cifre, i ljudi zbog takvih stvari i kuce gube kad im se desi.
eto ja tu svasta napisah z’brda z’dola nadam se da se razume, iako se pribojavam da ce sada da me optuze da sam teski pesimista, to su ipak sve realnosti zivota u USA.
Nemoj pogresno da me razumes ali napisi i neko pozitivno iskustvo da ima neku ravnotezu…ipak si tamo bio 10 godina nije valjda sve tako crni i realno, imali li nesto realno dobro?
ok, pa evo, San Francisko je jako lep grad, na atraktivnom mestu, u kome je mix ljudi iz celog sveta. ima znaci mnogo toga zanimljivog, u okolini su planine, sume, jezera, pustinje, okean, znaci prelepa priroda itd. grad je isto jako lep, i ja sam imao srecu da mi je posao bio na najlepsoj ulici u samom downtown-u, i imao sam iz kancelarije pogled na Bay Bridge. znaci ko iz filma. upoznao sam mnogo interesantnih ljudi, i druzio se sa njima. dosta smo putovali uz i niz obalu…ako te zanima shopping kao Stize Ljeto, garderoba i tehnika su pristupacne, jeftinije nego u Evropi. Hrana isto nije skupa, i ja nisam skoro nikad nosio rucak na posao, nego sam se hranio u gradu, gde mozes solidno da rucas za 5-10 dolara. znaci hrana je jeftina, mozda neke stvari cak jeftinije nego u Srbiji, imas obilje raznolikih restorana sa kuhinjom iz celog sveta, klubovi, bioskopi, pozorista, koncerti gde dolaze sve svetske zvezde itd. muzeji su malo slabiji, nisu kao recimo u NY i Chicagu, ali ima par koje vredi posetiti. i tako…a da, ziveli smo i u Cikagu, koji je isto lep grad i ima puno toga da se vidi, ali nam se nisu dopale duge i ledene zime.
eto, jel sad malo bolje?
Hehehe… kako nije, vidis da nema zelene - ode vec da pakuje kofere:grin:
Ljeto izvini na silnom off-u ali tvoja tema prerasta u jednu od najaktivnijih, zato i ne preporucujem odvajanje ovih postova u nove teme jer se mogu ugasiti.
A jel’ vas iz Chicaga posao odveo u SF ili vas oterala hladnoca?
Naravno da je bolje! Tako sam i mislila da imamo pravu sliku i dobru i losu.
Naravno da je dobro da znamo i lose strane, na dobro se covek lako navikne.
Meni je kao i svima sa malom deci najbitnije sve vezano za njih, mi stariji mozemo i da se prilagodimo a deca ne treba da ispastaju zbog nase avanture.
xeg,
iz cikaga nas je “oterala” zenina skola u SF, losa klima, tj. jezivo ledene i preduge zime, i naravno cuveni serbian community! stay away from those mo-fos! LoL salim se, ima ih i dobrih likova, mislim, nadje se poneki. hehehe
wingreen,
pa znam, zeznuto je kad si sa decom, narocito malom zato ti sve to i pricam. gledaj zato od cega se zivi, a ne kakva je scenografija i provod, jer to nije za vas. znaci, po mom misljenju, klonite se zapadne i istocne obale jer su preskupe, izvikane, nafurane, i tamo je OK zivot za ljude koji su single ili parove bez dece. za porodicne ljude najbolji je MidWest, jer ima najbolji balans izmedju plata i cene zivljenja, niske stope kriminala, dobrih skola…i na zalost moram da kazem iako ce Zana da popiz*di sad, ima najveci procenat belaca. da. to je isto jako vazno. jer na obalama, i u velikim gradurinama belci su manjina, i mozemo mi njih da volimo koliko ocemo, mislim te druge, asians, latinos, blacks itd…ali oni nesto malo manje vole nas i ne prihvataju nas ko belci. zato ja smatram da je najbolje ici u neku pretezno belacku sredinu. jeste da se ni tamo neces osecati ko svoj na svome, ali ce ti makar biti manje strano, sigurnije je, manje kriminala, i bolje ce te prihvatiti.
that’s my version and I’m sticking to it!
Ex usa vidim sad si se raspisao i nekako si mi malo drazi nakon tvoja 2cents. Uvijek je lakse da te ispljuje i neko o kome znas nesto, nego nego ko se uvali tek tako i prosipa pamet.
Svi tvoji argumenti i iskustvo su validni, moras shvatiti da ne gledaju svi ljudi isto na zivot. Isto tako mislim da nije u redu i dalje prozivati u postovima i vracati se na neke potrosene cifre, te pretpostavljati koliko ko ima novaca i sto su mu prioriteti u zivotu. Moji sigurno nisu shoping, jest da mi je vazno ko i svakoj zeni medutim prije sopinga su slijedile godine stednje i pametnog ulaganja novca, te istrazivanja u koji grad doci i odgajati porodicu. Vecina odluka koje donosimo ima svoje zasto, kao npr. zasto smo dosli u grad u kojem zivimo. U obzir smo uzeli i mogucnost zaposljenja, sanse su bile izvanredne, no naravno sve se oduljilo radi ekonomske krize koja je zahvatilo cijelu zemlju. No, naravno da cemo raditi i izvan struke ako je to potrebno. Drugi od razloga je bio i taj sto je ovo grad koji je vrlo siguran za podizanje djece, sa mnogim odlicnim skolama (i da zivjeli bi u tom dijelu gradu da nam dijete ide u odlicnu javnu skolu i to nije uopce bitno skuplje od losijeg dijela grada) ima mnogobrojne mogucnosti za vanjske aktivnosti, grad sa izvanrednom klimom, pitkom vodom i svjezim zrakom, sto su sve kvalitete koje su nam vrlo bitne, mnostvo vanjskih aktivnosti za djecu i odrasle…
Jedino sto nam uz posao nedostaje je veliki krug prijatelja koje smo ostavili za nama i naravno obitelj. Ali znali smo da ce tako biti i ako shvatimo da ce nas to jednog dana ciniti iznimno nesretnima i ako ovdje ne nademo krug podrske i prijateljstva onda cemo se vratiti. Do tada je ovo za nas velika avantura, prilika da iskusimo nesto novo i vidimo dali to pali za nas ili ne.
OK, that’s you version ex-USA – ja te necu definisati kao pesimistu ili realistu iz prostog razloga sto to radim samo kad ocenjujem potencijalne prijatelje ili buduce poslovne saradnike, ali dacu sebi pravo da definisem tvoje postove kao vrlo subjektivne. Tvoja odluka (i pravo) je da posmatras svoj zivot i uslove zivota u nekoj zemlji kroz zatamnjene naocare, selektivno i da ti odgovorim isto kao i ti Stizeljeto – onako kako je tebi ocigledno lakse. I ja cu tebi reci isto kao i ti njoj – ja mislim da i tebe ceka otreznjenje ali u drugoj drzavi. Deca ovde rastu, idu u skolu i postanu divni ljudi. Milioni i milioni dece. Ljudi zive na zapadnoj i istocnoj obali i u sredini. Svi zive – nekima je dobro, nekima i nije – that’s life. Ja licno ne mogu da se usaglasim sa “baka i deka” kao razlogom za preseljenje u Srbiju jer mi isto ne bi palo na pamet. Kao ni da settle za Mid-west. Ali to je opet moje, vrlo subjektivno razmisljanje. Najezim se cim ugledam rec “belci” te shodno tome – necu nista o tome da komentarisem ali jos jednom uvideh koliko u sam u stvari srecna osoba jer ne delim ljude na slican nacin te valjda zbog toga i nemam slicnih problema/razmisljanja o istom. Ne vidim da me neko cudno gleda ili da me ne prihvata.
Ja ne iskljucujem mogucnost da odavde odem ali ne u Srbiju, vec u neku drugu evropsku zemlju – Francusku ili Italiju na primer. I ja sad necu da se udubljujem u to, jer kao sto rekoh - stvar je licnog razmisljanja i odgovarajuce analize mojih potreba koja drugim ljudima moze ali i ne mora da bude na mestu.
Neke skole su ovde dobre, neke nisu. Kao i u Srbiji. Day care takodje. Da se opet vratim na prethodne postove – nije americki trositi dok ne zaradjujes novac. I isto tako nije ni srpski, francuski, hrvatski, bugarski… ali se ja u tudji novcanik ne mesam, jer – neko ko se preseli ovde uveren da ostaje ovde, mozda ima kuce i ko zna sta jos koje moze da proda za stotine hiljada evra… i zeli da stvori ovde uslove slicne kao i tamo. Te onda 10k i nije nesto mnogo… Nismo deca – ne dodju ljudi ovde ispranog mozga, trebalo bi da znaju koliki im je budget i koliko sebi mogu da priuste. Ako ne znaju, pitace. A ako ne pitaju – there is nothing we can do.
Ja sam na poslu i kao sto znas ex-USA – ne moze odavde da se bas “raspise” jer posao zove a i dosta od toga je vec napisano i receno na drugim temama pa ja ne bih da se ponavljam. Ja ne kritikujem, samo bih htela da situaciju osvetlim – ti kazes SSA propada i to navodis kao argument, ja jedva cekam da do toga napokon dodje jer ako system ne valja treba ga menjati. I to je americki. Kao sto je i americki da se udara direktno u problem i pronalazi novo resenje. Pa se testira da li valja. Pa ako ne valja radi se drugo. Pa je tako i SSA radila dobro jedan period pa vise ne radi pa ce se promeniti. To mozda uzme deceniju, ali nece da uzme 3 decenije samo da bi se konstatovao problem (kao u nekim poznatim nam zemljama). Ti kazes draft – ja kazem ne. Nije se ovaj narod borio za civil rights uzalud. Pa i ako se desi, izacice ponovo svi na ulicu. I to je tako americki. Ekonomska kriza – da, trese celu Ameriku. I da, izvucice se ove americke drzave iz toga. E vidis – ja za sebe kazem da sam realna. I svi koji me znaju kazu isto
Dakle, kao i Akira Kurosawa ja ovde tvrdim da nije samo jedna “istina”, sve receno je istina – samo different point of view…
Ajd, odo’ sad da zaradjujem novce :)…Poz