Zavisi kakav posao trazis. Ovdje gdje sam ja i dalje se mogu naci poslovi za satnicu 10$ sto je ok za pocetak ako si dosao sa nekom ustedjevinom. Kriza je sa poslovima, ali ja i dalje vjerujem da se neki entry level poslovi mogu naci. Opet, nista ne mora da bude pravilo, imamo kaneolopin primjer. Ja samo znam da nema puno (ako ikoliko) lutrijasa iz ex Yu da mogu u godini dana organizovati 60000$. I definitivno ne mislim da to treba biti razlog odustajanja od lutrije.
Ne znam odakle si ali ja da imam 60 000 dolara u steku u Srbiji i da sam dobio na lutriji green card (a jesam) verovatno ne bih ni razmisljao o preseljenju u usa vec samo o pukoj poseti ili nekom “odrzavanju GC”
SA 60 000$ ti u bilo kojoj zemlji Balkana mozes da opusteno zivis, i ne vidim razlog zasto bi se uopste prijavljivao a “djubre” od namestaja moze da se nadje i za manje od 3000 dolara, veruj mi.
Naravno, ti ako ces da pusis za 5.5$ po paklici mozes i da ustedis jer iste te u NYC kostaju 7.5$ i tako redom…
vecina ljudi odavde koji su otisli, otisli su sa mnoooooooogo manje para od tvojih projektovanih 60 000 a ja cvrsto verujem i znam da i pored nemogucnosti da se nadje posao i krize, to je opet moguce.
Kod nas u Atlanti se cak uveliko i zaposljava, naravno nisu to neki luksuzni poslovi ali ima i moze da se nadje, zavisi sta i kakav posao trazis.
Ja da imam 60 000 dolara znam sta bih uradio…
Dobro 60 000 u steku jeste velika stvar, ali mozda covek ima stan ili kucu koju hoce da proda. U tom slucaju i nije tako velika.
Nije toliko realno (ili mozda jeste) da neko ostavi direktorsko mesto ili svoju firmu koja mu je donosila lepe prihode, da bi u pocetku prao tanjire u USA, ali takvih je malo na Balkanu.
Sa druge strane ako imas nekretninu koja vredi i vise od 60 000 sasvim je druga prica. Nije ti to “stek” i ne mozes od njega lepo da zivis u Srbiji.
I ne idu ljudi sa ovih prostora samo radi pukog prezivljavanja. Nisu svi iz “radnickih” porodica, sa teskim zivotnim pricama, pobegli od nekuda. Ima i onih kojima ovo ovde jednostavno nije dovoljno i ne mislim samo na novac, nego na masu stvari koja ovde ne stima i verovatno nikada nece, bar ne u meri u kojoj je to u mnogo razvijenijim zemljama. Imam osecaj da mi uvek otkrivamo “toplu vodu” a ona je odavno otkivena. Tesko je i koristimo, ali nikada necemo biti “otkrovitelji”. Jer kada kulturu kroji Grand parada, Pink, Farma, Milan Tarot, ultra-nacionalisticke organizacije sa majicama Karadzima, Mladica, Seselja, razbijanje gradova, javno pozivanje na linc gay populacije, prebijanja na smrt policajaca, navijaca, stranaca, i kada se vecina slaze sa svim tim ili trazi neku “pravdu za Urosa”, odnosno ne protivi se, onda je normalno da jedan broj ljudi koji smatra da je bolji od toga odlazi van zemlje.
Izvinite sto sam malo oduzio i udaljio od teme, ali samo sam hteo da kazem da nije sve u novcu, ima necega i u glavi…
Naravno, postavlja se pitanje i skolstva i toga gde i u kakvoj drzavi ces decu podizati itd.
Hvala ti puno na ovom odgovoru, jer zaista je tesko objasniti da ne trazi svako hleba preko pogace.
kaya upravo ovo sto rece je razlog prijave moje…vidjet cemo…
na zalost balkan je lose mjesto za zivjeti…
Konislav ima ispravnu racunicu, ali baziranu na sumnjvim, ako ne i pogresnim predpostavkama… Stoji da posao nije lako naci, ali ako ne biras u pocetku i prihvatis makar i part-time, eto priliva koji omogucava da se rastegne novac koji si poneo. Ako neces da zivis u stanu od 1000$ mesecno nego nadjes neki od 500$ (ili delis sa cimerom), eto opet ustede… Samo je pitanje racunice i volje da se stisnes dok “ne krene”. Imali smo nedavno primer na forumu da su ljudi otisli u lep grad, ziveli u lepom kraju, trazili lep i dobro placen posao, pa se na kraju vratili kuci… Nekome ni 100.000$ moze da ne bude dovoljno ako sedi kod kuce i ceka da mu padne direktorsko mesto sa neba…
čuo sam sličnu priču, vratili se posle dve godine u Srbiju, pa kada su videli da je ovde tek zajeb za posao i egzistenciju, vratili se nazad u US, stisli se, snašli se i ne vraćaju se već 5-6 god 
život piše romane
Moram da ti postavim jedno pitanje, odnosno ne samo tebi, vec i svim ostalim diskutantima.
Koja je opravdanost odlaska u USA, ako ja treba da stiscem pa da delim stan sa nekim, pa da prihvatam da radim bilo kakav posao ili slabo placen posao. Dali to nije cinizam i dvolicnost ili mozda jos gore nekava podela licnosti.
Logika koju ja nikako nemogu razumeti je sledeca. U Srbiji ne zelim raditi bilo koji posao i zelim ziveti u svom stanu, ali u Americi mogu raditi bilo sta i mogu ziveti bilo kako. Zasto ljudi ne zele da ciste po zgradama u Srbiji, a kad odu vani to prihvataju. Platu koju ces primiti u Srbiji za taj posao za isto radno vreme racunajuci standard zivota je bolja od plate koju ces primiti u Americi, gledano po istim parametrima.
Po mojoj logici, ako covek ima neki minimum ispod kojeg nemoze ici, on taj mnimum ima za bilo gde na svetu.
Ja naprimer nebih prihvatio nekakav klosarski posao pa taman to bilo i na dvoru engleske kraljice i nebitno za koju paru.
Isto tako nerazumem sta je sporno ili lose ako je neko otiso u USA sa odredjenim ciljem, nije mogao da realizuje svoj cilj i vrati se nazad. Pa zar nije bolje da se vratis nazad od spustanja na dno drustvene lestvice,
Opravdanost je sledeca: u Americi ima MNOOGO vise mogucnosti za promenu posla, napredovanje, itd. Mozes cak i da promenis karijeru u 40oj godini. Ajde probaj to u Srbiji? Ako ces i da delis stan sa nekim, znas da je to privremeno. Ne ocekujes valjda da se preselis u Ameriku i da te ovde saceka direktorska fotelja, namesten stan i nova kola? Ali i uz prosecan posao ovde mozes sebi da priustis kola, a u Srbiji? Ovo pise neko ciji roditelji su i dalje podstanari, tamo negde u Vojvodini.
Zanima me sta je za tebe klosarski posao (pa makar i na dvoru Britanske kraljice) ?
Nisi uopšte odužio i sve si odločno formulisao. Redovno posećujem forum i prijavio sam se nekoliko meseci pre dobijanja Velike Bele Koverte, kao da sam osetio da će ove godine konačno biti nečega konkretnog ( prijavljivali smo se prethonih 5 godina pa ništa ). Želim da se nadovežem na tvoje reči jer si pogodio pravo u centar kada su naša razmišljanja u pitanju ( kada kažem naša, mislim na moju suprugu i sebe ). Mi smo već u malo ozbiljnijim godinama, imamo dete, imamo sopstvenu firmu, direktori smo:grin:, živimo veoma pristojno i to ne samo po ovdašnjim merilima, a ipak želimo da odemo. Na žalost nije nam se pre ovoga ukazala konkretna prilika za odlazak negde na zapad ali ne mislimo ni da je sada kasno (nikada nije). Razlozi su upravo ti koje si tako lepo nabrojao (kao da smo se konsultovali prethodno), samo što bih ja dodao još neke detalje kao što su - jeziva nekultura svuda oko nas, prljavština i haos, neverovatna neljubaznost ljudi gde god da se krene, nedostatak profesionalnog odnosa gde god se okreneš . . . što bi rakao moj tata ti samo kritikuješ, ili kada ćeš se navići već jednom . . . Neću se nikada navići jer ne mogu i ne želim.
E sad imajući u vidu sve navedeno moram reći da ne prođe dan da ne vrtim u glavi film kako i šta da radim. Moramo uskladiti odlazak sa školskom godinom. Moramo završiti sve ugovorene obaveze prema klijentima. Moramo izvršiti obaveze prema državi (koje i inače redovno izvršavamo). Imamo mi konkretne planove za USA, ali šta ako ne ispadne baš sve po planu. Nećemo zatvarati firmu jer nikad se ne zna šta može da se iskomplikuje, a po prirodi posla možemo neke projekte za ovde da završavamo i tamo u USA pa da ih šaljemo internetom. Dakle kombinacija ima mnogo i stalno ih obrađujemo nadajući se da će sve ispasti baš onako kako želimo.
Dakle da ne davim više, razlozi za odlazak su možda najmanje ekonomske prirode a više zbog svega navedenog i još mnogo toga . . . da ne kritikujem više. Jednostavno želimo da kada izađemo na ulicu uživamo u prizoru koji nas okružuje, a ne da gledam gde stajem (da ne detaljišem oko toga) i da cipele brišem i glancam 5 puta dnevno, kola perem 2 puta dnevno . . . :no:
Ipak optimizam pobeđuje i nadamo se najboljem, kao i uvek.
Zato sto su ti poslovi uglavnom paceni ispod svakog minimuma, zato sto nemaju ni zdravstveno ni penzijsko, zato sto je cesto mnogo jefitinje da ostanes kuci nego da ides na posao.
Zato sto je tamo to privremeno, zato sto ako zavrsis skolu u 35oj niko te ne gleda kao poludelog matorca nego kao coveka koji se trudi da se usavrsava.
Zato sto tamo postoji “promena karijere”, sto neko rece. To je jedna od stvari koja me zaista odusevljava u americi.
Ne bih ni ja. Pa nek crknem od gladi. Ko sam ja da radim klosarski posao???
:wtf:
Sve zavisi na kakva odricanja si spreman, sa kog materijalnog nivoa odlaziš sa BAlkana, šta očekuješ od odlaska u USA, novog posla…? Tu nema jedinstvene formule, očigledno da ti pucaš na komforniji život u startu. Pominju se cigarete od 5 dolara. Pa ja bih prestao skroz da pušim ako treba za sebe za porodicu da bi došao do drugih ciljeva zbog kojih bi otišao. Očigledno da ti gledaš na odlazak sa dobre materijalne pozicije, pa sad vagaš šta bi a šta ne bi. To je tvoja prednost ili ne, ali nema tu jedinstvene formule, nismo mi svi na istoj startnoj poziciji.
Za većinu forumaša koji nemaju auto, stan i ono osnovno, bolje je tamo preživljavati bar za nijansu na nekom većem nivou nego ovde. To ti nemožeš razumjeti. Ovde se možeš uvijek vratiti ako nisi ništa ostavio. Čeka te isto ono što si ostavio. Nemaš šta izgubiti. A možeš dobiti time što ćeš djeci ostaviti neku alternativu u životu. Borba za bolji život porodice ponajviše djece je pravi razlog odlaska većine forumaša. Čovjek hoće da vidi zdravije okruženje gdje će bar djeca naći posao, budućnost, da vide neki život koji ima cilj, pravac. Kod nas možeš da ulažeš u sebe 20 godina to nikog ne interesuje. Na Balkanu se samo jedeš zato što djeci nemaš šta pružiti, a sebe i svoju budućnost si već otpisao.
Vidim da se priča o odlasku u Irak velikoj lovi…
Odlaskom za novac u Irak itd. ti gubiš porodicu (za one koji imaju porodicu). Za mene je nenormalna svaka razdvojenost porodice, nebitno da li je novac ili nešto drugo u pitanju. Koji će meni i USA i Avganistan, Irak ako ja nisam sa porodicom. Jebeš dolare i takav život.
Ali ovo je nemoguce. Idi u drugi grad u Srbiji, bez igde ikoga ili jednog rodjaka i probaj da se snadjes. Daleko od komfora.
U pocetku svugde moras malo da “smanjis apetite”.
I mislim da tamo uspevaju oni koji su ovde nezadovoljni, nevezano za inicijalni materijalni status, svakog vuce nesto drugo.
Mi se nerazumemo lepo, nije pitanje “OPRAVDANOST ODLASKA U USA”. Pitanje je: zasto prihvatam nesto u americi , a to isto nezelim prihvatiti kuci?
Kako znas da je privremeno, sta ako to potraje malo duze?
Inace namesten stan ocekujem (ako ne prebacim-donesem svoje stvari), direktorski posao ocekujem u svojoj firmi, ali ne odmah po dolasku vec nakon nekoliko godina, dok lepo upoznam sistem i lokalne obicaje. Sto se tice auta, mislim da cu po dolasku kupiti dva polovna automobila novijeg datuma. Ako hoces da ustedis i generalno prodjes bolje (kvarovi, osiguranje itd) kupi novije auto
Klosarski posao po meni je:
cistac (bilo koji oblik osim ciscenja i odrzavanja oruzja)
sakupljac lisca po parkovima
ciscenje bazena
raznosenje pice ili bilo kakva dostava tog tipa
nosac stvari u hotelu
butler
setac pasa
vodovodzija (ne montaza na novim objektima) vec mislim na otpusavanja i sl.
fizicki poslovi tipa, kopanje, istovar-utovar (osim za svoje potrebe, ako bas nema ko drugi)
Ima ih jos, samo se nemogu setiti u momentu.
Cena cigareta od 5.5 dolara je navedena kao neka redovna(normalna) cena cigareta, a ne kao pokazatelje nekakvog luksuziranja. Jednostavno toliko kostaju cigarete u Houston, TX.
Sa ovim se nebi nikako slozio. Pa nisi ti u Iraku pet godina bez odmora. Mi smo imali odmor svakih cetiri meseca. Smatram da cetiri meseca i nisu neki dug vremenski period. Po mom misljenu bolje je da vidjas porodicu jednom u cetiri meseca, ali da ih vidjas srecne, zadovoljne, bogate. Nego da ih gledas svaki dan tuzne, nezadovoljne, siromasne.
Da se vratim na pocetak. Ja zivim u zgradi koja ima 20 stanova i mi placamo cistacicu 200 MKD ili 300RSD po svakom stanu, znaci od jedne zgrade 2000 MKD/3000RSD. Samo i ovom nizu ima preko 10-12 zgrada. Cistacica ima obavezu da pomete dva puta nedeljno i da jednom prebrise sredstvom za ciscenje. Znaci ne vise od pola radnog vremena dnevno (4 sata) i uvek imamo problem da nadjemo cistacicu jer niko ne zeli taj posao i uvek je to neka ciganka.
Ako neko uzme da cisti sve zgrade imace 24000MKD/36000RSD mesecnu platu, ako to prijavi kao privatan posao moze da uplacuje za staz.
Profisor u skoli ( sa fakultetom) ima manju platu. Ja naprimer nikad ne bih radio ovaj posao, ni u Makedoniji niti u Americi, nebitno za koju platu. Jer govno je govno, cije da je. A po vama, vi taj posao ne bi radili ovde, jer glumite neke velicine (niste se skolovali za to), a kad odete van Srbije onda je to uredu (tamo ste se skolovali za to). O tome ja pricam, o dvolicnosti.
Najlosiji posao koji sam radio kod nas ili u Iraku je elektricar ( ne postavljane kablova, vec serviser). Taj posao (kao najgori) ocekujem za pocetak i u USA. Ako za sest - do osam meseci ne pronadjem minimum takav ili bolji posao, ja se vracam nazad.
Ne znam sta su klosarski poslovi, ali znam da su ovde svi cenjeni i placeni za razliku od moje zemlje.
Kod mene u naselju radi “Jonny the dog walker” i covek je tu verovao ili ne dan i noc tako mi se i zove firma i jako je simpatican lik.
Sto se vase cistacice tice, svaka joj cast kad toliko zaradjuje radeci part time.
Sto se tvoje opaske tice da radimo ovde ono sto necemo kuci, nisam siguran da znas sta bilo ko ovde od nas radi a ja i moja supruga radimo u struci za razliku od svoje zemlje… Eto ti razloga a Irak i ostale zajebancije su neprihvatljivi iz razloga navedenih od strane “Lenhi”
Drugo, ovde ima mnogo vise sanse za uspeh u biznisu ako imas samo malo srece i ideja i jako se brzo napreduje…
Pretpostavicu ovde da doticna osoba zaista prima 3000 dinara mesecno za dva puta po 4 sata (ili tri puta, nisam sigurna).
3000 dinara dobija mesecno za, u proseku 32 sata. Njen sat je, ugrubo, i zaokruzeno 100 dinara. i to 100 dinara bruto. Od tih 100 dinara ona bi trebalo da plati zdravstveno, penzijsko, markicu i topli obrok…
No da zanemarimo te “beneficije”.
Dakle ona dnevno zaradi, pod uslovom da radi 8 sati 800 dinara. U tih 800 dinara ona treba da spakuje prevoz, klopu (ako radis 8 sati, ti MORAS da jedes nesto na poslu) i jos zaradu.
Plus ako se povredi na “poslu” moze da se cese, jer ona na poslu nije ni bila.
E sad kolika je njena maksimalna zarada, ukoliko radi 8 sati, 5 dana u nedelji?
Dakle:
8 sati * 100 dinara = 800 dinara - dnevnica
dnevnica * 5 = 4000 dinara - nedeljna plata
4 nedelje = mesec - 16000 dinara BRUTO PLATE za mesec dana.
Osim ako ne planiras da zena radi 12 sati dnevno 7 dana u nedelji? a i onda ne dostize tvojih 36k dinara.
Dalje, poredis NETO zaradu profesora sa BRUTO zaradom cistacice. Nije fer. Nek cistacica plati zdrvastveno i penzijsko od svojih vec videsmo 16000 dinara pa da vidimo koliko joj ostaje.
I posle se pitas sto niko to nece da radi?
Pa platite sat malo vise.
A ja da nemam leba da jedem, odnosno da nema nista bolje radila bih i to. Jer znam sta znaci kad moras da platis racune, kupis hranu. Jebiga, od necega se mora ziveti.
Ja posao nisam birala ni dok sam bila mladja, ne biram ga ni sad. Cenim odnos ulozen napor/korist.
Mislim konislave da na pogrešnom mjestu vodiš diskusiju. Ljudi sa foruma su skromnijih da kažem drugačijih mogućnosti i očekivanja vezano za odlazak u USA.
Uz to živiš u nekom svom svijetu, gdje ti je lova, luksuz i Irak preče od svega u životu.
Mislim da ovde na forumu nepotrebno mučiš samo sebe i druge ljude. Ali od volje ti, tvoja stvar.
Upravo to sto rece Lenhi - sit gladnom ne veruje… Ovakva diskusija gubi na smislu ako su polazne take razlicite a stavovi nepomirljivi. Nekome je svaki posao zlatan ako je u svrhu ispunjenja cilja, neko moze da bira jer ima cime da se finansira dok ne nadje ono pravo. Sta se tu dokazuje??? I jedni i drugi su u pravu, svako spram svojih mogucnosti i prohteva. Jedino ce vreme pokazati ko je i koliko bio u pravu…
Generalno, sto se vecine poslova tice, koje je Konislav nazvao “klosarskim”, stvar jeste da se u USA zaradi manje nego u Srbiji. Naravno, ne fizicki manje, ali ti daje losiji standard. Jedna prodavacica na kasi ovde moze ili da se cimerise sa njih dvoje-troje i zivi u normalnom kraju, ili da iznajmi sama studio u delu grada gde svaki dan mora da nosi kondom kada se vraca sa posla, kako bi siledziju zamolila da je ne zarazi.
Ja ne kazem da u Srbiji prodavacica dobro zivi…ali prezivljava. Takodje, prodavacica na kasi u srbiji ima socijalno (kakvo-takvo), kao i puno radno vreme. Ovde ti to nikada ne daju, nego moras da radis na 2-3 mesta i da provedes ceo dan u prevozu, kako bi sastavio tih devet sati (a potrosis 12 sve ukupno). I na kraju, opet nisi osiguran.
Ovo je samo primer. Sto se tice rada u struci i sl stvari, to sve zavisi koliko je ko imao srece. Ja sam radio u struci i tamo i vamo. Ovde imam osecaj da mi je bolji ipak standard (jos nemam decu). Moja zena je tamo radila razne poslove (nijedan “klosarski”). Na samom kraju je bila office menadzer i nudili su joj dobru poziciju u dobroj firmi, koju je odbila jer smo dosli vamo. Ovde 9 meseci nista nije nasla, a sada (sa svojim masterom) radi kao prodavacica na kasi za 8$ na sat. Da ne kazem da je u Srbiji biti prodavacica 10x cenjeniji posao nego ovde.
Vecina ljudi koje ovde znam uopste ne rade u svojoj struci, niti rade posao koji umeju najbolje da rade i koji vole.
Ne zelim nekoga da odgovaram od dolaska ovamo, ali cisto kazem da ne cvetaju ruze i nije tako lako…i ne zivi se dobro od “klosarskih” poslova.