Američke Javne škole su generalno podeljene u osnovno i sekundarno obrazovanje. Mada postoje razlicite varijacije na lokalnom nivou, u većem delu Amerike je uveden jedan od sledećih obrazovnih modela:

• Elementary school (K–5), middle school (6–8), high school (9–12) kao najčešći model
• Elementary school (K–6), junior high school (7–9), high school (9–12); ili
• Elementary school (K–8), high school (9–12)

Učenici Elementary škole su uglavnom u istoj učionici i sa istim učiteljem tokom celog dana, izuzev u slučajevima kada imaju specijalne časove kao što su Muzika ili Umetnost. Učenici High škole menjaju učionice za svaki cas, imaju različite učitelje i drugačiju konstrukciju učenika na časovima. Junior High ima isti sistem kao High škole, dok Middle ima pojednostavljeni sistem – učenici se premeštaju iz učionice u učionicu ali imaju tim učitelja koji im drži predavanja (slično višim razredima škola za osnovno obrazovanje na teritoriji ex-Jugoslavije).

Sva deca u Americi imaju pristup besplatnim javnim školama, i u većini država su obavezni da se školuju do 16-te godine. Većina učenika se školuje u javnim školama, ali imaju mogućnost upisa i u privatne i/ili religiozne (verske) škole. Prosečna školska godina u Americi traje 180 dana, a prosečno vreme provedeno u školi je 6.5 sati.

Federalna Vlada u Americi ne određuje sta učenici treba da znaju i šta treba da su sposobni da urade na određenom edukacionom nivou. Određivanje tih standarda su prepušteni državama i lokalnim upravama. Amerika ima 16,000 školskih distrikta, kojima rukovode lokalne vlasti i 50 državnih ministarstva obrayovanja. Ovo je i razlog što škole reflektuju lokalne socio-ekonomske uslove: što je bogatija sredina, viši su obrayovni standardi.

S obzirom na to da se po svetskim anketama i komparacijama Američki sistem osnovnog školovanja nalazio na dnu liste zemalja sa zadovoljavajućim akademskim rezultatima devedesetih godina prošlog veka, Američka vlada je ulažila ogromne napore da podigne svoje standarde. Jedan od razloga za početak reforme obrazovanja su bili loši rezultati američkih učenika na Internacionalnom takmičenju 1991-ve godine: 13-stogodišnjaci su zabeležili prosečno 55-67 odsto tačnih odgovora iy matematike i nauke, dok su učenici iz Mađarske, Koreje i Rusije dali tačne odgovore na 70-78 odsto pitanja. Učenici iz Nemačke i Japana nisu učestvovali na ovom takmičenju, ali su ostale ankete pokazale da su njihovi rezulati daleko ispred rezultata američkih učenika. Američka vlada poslednjih decenija intenzivno radi na reformisanju programa u javnim školama koji bi podigli standade znanja. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, prema nacionalnom standardu, znanje učenika se testira na nekoliko nivoa: svake godine od 3-ćeg do 8-og razreda testira se znanje iz matematike i čitanja, a na kraju High School radi se test i Engleskog 1, Engleskog 2, biologije, algebre, američke istorije i društvenog uređenja.

Školska godina u Americi obično počinje krajem avgusta ili pocetkom septembra i traje do maja ili juna. Nastava se održava svakodnevno od ponedeljka do petka. Neke škole imaju produženi boravak za decu čiji roditelji rade, i ovi programi se obično naplaćuju. Dete se upisuje u školu u distriktu u kojem živi (za bliže informacije treba pozvati glavnu kancelariju školskog distrikta). Neke elitne škole primaju i učenike sa strane, uglavnom da bi obezbedile raznovrsnost (prednost imaju deca zaposlenih u lokalnoj upravi i deca iz siromašnijih porodica koja su pokazala izuzetne rezultate na testovima).

Za upis deteta u školu potrebna je medicinska dokumentacija i dokaz o vakcinaciji., kao i dokaz da dete živi na teritoriji u kojoj se škola nalazi.

Ukoliko dete ne govori tečno engleski jezik, škola treba da obavi potrebne testove kako bi dete bilo upisano u odgovarajući program. Svaka škola dobija novac od Federacije za finansiranje časova za decu kojoj je engleski drugi jezik (English as a Second Language, ESL).

Školovanje dece sa posebnim potrebama se uglavnom odvija u redovnim programima, izuzev kada su kondicije koje dete ima ekstremne. U tim slučajevima se organizuju posebna predavanja. Više informacija možete pronaći na sajtu Agencije za brigu o deci i porodici.

Organizovani prevoz školskim autobusima od kuće do škole je besplatan za sve učenike.

U srednjim školama (High School) su obavezni predmeti iz Matematike, Fizike, Istorije i Engleskog jezika, a u mnogim državama su obavezni i časovi iz Anatomije, Prve pomoći, Pravilne ishrane, Seksualnog obrazovanja i kontrole rađanja, Borbe protiv narkomanije i tako dalje. Studenti biraju kako će popuniti preostali fond časova sa predmetima iz Umetnosti, Programiranja, Sporta, Novinarstva, Racunovodstva, stranih jezika…

Svaka skola ima različit način rada - za razliku od drugih zemalja, američki studenti dobijaju stručne predmete tek u kasnijem školovanju te mnoge srednje škole nude takozvane „vocational“ programe. Za ove programe bi se moglo reći da su ekvivalentni našim zanatima jer pokrivaju smerove  kao što su mehaničar ili tapetar.

Po poslednjoj reformi školstva, studenti ne mogu dobiti diplomu ukoliko ne polože završni ispit - graduation exam.

Više obrazovanje u USA može biti dvogodišnje nakon kojeg se dobija Associate diploma, ili četvorogodišnje nakon kojeg se dobija Bachelor diploma. Ukoliko obrazovna institucija nudi i visoko obrazovanje onda se naziva Univerzitet. One u svom sastavu osim akademskog imaju i profesionalne škole (medicina, veterina, računovodstvo i tako dalje). Obrazovne institucije su regulisane na državnom nivou, a samo federalni grantovi su pd nadležnošću Federalne administracije. Pri upisu na visoko obrazovanje, studenti se ne odlučuju za odredjenu struku pre nego sto polože sve ispite iz opšteg obrazovanja. Aplikacija se zasniva na uspehu iz srednje škole, van-školskih aktivnosti i pisanog rada koji opisuju ciljeve studenta.