Vrlo brzo nakon useljenja u USA bićete u prilici da razmišljate o osiguranju - na samom početku najvažnije će vam biti da zdravstveno osigurate sebe i porodicu, jer su zdravstvene usluge u USA izuzetno skupe. Cena odlaska u Hitnu Pomoć (ER), na primer, može biti i po nekoliko hiljada dolara – ili samo $50 ili $100 ukoliko ste osigurani. Kada počnete da stičete imovinu u USA, počećete neminovno da razmišljate i o drugim vidovima osiguranja. Sasvim prirodno – želećete da rizik prebacite sa sebe na osiguravajuću kompaniju.

Zdravstvena osiguranja u USA se kupuju od organizacija koje su u privatnom vlasništvu, sa izuzetkom državnih programa kao što su Medicare, MedicAid, Children's Health Insurance Program , kao i Veterans Health Administration. Da bi se koristili ovi programi, potrebno je da ispunjavate svaki od mnogobrojnih uslova koje reguliše državna administracija. U suprotnom, zdravstveno osiguranje obezbeđujete preko kompanije u kojoj ste zaposleni ili kupovinom polise od jedne od privatnih osiguravajućih kompanija. Regularno zdravstveno osiguranje može ali ne mora da obuhvata farmaceutske usluge. Regularno zdravstveno osiguranje ne pokriva preglede i intervencije zubara i očnih lekara – za ove usluge je potrebno da obezbedite dentalno (Dental) i očno (Vision) osiguranje. Pri odabiru osiguranja, vrlo je bitno razumeti razlike između HMO i PPO programa, kao i njihovih hibrida (EPO i POS). Regularno zdravstveno osiguranje ima limite na iznose koje pokriva na godišnjem i životnom nivou – zbog ovoga je preporučljivo imati i posebno osiguranje koje pokriva lečenje kancera, jer ti iznosi obično nadmaše limite koje postave osiguravajuće kompanije. Po zakonu, svaki osiguranik ima pravo da zatraži i dobije informacije o tome šta polisa osiguranja pokriva, kao i kako da uloži žalbu na odluku osiguravajuće kompanije ukoliko ista odbije da pokrije troškove lečenja.

HMO odnosno Health Maintanance Organization je vrsta zdravstvenog plana u USA. HMO ima stroga pravila po kojima se pružaju zdravstvene usluge i mnogobrojne limite na iste, zbog čega su u mogućnosti da ponude niže cene zdravstvenih usluga svojim članovima. HMO ima svoju mrežu lekara (In-Network) i zahteva od svojih članova da izaberu svog primarnog doktora (Primary Care Physician) koji nakon postavljanja dijagnoze odlučuje da li je potrebno specijalističko lečenje. HMO ima nisku participaciju za svaku posetu doktoru (co-payment). Svakom HMO je veoma bitna preventivna nega u cilju redukovanja eventualnih troškova: zato su jednom godišnje pokriveni troškovi proveravanja sveukupnog zdravstvenog stanja (Annual Physical Exam) i za žene godišnji ginekološki pregled. 

Prednosti HMO: niske mesečne premije, pristupačni iznosi participacije, dobra preventivna nega. 

Mane HMO: nemogućnost biranja primarnog doktora koji nije u mreži, nemogućnost odlaska na specijalistički pregled bez uputa (Referral), mnogobrojne restrikcije na izbor metode lečenja. 

Poznate HMO: Blue Cross, Blue Shield, Kaiser Permanente. 

Više informacija o planovima, procedurama i terminologiji na strani Zdravstveno Osiguranje.

PPO odnosno Preferred Provider Organization obezbeđuje povoljnije cene usluga svojim klijentima na osnovu ugovora potpisanim sa doktorima i bolnicama. Osiguranik placa procenat od tih povlascenih cena a ostatak pokriva osiguravajuca kompanija. Ova vrsta mreže obično uslovljava svoje korisnike da pokriju početne godišnje troškove (Deductible) i za razliku od HMO u većini slučajeva nema životni limit na troškove lečenja. Za razliku od HMO, u ovoj mreži sami birate svog lekara i nisu vam potrebni nikakvi uputi. 

Više informacija o PPO na strani Zdravstveno Osiguranje.

Dental osiguranje je uglavnom bazirano na preventivnoj nezi. Kao i zdravstveno osiguranje, postoji više vrsta – HMO, PPO, EPO koje takođe imaju razna ograničenja. Ova ograničenja je potrebno dobro proučiti pre kupovine osiguranja. Pojedine države nude programe za Dental preko MedicAid-a ili MediCare-a. Najniža mesečna premija je sa HMO vrstom osiguranja. Većina osiguranika dobija ovo osiguranje preko kompanije za koju radi i dosta često zaposleni pokriva deo premije. Ono sto je najbitnije pri odabiru osiguranja je da mora da se sledi drugačija logika nego kod zdravstvenog osiguranja – najbitnije je da plan pokriva preventivnu negu: redovne godišnje preglede, čišćenje zuba i snimanje. Više informacija o ovoj vrsti osiguranja na strani Zdravstveno Osiguranje.

Regularno zdravstveno osiguranje pokriva troskove lečenja povrede očiju, ali ne i godišnje preglede vida i pomagala za vid. Ti troškovi mogu da se umanje kupovinom Vision osiguranja. Cena ovog osiguranja obično nije visoka - često ne prelazi $12 mesečno a pokriva godišnji pregled, troškove kupovine naočara i sočiva, kao i neophodne laserske operacije. Osiguranik obično plaća prvih $35 do $50 (deductible). Ako izaberete HMO Vision osiguranje bićete u mogućnosti da idete samo kod očnih lekara koji su u njihovoj mreži, dok sa PPO sami birate lekara ali budite spremni na veće troškove. Više o očnom osiguranju na strani Zdravstveno Osiguranje.

Pre pojašnjenja sledeće vrste osiguranja, malo statističkih podataka i pozitivnog razmišljanja: troje od deset amerikanaca će u određenom životnom dobu dobiti kancer, ali sedam od deset neće. Na godišnjem nivou, jedan od 250 amerikanaca će oboleti od kancera. Statistika je na vašoj strani – Kancer osiguranje vam nije neophodno. Ali, ako u porodici imate istoriju ove bolesti možda je dobro da razmislite i o ovoj vrsti osiguranja. Regularno zdravstveno osiguranje pokriva troškove dijagnostikovanja i lečenja od kancera. Duplo osiguranje je suvišno i skupo, ali Kancer osiguranje koje nema ograničavajuću stavku da isplaćuje samo troškove za intervencije koje pokriva regularno osiguranje može u nevolji dobro da dođe. Mnoga od ovih osiguranja pokrivaju samo troškove lečenja u bolnici, nijedno ne pokriva troskove lečenja već dijagnostikovanog kancera, i skoro svako Kancer osiguranje ne pokriva kancer odmah nakon sklapanja ugovora - obično postoji period čekanja od mesec dana pa do tri meseca, a u pojedinim slučajevima i duže. Više informacija na strani Zdravstveno Osiguranje.

Mada su zakoni drugačiji u svakoj državi, u svakoj je vozač obavezan da ima Auto osiguranje. U pitanju je Liability osiguranje - to znači da će, ukoliko se dokaze da ste krivi, vaša osiguravajuća kompanija pokriti tročkove štete koju ste napravili drugom autu. Dodatno osiguranje pokriva stetu na vašem autu kao i medicinske troškove. Iznose pokrića određujete prilikom kupovine polise. Mesečna premija zavisi od godina vašeg iskustva u vožnji, vašeg kredita, kao i istorije saobraćajnih prekršaja i broja udesa za koje ste bili odgovorni. Ukoliko niste u prilici da kupite auto osiguranje, osnovnu polisu možete kupiti u lokalnom DMV-iju. Poznata osiguravajuća društva su Progressive, Mercury, Geico, AAA i tako dalje. Više detalja na strani Auto osiguranje.

Životno osiguranje postaje bitna stavka onog trenutka kad steknete određenu imovinu u USA. Svakako je i pre toga dobro imati polisu koja u slučaju iznenadne smrti pokriva troskove sahrane. Visina pokrića je obično suma troškova sahrane i kredita koje niste isplatili. Pojedine banke mogu da vas uslove da kupite životno osiguranje u visini kredita za kuću ili stan kako bi se osigurali da će vaši naslednici imati dovoljno sredstava da pokriju vaše dugove. Životno osiguranje može da posluži i kao neka vrsta štednje: jeftinije polise obično isplaćuju premiju samo u slučaju smrti (Term ili Temporary osiguranje) dok skuplje polise (Permanent osiguranje) dozvoljavaju mogućnost da nakon što otplatite polisu podignete ceo iznos sa kamatom. Dosta ljudi takođe ne zna da USa ima takozvani “Porez na umiranje” zbog kojeg vaši naslednici mogu doći u situaciju da moraju da rasprodaju sve što su nasledili jer nisu u mogućnosti da plate ovaj porez koji stiže na naplatu u martu naredne godine. Više detalja na strani Životno Osiguranje.

Na strani Ostala osiguranja možete saznati detalje o drugim popularnim vidovima osiguranja: osiguranje kuće i imovine, kredita, kućnih ljubimaca, u slučaju da ostanete bez posla i drugo.

Na stranici Claims možete pročitati više detalja o procedurama za podočenje zahteva za nadoknadu od osiguravajućih kompanijač u slučaju da ste doživeli saobraćajnu nezgodu, ako je osiguranje odbilo da pokrije troškove lečenja, kako da podnesete zahtev za dobijanje više informacija o polisi koju imate kao i o svim procedurama koje ako ne ispoštujete mogu dosta da vas koštaju.