Naravno da je za početak najvažnije naći posao, pa kasnije i dobar posao i stan… ali šta posle? Pripadamo društvenim vrstama životinja, pa je i društven život isto potreban. :skviz:
Kad sam bio nešto mlađi, bio sam u Čikagu u poseti, i nekako sam primetio da se tamo Srbi drže zajedno, + što ima nekoliko crkvi i organizacija, pa čak i neku srpsku emisiju na kablovskoj. :bravo:
Pitanje dana je, koliko ste se amerikanizovali? Da li se više družite sa amerikancima, ili više ljudima sa zapadnog Balkana (da budem politički korektan)? Idete li u naše crkve, zalazite li u naše kafane/restorane, članovi ste neke iseljeničke organizacije?
Koliko se razlikuje druženje sa amerikancima, a kakvi su naši gastrabajteri tamo? :ziveli2:
Za sada vise sa nasima. Licno, ne pravim neku razliku niti razmisljam o tome sa kim se druzim. Druzim se sa svakim sa kim mi odgovara. Privatno to su u vecini nasi ljudi, a sto se tice zajednica…clan sam raznih organizacija…i tu je velika vecina ameri. Iseljenicka organizacija…clan sam ovog foruma
Sto se ovih crkvi i ostalog tice, izbeagavam u sirokom luku…od toga sam i pobegao.
Pitanje je stvarno glupavo i kompletno generalizuje ljude. Po meni je gastarbajter pogrdna rec i sloj ljudi koji opisuje je isti i ovde i u nemackoj itd…odnosno, ljude koje ja licno izbegavam. Ameri su isto tako ljudi ko i svi i ima ih svakakvih. Fakat je da vecina je dosta povucena po pitanju privatnosti i ono…malkice su otudjeni. Sa druge strane u stanju su da totalnog stranca pozovu kod sebe na rodjendansku zurku. Jednostavno, drugaciji je mentalitet.
Amerikanizacija je po meni potpuno individualna disciplina. Samo razmislite sa kakvim ste se ljudima druzili ovde, kakvi su vam afiniteti i pogledi na svet. Verovatno cete teziti istom i u Americi, samo nadamo se sa mnogo vise uspeha. Na kraju krajeva, cemu sav ovaj trud ?
Amerikanizacija, vesternizacija, globalizacija… Nikad mi neće biti jasno otkud tolika fama, naročito u tzv. intelektualnim krugovima, povodom tih raznih “izama”. Znam ko sam i tu stavljam tačku na svaku dalju propoved. Otvorena sam za drugačije, u meri u kojoj to širi a ne zatvara moje horizonte. I da, ima ljudi koji se “amerikanizuju”, pretvaraju u vlastite karikature, u tikve bez korena. Nažalost, takva je većina emigranata koje sam ja do sada sretala u mnoštvu tragikomičnih situacija (tipa “uspeo sam tamo, imam lep garden, al’ da mi je da umreeem pod mojom šljivom” :).
tužno ali istinito, i to je većinski onaj deo naše populacije koji je otišao na samom početku ‘‘onih’’ sukoba, bez želje da nauči jezik i da se socijalizije.
Potpuno se slazem sa prethodnim postovima. Vazno je da covek zna ko je i sta je, ma gde da se nalazio na ovome svetu.
Nasi razlozi za odlazak iz Srbije su najmanje ekonomske prirode. Upravo je to zelja za sirenjem vidika shodno nasim afinitetime, upoznavanje novih ljudi i kultura, putovanje po svetu, napredovanje u poslu u uslovima jednog drugacijeg, bogatijeg trzista u svakom pogledu. Tu je i mogucnost da podmladak ima mogucnost skolovanja u skoro idealnim uslovima, gde se ucenje i talenti ne omalovazavaju kao u nasem drustvu itd. Gde ona deca koja su zrelija i zele da se obrazuju nisu “streberi”, a ona talentovanija nisu “frikovi” i “ludaci”.
Samo sticanje materijalnih dobara nam nikada nije bio cilj niti kriterijum za poredjenje sa drugima. Sticanje materijalnih dobara je samo posledica kvalitetnog bavljenja sopstvenim poslom, a u meri koju diktira trziste i neka relativna sreca, koja je svakako neophodna za sve sto nam se u zivotu desava.
Dakle, amerikanizaciju posmatram kao sopstvenu projekciju na tom geografskom prostoru, medju najrazlicitijim ljudima koje cu tamo sresti.
Svi zelimo da odemo u Ameriku, diskutujemo za koliko bi najkrace moglo da se dobije drzavljanstvo, a onda se postavi pitanje otpora prema “amerikanizaciji”. A sta je zapravo ta amerikanizacija? Da li ce isti odgovor da da Zana sa pozicija zivota u L.A. ili WOTLK sa pozicija zivota u Ohaju? Ako se podrazumeva uklapanje u milje u kome se zivi, onda je mogucnosti daleko vise nego da nekome ponudite “srbizaciju”. U svakom slucaju, za normalan zivot neophodno je prihvatiti okolinu, da bi i sam bio prihvacen. Kada si u Rimu govori kao Rimljani, kaze jedan stara maksima. Kada si u Americi, u bilo kom njenom delu, ponasaj se i govori kao ljudi koji te okruzuju, prihvati i postuj njihove obicaje i nacin zivota, ili izaberi da sebe i svoju porodicu getoiziras. Mi smo, na zalost, preterano uceni da se kunemo u nekakav vec odavno izlizani patriotizam i da mislimo kako je nase najbolje. Samo puki strah jednog malog balkanskog naroda (nekolicine malih balkanskih naroda) nam brani da mirne duse i otvorenog srca prihvatamo razlicitosti. Naravno, ima, a pogotovu ovde, na ovom foruimu, dovoljno osvescenih ljudi koji su odbacili predrasude i “plivaju niz struju” mudro, posmatrajuci svet oko sebe, uceci i prihvatajuci sve dobro, sto i njima samima donosi dobitak, a cuvajuci se onoga sto moze da im skodi. Biti zatvoren i zadojen samo svojim u velikom, multikulturalnom loncu kakva je Amerika, a sve u ime nekakvog odupiranja “amerikanizaciji” je u najmanju ruku glupo i jalovo, a posledice su neizbezne. Da citiram jos jednu poznatu poslovicu: Ubi bene ibi patria - Gde je dobro tu je otadzbina". Ako bas i nije rodna gruda, treba se barem potruditi da bude svoj kutak koji sami stvarate i cinite ga sebi vaznim tako sto u njega ulazete rad, emocije, zivot. U protivnom, ostaje vam da budete korov koga vetar nosi od mesta do mesta…
Slažem se sa tobom! Postavio sam ovu temu, zato što sam iz osobnog iskustva video tu prvu generaciju doseljenika koji su getoizirani u Americi, koji su došli trbuhom za kruhom 1945+, kako kažu, dok su njihova deca prihvatili američki način života.
Nije to bas tako lako kao sto mislis. Ja prvi sam protiv getoizacije i sl, ali ume da bude ponekad malo problem uklopiti se u nesto strano, ma koliko ti to zeleo. Dobro si rekao da nije svuda isto. Negde “uklopiti se” znaci da budes daleko vise zatucaniji i gluplji nego gore pomenute grupacije. U nekim “vukojebinama” ljudi mozda imaju problem i da budu prihvaceni, cak i ako to zele. Velika je to razlika u mentalitetu. Cak i u velikim gradovima da budem iskren ja znam samo jednu osobu sa nasih prostora koja nije dosla kao klinac, a da ima vise prijatelja stranaca nego nasih. Ma…i ta osoba je ovde studirala i vecina njegovih prijatelja su strani studenti (opet ne amerikanci). Ja sam uvek bio socijalne prirode i lako stvarao nova poznanstva, ali moram priznati da sa nekim americkim drugovima nakon godinu i po dana poznanstva kada sednem da popijem pivo imam i dalje osecaj kao da sam prisao nepoznatoj devojci u baru da je muvam, a da pri tom ne mozemo da nadjemo temu za pricu. Znas onu cuvenu neprijatnu tisinu…pa onda neko kaze “bas je lep bar”, odgovor “da…jeste”…tisina…“ufff…danas bas pada kisa”…odogovor “da, odvratno je vreme”. Otud i ta cuvena prica o vremenskoj prognozi. Naravno, nisu svi ameri takvi…daleko od toga, ali je zacudjujuce velik procenat obrazovanih ljudi sa kojima ne mozes zapoceti temu. Naravno, ti nista ne znas o baseball-u i white sox i cubs…a to je ovde na prvom mestu svakom amerikancu (odmah iza porodice i pre bilo kakve opsesije za poslom). Cak i oni najgori geekovi koji znaju samo za svoj posao, stavljaju na prvo mesto baseball ili fudbal. Ko sto rekoh, upoznao sam i par amera sa kojima sam stvarno imao super provode i uvek imam osecaj ko da su nasi, ali vecina je jako cudna za razgovor i teme su im cesto mnogo plitke. Ne volim da generalizujem ljude, ali to je nekako moj utisak do sada u odnosu na ljude koje sam ovde upoznao (a da pri tom nisu nasi).
KAo i u svakoj stvari o kojoj se diskutuje, tako je i ovde - mnogo je mogucih varijanti da bi se dala neka sveobuhvatna generalizacija, uvek ce biti izuzetaka koji se ne uklapaju u generalnu sliku. Ja sam hteo svojim postom da dam uopsteno misljenje, da se pozovem na nesto sto bi trebalo da bude polazni stav, a kako ce se on u praksi realizovati, to je vec do pojedinca. Slazem se da je strancima tesko da se uklope, evo zato primera moje koleginice koja je provela godinu dana na specijalizaciji u Nemackoj - “Kada su me moje nemacke kolege pozvale prvi put da izadjemo uvece i idemo (igrom slucaja) u Operu, odmah sam pristala. Znala sam da posle prvog odbijenog poziva nece uslediti drugi, pa sam se, iako mi se nije islo, spremila i provela vece sa njima. Tako je probijen led i kasnije smo se normalno druzili.” Ne sumnjam da je mnogo teze nekom u vukojebini, sa primitivnim, introvertnim i nepoverljivim mestanima nego drugome u NYC, sa klimom internacionalizma na svakom koraku. Bio sam 2 nedelje u malom mestu (River Falls, Wisconsin) i neobavezno caskao sa par mestana, onako, u prolazu i sve je bilo OK. Nemam pojma o bejzbolu, ali sam siguran da cu prvog koji pokrene tu temu zamoliti da mi sto detaljnije objasni pravila i upuiti me u cari te igre i eto teme za i-ha-ha razgovora. I ja sebe smatram veoma socijalnim i komunikativnim, pa mislim da takve osobe mogu, ako zaista zele da se potrude i uloze vreme, da nadju zajednicke teme i sa totalnim strancima. Upravo je to crvena nit koja se provlaci kroz sve ove nase postove - koliko ko ima volje da, cak iako ga nesto ne zanima bas previse ili mu je gotovo potpuno nepoznato i strano, ulozi napor i potrudi se da o tome, ako je vazno drugima, sazna sto vise. Cak i banalni razgovor o kisi moze da se pretvori u prihvatljivu diskusiju ako se okrene na najgore vreme koje neko pamti ili katastrofe koje su se nedavno desile, a bile su na vestima. Naravno, tu je i mali trik - za uspesan razgovor mnogo je vaznije biti dobar slusalac nego govornik, a mi, imigranti, smo u maloj prednosti - za nas je toliko novog da lokalnom sagovorniku uvek mozemo da damo na vaznosti da nas “neuke” uputi u sve sto nas okruzuje. Treba samo “baciti kosku”, biti strpljiv, i razgovor ce vec krenuti, a onda stupa na scenu stepen socijalizacije i stvarna vestina komunikacije za dalji razvoj odnosa.
Na forumu, a i u vodicima ima puno saveta da se treba ukljuciti u aktivnosti zajednice jer je to “americki” nacin zivota. I tu treba probati, ne jednom, nego koliko god treba puta. Ja sam siguran da ce se mojoj lepsoj polovini dizati kosa na glavi od nekakvih komsinica koje su besposlene, pa bi, po naski, da zvirnu u lonac, ali ako je to cena povezivanja sa zajednicom, onda dajte racun, pa da se plati. Ne sumnjam da je puno toga sto treba istrpeti, ali sve se moze kad se hoce, da ostanem dosledan narodnim mudrostima…
Ma samo treba racionalno i razumno postupati od situacije do situacije. Imas svoj cilj i interesovanja i gledas da u okviru njih nadjes svoje mesto u drustvu. Ne treba se prilagodjavati po svaku cenu svakom drustvu i sredini, kao sto se klinci druze sa “opasnim” likovima samo da bi bili “cool”.
Svako ima neke svoje teme i hobije, pa ce po njihovoj sirini (i svojoj sirini) sticati poznanike i prijatelje.
Eto ja npr. bas volim sport, posebno americki. Od malena pratim NBA ligu, a evo vec skoro punih 10 godina sam veliki fan NFL. Od 2001. propustio mozda 4-5 utakmica koje se igraju nedeljom. Sto se bejzbola koga sam trenirao rekreativno tice, tu su stvari malo drugacije, jer nije bas sport za TV nego ipak treba gledati uzivo… Poznato je da Amerikanci obozavaju sport i da je kod njih to jedan od najpopularnijih vidova zabave. Sto opet ne znaci da bih mogao da se sprijateljim sa svakim, nego su to cisto neke teme za pricu. Sve zavisi od slucaja do slucaja.
Moj kum je rodjeni Amerikanac naseg porekla (ne zna srpskii i pre dve godine je prvi put bio ovde), i nasli smo 100 tema za razgovor. Njegov najbolji drug koji zivi u San Francisku, takodje je totalno opusten i veoma lepo smo se druzili. Pricali smo o vinima, posto je somalijer, pa o raznim mestima koje smo posetili i jos gomilu tema koje smo dokacili usput. Pored njih na svadbi sam upoznao jos nekolicinu Amerikanaca i zaista se prijatno iznenadio njihovom otvorenoscu od trenutka upoznavanja. Kao da se znamo 10 god.
Kao sto dreadnot rece, ta interakcija sa “lokalcima” moze da bude i u vidu slusanja a i postavljanja pitanja iz kojih se opet moze doci do nekih zakljucaka ili saveta koji mogu biti korisni u prilagodjavanju i shvatanju sredine u koju je covek pristigao.
Dakle po meni Amerikanizacija nije stvar prilagodjavanja na klise i stereotipe, vec nalazenje svog “mesta pod suncem” u okviru svojih zanimanja. Bilo da su to sport, opera, koncerti, kampovanje, skupljanje salveta… Kao i svuda vazno je biti okruzen pravim ljudima!
Kao prvo, prezirem sport (ne da ga igram, nego da ga gledam). Licno ako bi mi neko ponudio meksicku sapunicu ili finale bilo kakvog kupa, ja bih odabrao radije sapunicu…ma bilo sta. Eventualno ako je drustvo i pivo u pitanju, onda bih radije sport.
No, vidim da nisam mozda dao dovoljno informacija, pa sam pogresno shvacen. Kao prvo u Srbiji sam bio clan nekoliko organizacija. U nekima sam bio i suosnivac. Poslednjih nekoliko godina sam retko provodio kuci, upravo zato sto sam bio dosta aktivan u tim organizacijama (od kojih najvise u udruzenju linux korisnika, sto i jeste na neki nacin moja struka). Imam nekoliko prijatelja nemaca i nekoliko sa drugih delova planete. Jednom mi je bio australijanac u poseti 2-3 dana kod mene i super smo se druzili itd. Bio sam domacin gomili predavaca. Poznavao sam mnogo stranih studenata i isao na njihove zurke, gde u jednom momentu ih je bilo iz 11 zemalja (ukljucujuci i ameriku). Kad sam vec kod amerike, sa njima sam se bas super druzio na toj zurci dok oni u jednom momentu nisu odlucili svi da napuste zurku u 22h jer je nova epizoda grace anatomy na televiziji, a to ne mogu da propuste Pored toga zena i ja smo organizovali nekoliko puta docek nove godine na citavom spratu zgrade za 250 ljudi sa razlicitom tematikom u 7 prostorija i 3 razlicite muzike (jedna od toga uzivo). Tu su dolazili ljudi iz isto tako dosta zemalja (ne secam se vise broj). Ja jesam bio aktivan i u srbiji i o uclanjivanju u razne organizacije ne mora niko nista da mi kaze, jer to jeste prvo sto sam uradio kada sam ovde i dosao. Ne zato sto je neko rekao da ameri to rade, nego zato sto sam ja jednostavno takav. U Srbiji sam bio sektas i politicar i govno, a ovde je to nekako drustveno prihvaceno kao normalna stvar da si aktivan…cak i dobra.
Trenutno sam clan nekoliko organizacija ovde u Chicago (sve su vezane za struku kojom se bavim). Jedan sam od organizatora Barcamp Chicago koji traje dva dana i prosle godine je posetilo oko 300 ljudi. Posecujem redovno razne konferencije i sl. Nije da ja ne poznajem nijednog amerikanca, niti da se ne druzim sa amerikancima. Trenutno 90% mojih drugara jesu amerikanci, ali ono o cemu ja pricam su bliski prijatelji. Prijatelji koji ti dolaze u kucu na redovnoj bazi i ti kod njih. Koliki procenat tih prijatelja cine ameri? O tome ja pricam.
Necu da uzimam kolege sa posla kao primer, jer da budem iskren i u Srbiji se nisam druzio mnogo sa kolegama sa posla. Sa nekima postanem blizak, ali uglavnom tek kada napustim firmu. Medjutim, imao sam mnoge drugare u tim organizacijama, koje recimo nisam poznavao dok ih nisam tu upoznao, a kasnije smo postali izuzetno bliski. Hmm…to nikako ovde da se dogodi. Postoji i razlog zasto…jednostavno je drugaciji mentalitet.
Sta ste vi svi radili ko deca? Trcali po ulici, igrali se zmurke, vijali oko zgrade, igrali fudbal, brali zelene kajsije sa komsijskom decom…socijalizovali se. Ovde to deca rade u crnackom getou i nigde vise. Belci zive u kucama po predgradjima i nema mnogo dece koja trce po ulici. Ako dete hoce da se igra, onda u kola i soccer mom ih vozi u parkic predvidjen za to. Tamo upozna neku decu, ali drugi put kada dodje to ce biti neka druga deca, treci put treca…mozda nakon par puta sretne nekog od prvog puta. Isto tako su im predavanja…nema ono…jedan razred, nego ovaj predmet slusas sa ovim, onaj sa onim. Upravo zato ti prosecan amerikanac mnogo lakse sklapa poznanstvo sa strancom nego recimo neki nas prosecan covek (to ces primetiti da ljudi tako te na ulici stopiraju i nesto pricaju), medjutim ono blize druzenje i sklapanje neceg jaceg od pukog poznanstva…jebi ga, nije im jaca strana.
Naravno, to ne znaci da je svaki amerikanac takav i sl…ja samo govorim o vecini koju sam ja upoznao. Takodje, bilo ko na svom tlu i u nekoj poseti stranoj zemlji su dve totalno razlicite stvari.
@dreamerns
To za sport ti je veliki minus, pogotovo u Americi! :papa: Ali hvala bogu ima raznorazne druge ponude pa covek sigurno ima 1000 nacina da se zabavi. A i sredstava.
Za kartu u Super Bowlu bih dupe dao nekom liku iz te meksicke sapunice. Jos kada bi igrao Tampa Bay, moze i njegovom ocu za koga jos uvek ne zna da mu je otac :==D:
Inace sto se tice pravih prijateljstava o kojim pricas, verujem da si u pravu jer oni jesu slatkorecivi i laki na komunikaciji, ali kako moj kum kaze nije mu potrebno da mu neko visi kod kuce svaki dan. I tu se u potpunosti slazem sa njim. Vole neku svoju privatnost i to je meni sasvim ok. Dosta poznanika i par pravih prijatelja, to je to. Tako i ja funkcionisem ovde.
Na kraju zavisi kako je ko navikao ovde. Ako neko u Srbiji zivi zivotom ortaci, ortakinje, brate, gajba, blejanje, kuliranje, zurke svaki treci dan… onda ce mu verovatno nedostajati mnogo vise “rodna gruda”.
Sto mi je to za sport minus? Ja najiskrenije gledanje sporta ne razumem uopste kao zabavu. Radije cu bilo sta drugo raditi. Ljudi jeste li vi nekada bili sa grupom amera koji gleda neku utakmicu? Pa nije to ona euforija ko kada nasi gledaju vaznu utakmicu. Nema tu emocija, navijanja, skakanja, nervoze, deranja, lupanja rukom u sto, slavljenja…nego svi sede, ne pricaju, svako cevci svoje pivo i gledaju u onu 150 incha plazmu ko telad. Na reklamama ili kada se nesto desi se okrenu jedni drugima i promrljaju nesto…“yeah, right…yeah” i onda nastave da gledaju ko telad U srbiji mi bilo dosadno gledati sport, ali ovi ovde…pa zanimljivije mi gledati trku puzeva Naravno, ima i kada odes sa drustvom…a oni skrenu pogled na svakih 20 minuta da vide sta se desava. Vecina je takva…kao ide na utakmicu, a ustvari totalno nezainteresovana sta se na terenu desava.
Karte za obicnu fudbalsku utakmicu krecu od 200$, superbowl ne smem ni da pomislim. Ja sam recimo covek za koncerte i radije bih otisao na bilo koju dobru klubsku svirku (ne mora uopste da je poznat bend) nego na neki NFL. No…stvar ukusa.
Isto tako sam navikao da se u barovima i pubovima prave koncerti. Ovde je to jako retko. Irski pub nema uopste irsku muziku, niti muziku uopste…samo NFL i plazma televizori. Svuda je NFL i plazma televizori…i jukebox, pa ti ubaci 2$ i biraj pesmu. Ono sto je najsmesnije je sto se pored pub-a koji ima samo plazma televizore otvori jos jedan…konkurencija covece…a u tom drugom (verovao ili ne)…ima superbowl da gledas, i…isto je irski pub…i isto ima plazma televizore…i…ustvari, ma nema uopste razlike od onog drugog Svi ko klonirani, udjes u jedan pub i video si ih sve. Hvala bogu, pa ima nekolicina koji odstupaju od tog pravila…ali kada kazem nekolicina, mislim bukvalno…na 100 kloniranih, jedan normalan.
Inace, kada sam vec kod zabave, pogledajte ovaj sajt: http://www.lollapalooza.com/
To ti je najpoznatiji festival u americi i desava se zadnjih par godina u Cikagu. Bio sam prosle godine jedan dan i moj zakljucak je da je Lolla naspram Exita seoski vasar. Imaju 2-3 benda koja su poznata, ovo sve ostalo nikada cuo. Ma nije ni to bitno. Generalno, celokupan dozivljaj je daleko losiji od exita…ne moze se cak ni uporediti. A toliko sam bio uzbudjen jer je ta lolla tako naduvana u svetu…covek ocekuje…ma ja ne znam ni sta sam ocekivao. Kod nas je malko popularno bilo pljuvati exit, pa su tako mnogi novosadjani koji su imali priliku da idu u veliku i razvijenu drzavu Madjarsku govorili kako je sve tamo ultra mega giga. Kako cak i bend koji svira na exitu je 10x bio bolji u Madjarskoj i sl. Ja bih sada isto tako trebao da se duvam sa lolla…ono da pravim njima zazubice, ali nazalost…realan sam covek, i sa objektivnog ugla…stvarno je Exit 10x bolji. Znam da nema veze sa temom, ali mi doslo da pomenem, jer su juce objavili lineup koji je razocarenje za sve amere. Meni je licno ok, da budem iskren cak i bolji od prosle godine … ali i dalje daleko od exita.
Mislim da smo napravili jednnu malu gresku u koracima, da se sportski izrazim. Ne verujem da je moguce za godinu - dve, pa cak i vise od toga steci prave prijatelje u stranoj zemlji. Ipak su prijatelji nesto sto se stice u detinjstvu, u onom procesu jurcanja po komsijskim dvoristima i kradji zelenog voca koji je dreamerns opisao. Ne verujem da cu naci bas prave prijatelje, ali bih zeleo da stvorim sirok krug poznanika koje mogu, shodno prilici, da pozovem na rostiljanje i pivo, i da ocekujem da cu biti pozvan. Ne bih zeleo da mi vise svakog dana na gajbi, ali da se povremeno vidjamo, izlazimo ili se posecujemo, to je sasvim OK.
I ja bih radije na dobru svirku nego na utakmicu, nije da ne volim sport, ali se ne palim previse, volim s vremena na vreme da vidim dobre poteze, pa su za mene idealne sportske emisije sa digest izdanjima najboljih detalja. U zivotu nisam otisao na stadion da gledam neku tekmu, pa ne marim da pocnem pod stare dane. Sa druge strane, ako je dobra mjuza, pa jos da se malkice popije, e to je vec druga prica. Kad bi jos moglo i da se pusi, eto meraka…
Drago mi je da je neka tema, kao sto odavno nije bio slucaj, pokrenula diskusiju vrednu razgibavanja malih sivih celija… Cekam nastavak…
Da ne bude dugog cekanja, nastavak je vec tu.
Moja orjentacija je takodje muzika, a pre sporta. Mozda je jedino mali problem sto sam ja tokom godina postao malkice iskljuciv kada je izbor muzike u pitanju. Prica se svela na cetiri slova - JAZZ - ali tu sam opet prilicno sirok. Ne slusam samo odredjenu vrstu jazz-a, nego skoro sve sto se nudi svih ovih decenija, sa izuzetkom free jazz-a (valda nisam dovoljno inteligentan).:==D:
Kada sam rekao da je to problem, mislio sam na nasu situaciju, a u US cu se svakako vec snaci. Postoji vec spisak jazz klubova u CA koje cu posetiti, naravno cim obavimo primarne opracije po dolasku.:bravo:
Ima jedna interesantna stvar vezana za ovu temu, kada vec pricamo o muzici. Moji drugari, sa kojima sam svirao vise od 15 godina, su me pozvali da nastupim sa njima na lokalnom Jazz Festivalu ( koji je vec tradicionalan), kao da su znali da se rastanak primakao i da je ovo retka sansa da zasviramo zajedno (nismo jos razglasili da odlazimo odavde-znaju samo najblizi, tako je najbolje). Nismo svirali zajedno skoro 10 godina, pa se nadam dobrom provodu.
I da zavrsim sa osvrtom na sport. Nekada sam voleo i pratio razne sportove, ali sada mi je jasno da sve to postoji samo zbog kladjenja (gde se vrti neverovatna lova), pa nekako ne volim da gledam rezirane predstave na stadionu. To mi vise prija u teatru, a najvise mi prija neki dobar Jazz Club sa vrhunskom klopom i picem. Tu ipak najbolje plivam.:inlove:
