Vec duze hocu da pokrenem jednu ovakvu temu, vjerujem da ce nam biti potrebna posebno nakon intervjua, kad pocne prava frka oko odlaska. Znam da ce meni biti potrebna definitivno
Uglavnom, nek ovo bude mjesto gdje cemo jedni drugima pruzati podrsku kada nas uhvati zuta minuta i raznorazna pitanja tipa āZasto mi je ovo trebaloā
Evo da pocnem. Ja stvarno zelim tu vizu, mnogo toga je vezano za dobijanje ili nedobijanje (ne daj Boze :p) vize. Spremna sam na pocetak novog zivota, iako znam da nece biti lako, ali uz volju i podrsku dragih ljudi je moguce. Ali nerijetko me uhvate razmisljanja kako ce to sve izgledati i kako cu napustiti rodbinu, prijatelje i sve ono pozitivno ovdje. Postavljaju se pitanja koliko je vrijedno ostaviti sve i upustiti se u nepoznato, jer ovdje imam ok posao, stan, prijatelje ā¦ a tamo nista, i necu da zivim sa ruzicastim naocalama, znam da je American dream moguc, ali nimalo nije lako doci do njega. Nazalost kad pogledam oko sebe i vidim gdje zivim, jasno je da nekog opceg napretka nema. Premlada sam da se pomirim i prihvatim situaciju, a borba sa vjetrenjacama mi vise nije opcija.
Ovo je samo malo za uvod. Voljela bih da razmjenimo malo razloge zbog kojih ste se odlucili na novi zivot, koliko ste spremni, sta ocekujete ā¦ mali support chat room
Evo ovo je napisao jedan clan na krstarici, u potpunosti se slazem sa ovim i ovo su takodjer neki od razloga sto idem:
Moji razlozi su takodje daleko dublji od materijalnih:
- Potrebno mi je da zivim u drustvu u kome se postuje red i zakon, i gde za one koji to ne postuju postoje adekvatne represalije.
- Potrebno mi je da zivim u drustvu gde svi placaju porez tako da drzava moze da funkcionise normalno.
- Potrebno mi je da zivim u drustvu u kome necu morati mom malom sinu da objasnjavam kako to da se komsija buzdovan vozi u BMW-u, a komsinica lekar specijalista u Renault-u 4 ili uciteljica u raspadnutoj Toyota-i.
- Potrebno mi je da zivim u drustvu gde je covek adekvatno placen za svoj rad i gde se ceni znanje i rad, a ne nemoral, drskot, bahatost, pokvarenjastvo,lopovluk.
- Potrebno mi da zivim u drustvu gde se skolski sistem ne menja kako kome padne na pamet
- Potrebno mi je da zivim u drustvu gde te nece drzati na pola ili trecini prijavljene plate
- Potrebno mi je da zivim u drustvu u kome nije poremecen sistem vrednosti
Draga moja Stefi, i sam se cesto uhvatim u slicnim dilemama. Objektivno gledano, cini mi se da trenutno zivim sasvim pristojno od svog rada a ni perspektiva mi ne izgleda tako losa, jos sam (relativno) mlad, trebalo bi uskoro da zasnujem porodicuā¦E, tu onda nesto kvrcne, narocito kad pomislim koji ljudi cine svakojake elite u zemlji u kojoj zivim, a tek kad shvatis da ce sljedbenici tih elita, njihovi sadasnji studenti i asistenti moju djecu uciti, lijeciti, informisati i voditi, e tu negdje vec pocnem traziti po netu u kojem periodu su najjeftinije avionske karte u jednom pravcu
Dakle, idem zbog svoje djece (koja ce se tek roditi), a nije mi svejedno ni za moju dragu i sebe samog
Istina i ja se ponekad znam pitati sta mi ovo treba , a vec drugi dan ; ne,ne definitivno je ovo prava stvar (kad procitam Novi list ili pogledam Dnevnik)
Biti ce mi tesko dati otkaz s obzirom da sam nedavno nepredovala ā¦
Sve se desava s razlogomā¦
Definitivno treba poraditi na psiholoskoj pripremi ā¦kazu sve je to u glavi ā¦
Stefice draga, milo mi je sto si pokrenula temu, a tvoj prvi post kao da sam ja pisala:)
Meni jedan dan super, isla bih iz ovih stopa, pa onda krenem da razmisljamā¦zamisljam trenutak kad se sa svima oprastam i krecem i normalno onda frka a i neizvesnost..ipak tamo nemamo nikogaā¦a dete je maloā¦cini mi se da smo nas dvoje sami ne bi mi bila frka tolika..
Uostalom, sasvim je normalno kad covek ide u toliku neizvesnost kao sto mi idemo, da oseca odredjeni strah,nemas ni posao, ni stan, nista..sve se resava tek kad dodjes..
Aliā¦rukovodim se time da sreca prati hrabre!
Ja razmisljam ovako. Uvek imam gde da se vratim, pa bio bih lud da ne pokusam
E sada, nismo svi u istoj situaciji. Ja ovde nemam stan i nemam kola. Nemamo ni supruga ni ja nista da nasledimo. Imam dobru platu, ali to je nistaā¦90% mog drustva je nasledilo stan i time uzelo start za koji meni treba 30 godina sa dobrom platom. U svakom slucajuā¦stvarno nemam nista da gubim.
Od ove grbavice su napravili kinder jaje land koji ne lici ni na staā¦a verovatno ce i kuca mojih uskoro da se rusi. Bolje da ne budem tu kada se to desi.
Druga stvar je posaoā¦tamo imam mnogo vece sanse da napredujem u karijeri i da usavrsim zanat. Takodje, tamo ima mnogo vise zanimljivih poslova (bar u mojoj struci).
Sto se prijatelja i rodbine ticeā¦to je najteze. O tome je bolje ne razmisljati. Ja imam jako staru baku (87 god) i znam da su male sanse da cu je ikada vise videti. Takve stvari su stvarno jako teske i trudim se da o tome ne razmisljam.
Uglavnom imamo slicne pozicije. I meni je najveci argument to da uvijek imam gdje da se vratim. Ovakve sanse se ne pruzaju svaki dan, a inace mislim da se sanse koje ti zivot pruza moraju iskoristiti. Na kraju krajeva, bolje je i pokusati, pa cak i ako bude neuspjesno, barem znam da sam pokusala. A ne da razmisljam kako bi to izgledalo, kajem se i slicno.
Jasno je da ovdje nema perspektive puno. Ja sam dugo vremena mislila malo drugacije: ok, puno je losih stvari i ne moram vjerovati u sistem, ali vjerujem u sebe da mogu sebi napraviti kvalitetan zivot. I tako je i bilo, izgradila svoj mikrokosmos i uzivala u njemu. To na kraju krajeva svi manje ili vise radimo. Ali umaram se i od toga. Ne mogu da ostanem hladna na ono sto se desava oko mene, ne mogu da budem apoliticna u ovoj ludoj drzavi, a svaki dnevnik je novi stres. Mozda se ja previse fokusiram i na negativne stvari koje me cekaju kada cijeli ovaj proces zavrsi, samo zato jer ne zelim da me slomi nesto neocekivano. Tamo ce biti teze podnijeti, jer nece biti moje porodice i prijatelja, ali opet bicu sa dragim, imacu njega pored sebe i to je najvaznije sada.
Lako je racionalno posloziti argumente za i protiv, ali ono sto nosimo u sebi je najteze. Bas kao sto dreamerns rece, bolje je ne razmisljati o tome, ali razmisljala ili ne, osjecam kako me to steze i ne smijem ni pomisliti sta ce biti kad trenutak odlaska i dodjeā¦ Uh, ako nastavim nece na dobro
Joj, ako ovako nastavite, ovo ce biti thread za plakanje i ispuhavanje.heheheh! Citam ovo i place mi se jer, naravno, pronalazim i sebe u svim vasim komentarima. Najteze je definitivno ostaviti moje roditelje i misliti si sto ce biti jednog dana kada jedno od njih ode, a ja udaljena okeanom primim vijesti. To ce biti uzasan sok. Naravno tu je i strah od pocetka zivota tamo. Naci posao,misliti dali ce biti dovoljna placa za stan i mjesecne troskove, pa dali cemo biti prihvaceni tamo, naci prijatelje i neki network ljudi medu kojima cemo se osjecati sigurno i voljeno, sve ono sto imamo tu.
Naravno znamo svi da nas tamo ceka i puno toga lijepog i uzbudljivog i da cemo jednog dana stati na noge i bit ce nam super. Ali puno znaci da se mozemo ovdje poistovjetiti jedni s drugima i podijeliti brige i strahove.
Bas tako ā¦ Dobro je sto se razumijemo i mozemo biti podrska jedni drugima. Kad dodju negativne misli, mozemo malo podsjetiti jedni druge na one razloge koji su nas nagnali. A i dobro je da imamo kutak za ispuhavanje!
Savet za sve one koji prate ovaj forum, bez obzira u kojoj su fazi: nije lose da posetite neki od Americkih kutaka. Njih ima u vecim gradovima u Srbiji:
Uclanjenje je besplatno, a pored ostalog, ono sto preporucujem su casovi konverzacije. To je prilika da naucite i usavrsite svoj engleski kroz caskanje. Moderator ili neko od gostiju je cesto iz amerike ili neke druge zemlje sa engleskog govornog podrucja, pa ga mozete pitati o svemu sto vas interesuje o zivotu preko bare. Atmosfera je skroz opustena i neobavezna.
Ja sam se sa zenom uclanio u taj kutak u novom sadu. Isli smo na par casova konverzacijeā¦i moram priznati da smo napustili jer se ne isplati. Kao prvoā¦grupe nisu ogranicene, pa dodje i po 20-30 ljudi. Osim moderatora, mi smo znali daleko bolje engleski od ostatka, a vecina ih jedva natuca. Generalno, dodjes do reci mozda 5 minuta, a sve traje oko 2-3 sata jer toliko treba vremena da svako kaze nesto o zadatoj temi. Uglavnom se na to svodi i nema prave konverzacije. Ako hoces da vezbas engleskiā¦najbolja je varijanta pricati sa ljudima, ici na strane forume, skype-ovati i sl. Sto vise sa pravim amerima. Ja nazalost nisam stigao, ali mi je zao sto nisam otisao u neku privatnu skolu da malo vezbam jedno par meseci.
