U vise navrata smo do sada spominjali voznju kamiona po raznoraznim temama. Za nas koji smo u USA dosli sa samo srednjom skolom ili sa diplomom koju je potrebno nostrisifikovati ovo zanimanje nije lose za pocetak jer donosi poprilicno dobar prihod sa kojim se moze preziveti.
Unapred se ogradjujem - informacije koje cu ovde izneti vezane su za Illinois - Chicago. Kako to izgleda po drugim drzavama - ima li nekih krucijalnih razlika ili ne - zaista ne znam.
Kako doci do dozvole:
Prvo sto je potrebno imati je obicna vozacka dozvola. Sa njom se ide u CDL DMV i polazu se testovi. Za obican CDL Class A potrebno je poloziti 3 testa - General knowledge, Air Brakes & Combination vehicle. Test kosta $50 i radi se kompjuterski u DMV-u. U Chicagoland-u postoje 3 takva DMV-a: Elk Grove Village, West Chicago i South Holland. Nakon uspesno polozenog testa sluzbenik u DMV-u izdaje permit - 2 lista papira. Permit vazi godinu dana i neophodan je da bi se krenulo sa auto skolom. Oni koji se opredele da ne idu u auto skolu mogu da voze uz nadzor CDL vozaca do 4 sata dnevno. Isto tako, kandidati koji ne idu u skolu da bi izasli na polaganje moraju doci sa necijim kamionom u DMV kako bi izasli na polaganje. Za ljude koji se opredele da idu u skolu, polaganje se organizuje u samoj skoli nakon zavrsene obuke. Skola kosta $1.500 - $1.900 (cena fluktuira tokom godine) i vecina nas je isla u Alamo. Skola se nalazi u SouthSide - blizu Midway aerodroma. Obuka traje nekih 5-6 nedelja i ide se 4 puta nedeljno (ovako je u Alamu).
Vozacki ispit se sastoji iz 3 dela: Pretrip inspection (usmeni deo - anatomija i fiziologija kamiona 
), Skills (poligon) i Road (voznja po gradu). Nakon polozenog ispita, ispitivac na permit lupi pecat i sa tim se ide nazad u CDL DMV gde zadrze staru obicnu vozacku dozvolu i izdaju CDL.
Kako izgleda posao:
Tu stizemo do onog zamrsenog dela. Ima gomila varijanti, dilova, dogovora, kombinacija, varijacija da to prosto ne daje mogucnost za neko generalizovanje. Neko vozi “over the road” (po 2-3 nedelje te sibaju diljem Amerike kao ping-pong lopticu dok u nekom momentu ne iskrsne tura za CHGO i onda ostajes kuci par dana). Neko vozi samo u lokalu i svako vece i vikendom je kuci. Velika je razlika da li se vozi Dry Van (zatvorena prikolica), Reefer (hladnjaca) ili Flat Bed. Dry Van je u principu najlaksi jer nema zatezanja onih traka (straps) i cimatanja sa ceradama (tarps) kao na Flat Bed-u, dok se kod Reefer-a stalno mora voditi racuna o posebnom rezervoaru koji napaja hladjenje… Sama voznja kao voznja nije toliko strasna. Ono sto uzima dosta vremena su cekanja po utovarima/istovarima. Cesto se dogodi da ako se omasi ugovoreno vreme utovara/istovara ostave vozaca da ceka satima (nekad se zalomi da ostane u mestu i ceo vikend). Vremenski uslovi, pogotovo zimi su i te kako otezavajuci faktor - vetar, sneg, led… “Over the road” vozaci spavaju u “sleeper-u” (krevet na sprat iza sedista) po truck stopovima i odmoristima uz auto put. Generalno, kapaciteti istih su nedovoljni. Odmorista (rest area-e) su preko noci krcata, a truck stopovi uglavnom sa nedovoljno mesta pa je cesto frka naci gde da stanes da bi spavao (meni se dogadjalo da tek na trecem truck stopu naletim na slobodno parking mesto). Over the road vozaci vode log book (dnevnik voznje). 11 sati dnevno je dozvoljeno da se vozi, na duznosti (on duty) se ne sme biti duze od 14 sati u kontinuitetu i posle 11 sati voznje je neophodno imati minimum 10 vezanih sati sna. Nakon 70 radnih sati, neophodno je napraviti odmor (“reset”) u trajanju od minimum 34 sata. Ovo su zvanicne smernice. Nezvanicno - log book se stimuje i steluje tokom puta na moguce i nemoguce nacine ne bi li se uklopio sa gore navedenim pravilima.
Truck stops:
Truck stopovi su jedan paralelni svet. Meni licno je to bio mozda cak i veci kulturoloski shok nego sto je bio dolazak u USA. Tu se spava, sipa gorivo, doruckuje/ruca/vecera, pere i susi ves, igraju igrice, gledaju filmovi i TV, ide kod frizera… Neki truck stopovi (kao moj omiljeni IOWA 80 - Walcott, Iowa) imaju cak i kiroprakticarske i stomatoloske ordinacije
Dva velika lanca truck stopova su PETRO/TA i PILOT/FLYING J. Uglavnom su uz autoputeve (Interstates) i retko po US & State routes.
PETRO je poznat po tome da ima parkinge sa najvecim brojem mesta i diner “Iron Skillet” gde je hrana sasvim ok.
TA ima velike parkinge i “Country Pride” diner (uglavnom neljubazno osoblje)
FLYING J - vecina njih ima “Denny’s” diner-e (moj omiljeni), ali cesto nedovoljno parking mesta
PILOT - uglavnom ih zaobilazim - po pravilu uvek tanki sa parking mestima i uglavnom nemaju diner nego neki od lanaca brze hrane (Mc, Wendy’s, Arby’s, TacoBell…)
Midwest je poprilicno pokriven Truck-Stopovima, Istocna obala je jeziva (u Dzerziju i Konektikatu ima po 1 posten), Jug (Texas) je ok, Planinska zona je isto ok, dok je zapadna obala (prevashodno Kalifornija) slicna istocnoj. U celom Los Angeles-u ima samo 1 TA (tj. 2 - jedan preko puta drugog) 50 milja od centra grada (Ontario, CA - skoro na pola puta do Las Vegas-a).
Weigh Stations:
Vage… Nocna mora, pogotovo kad kamion bas i nije u reprezentativnom stanju… Log book mora biti validan ako traze na uvid - u suprotnom te stavljaju “out of service” sto znaci da moras da “odspavas” na licu mesta koliko sluzbenik odredi ne bi li dosao u stanje koje je “bezbedno” za voznju. Vage su uglavnom locirane na ulazima u drzave, mada ih ima i po unutrasnjosti drzava. To je neka prica slicna sa carinom - u smislu moze da te propusti (naravno ne smes biti pretovaren), ili da te skrene na stranu. To skretanje na stranu nekad moze proci bez kazne, ali ako se namerace da rade pregled kamiona tu uglavnom moze uvek da se nadje neka “dlaka” i onda se pisu kazne i slede negativni poeni koji vozacu idu na vozacki record. Srecom, vage uglavnom ne rade nocu i vikendima (po Illinoisu retko kad uopste i rade), a neke drzave (recimo New York) ih ni nemaju. Colorado je po pitanju vaga najgori - rade 24 sata, i uglavnom te skrenu na stranu (zaobilazim ga u sirokom luku).
Zarada:
“Over the road” vozaci koji voze za kompaniju ili za owner operatore koje dispecuje neka kompanija zaradjuju 36-40 centi po milji (ovo je neki prosek) na dry van-u i 45-50 centi po milji na flat bed-u. Vozaci koji voze za Kanadu su u nekom rasponu od 40-45 centi po milji (dry-van). Na dry van-u u optimalnim uslovima se predje oko 3.000-3.500 milja nedeljno (prosek). Na flat-bed-u recimo 3.000 milja nedeljno (ode dosta vise vremena na utovarima jer se tovar mora obezbediti - vezati, zategnuti i prekriti ceradom). Ovaj broj milja je optimum - kad nema kvarova. Kamion, kao masina koja je stalno u pokretu i koja se ne gasi (leti zbog klime, zimi zbog grejanja) je podlozan kvarovima. Ako dodje do kvara, gubi se miljaza… Nekad se kvar sredi brzo pa se to ni ne oseti, dok nekad ostane na popravci po 2-3 dana (recimo da se kvar desio u zabiti gde se ceka 3 dana na deo) i eto manje miljaze… Moze da ispadne i kurshlus na vagi pa te stave 72 sata “out of service” pa ti posle otresaj usima… Broj milja je osetno manji zimi nego u letnjim mesecima. Isto tako, los dispecar moze da cesto uprska stvari i da upropasti ne jednu, nego par nedelja za redom… Poenta je da je vozac placen po milji, a firma po tovaru. To znaci da se dispecaru i te kako isplati da ti uvali tovar koji je samo 300 milja jer je on iz nekog razloga mnogo skuplji od onog gde je razdaljina 1.000 milja. To je prednost kad si “owner operator” jer si tad u poziciji da odbijes ponudu, a kada si vozac vozis gde ti se kaze. Sve ima svoje prednosti i mane - taj isti owner operator sam snosi troskove popravki pa tu moze da bude mnogo veca glavobolja…
Isplata je jednom nedeljno. Vecina firmi zadrzava prvih par cekova, pa i to treba imati u vidu. U nekim firmama je obavezna doobuka u trajanju od nekoliko nedelja i tada ili ne placaju ili plate tipa $250 fiksno na nedeljnom nivou.
Sto se poreza tice - to je za ovaj posao malo bzvz jer te u vecini nasih firmi placaju kao da si “self-employed”… Sam pojam da je ovo “1099 job” znaci da se mora dobro kalkulisati prilikom prijave poreza u smislu odbitaka koji smeju da se prijave. Iznos koji treba da platis kad dodje taj momenat zavisi od bracnog stanja, broja dependant-a… Nije fiksan procenat. Recimo da je to tesko ispod 18%, a ako si single moze to da bude i oko 30%. Porez je svakako manji ako se otplacuje kvartalno (za 1099 postoji i ta mogucnost).
Firme:
Nasa ekipa u Cikagu uglavnom vozi po kompanijama koje su “nase” - biznis koji je u CHGO uglavnom u rukama ljudi sa balkanskih prostora. Tu postoji fleksibilnost u smislu da ako zapnes i vozis kao lud, oni mogu da ti daju tura koliko hoces (sto se definitivno kosi sa pravilima i tu stupa na snagu shtelovanje log book-a). U nekim firmama te teraju da vozis koliko im se cefne - svidjalo se to tebi ili ne.
U americkim firmama je druga prica. Tamo se radi po PS-u, postuju se pravila, nema preterivanja sa miljazom, vozi se po log book-u. Nekome to mozda odgovara (amerima uglavnom), dok nasima, pogotovo kad tek krenu da voze to nije dovoljno… Isto tako, u americke kompanije se ne ulazi tako lako - potrebno je iskustvo i dobar vozacki record.
Ovo bi bilo neko moje zapazanje. Verovatno sam izostavio gomilu stvari, ali trenutno sam ostao bez ideja Ima nas na forumu jos koji smo u ovom poslu pa ce verovatno iskusnije kolege/drugari dodati jos korisnih informacija :;D:
ADDENDUM
Pocevsi od 1. jula 2015. zakon na federalnom nivou nalaze drzavama da CDL izdaju samo kategoriji drzavljana i imigranata.
Osobe sa ne-imigrantskim vizama (J1, H2B, F1…) vise nisu u mogucnosti da dobiju CDL legalnim tokovima.
Usled gore navedenog razloga molim clanove da ne postavljaju pitanja kako doci do CDL-a ukoliko nemaju GC ili drzavljanstvo. Posto je ovaj forum javni kanal, necemo raspravljati o potencijalnim rupama u zakonu pojedinih drzava.
Tema se prati i postovi sa pomenutom sadrzinom ce biti brisani.
Moderator
Kod komaniskih vazaca uglavnom teramo da imaju oko 3000 milja nedeljno! Dotle kada doguraju to je to, onda im damo neki short run ( čisto da bi podigli prosek preko dvojke) A kada imamo ownere ( moj slučaj) Onda se se ide na foru da gross bude preko 5K$ mora da predje preko 2$/totale mile) ali često sa par vozaca izlazim i preko 8-9 hiljada nedeljno! Ako vozac može da vozi timske ture onda se razbija od para!