Gde vodi ovaj zivot kuda ide, dosao sam u inostranstvo da bih nesto stvorio…nije kako sam ocekivao, crno je i belo…imam mozda vecu platu ali SLOBODA, sloboda …kako to zvuci kao neki izvor bogastva.
i opet da se vratim kuci isto bi bilo sve po starom nista novo bez prosperiteta i buducnosti samo sto bi me ovoga puta jos vise ljudi blatili…katastrofa, kao “po cim se vratio iz inostrasnstva nema od n jega nista” ili tako nesto, koji zivot, koja radost…ali jedan je zivot…kao price decaka iz male sobe , snovi brate…kako to zvuci, sve je iskrivljeno u ovom svetu…ponovo sam u bolu u nedacu u…sta i ja stalno kukam zivim kako moram, ali niko nas netera da zivimo tako to je opet nasa odluka…brate sve je ovo jedna diskoteka ili ringispil,kad se ugase svetla sve ce to da se zatvori,i zakljuca pod kljucem, kao zakljucani snovi koji venu brate… brate zivot kako to izgleda,ponekad- pitam se da li se ljudi razlikuju mnogo od zivotinja, ovde brate, u inostranstvu, ovde brate, bez svojih…i koji k**** svi se sada smeju, u inostranstvu i nedacu, nisam srecan brate, nisam, nisam radostan, nema smeska, toplih osecaja, ma brate ni dosada nije ista kad mi verujes…spotaknem se par puta i onda pomislim kako mi je bilo tamo, tamo, kuci … imao sam manje al je vise vredelo brate, kakve stvari brate radost, sreca, sloboda…tri stvari brate samo tri, ali bilo je i crnih dana…nije brate … nije isto, sve je to jedna diskoteka…i sta se ljudi smeju, ovima ovde je sve smesno, neznam kako mogu da jedu tu hranu, da koriste te kezove na licima sto prestavljaju osmeh…cudo brate, cudo jedno…da mi je neko reko ne bih mu verovao, brate…e moj brate.
Uh … tebi je bas drzi zuta minuta. Nisam tamo, ne znam kako je i necu da pricam o tome. Ali jedino je vazno kako se ti osjecas! I ako zaista nedostaju stvari koje ovdje imas, a gore nemas, pa vracaj se! Ne znaci da ovdje ne mozes imati dobar zivot. Istina, moras da se izolujes od mnogih gluposti, ali sta bi. Moj savjet ti je da ozbiljno razmislis, jer ne drzi te to raspolozenje od juce! Napravi cilj, pokusaj ustediti nesto novca, u medjuvremenu se povezi sa rodbinom i izorganiziraj i vracaj se ako ti je toliko stalo. I sumnjam da ce bas puno biti reakcija kakve si spomenuo, jer sve je vise i vise ljudi koji se vracaju i vjeruj razumiju ljudi zbog cega!
Drzi se!
Siberian, dugo te nije bilo na forumu… bas smo se pitali sta se sa tom desava…
A i pomislih par puta na tebe jer ove politicke kampanje malo malo pa kod tebe tamo iako niko od nas nije cuo za mesto u kojem zivis…
Ajde ne bilo ti tesko, objasni nam tvoj status ako nije tajna, i kazi nam koji ti je deal sa brakom ako nije problem…
Jesi nasao posao vec ili jos uvek nisi?
Da li se desilo nesto konkretno sto te je bacilo u bedak?
Upravo ovo sta je Zana rekla ,napisi sta je bilo .
Nije lako ,znam iz iskustav kad sam bila al kad se organizira zivot lakse je.
I puno pomogne kad se vratis na tjedan ,dva kuci ,pa kad vidis da je tamo sve isti, mozda promjenis misljenje.
Znam po rodacima ,plakala ,plakala ,kad je dosla na dva tjedna kuci ,rekla si je "zasto ja placem " i kad se vratila sve je bilo puno bolje.Sad je odlicno i ona i njezina obitelj.Zato razmisli , poslije kise ,uvijek dolazi sunce.
Kao sto si i sam rekao - jedan je zivot, ako si toliko nesrecan tu onda je najbolje da se vratis ili odes negde gde mislis da ce ti biti bolje. Nema smisla da sedis tu gde si i ne vratis se jer ce ljudi ne znam ni ja sta reci…nisi ni prvi ni poslednji koji se vratio.
Zelim ti od srca sva najbolje!
jesi li ti procitao sta sam ja pisao za Zajecarca?I ti pod hitno da novce koje imas sakrijes negde od sebe ne bi li kupio kartu za nazad.Nesmes tako da razmisljas covece.Citao sam sve tvoje postove nema ih mnogo,pa ti od kad si dosao ,ti si u kostac sa Amerikom i nikako da se pomirite da jedan drugom pruzite ruku.Ja cu ti samo reci da promenis tu sredinu da te vise ne ubija ta klimatska razlika jer bi svako tu popi…o,meni cak chicago ne odgovara sto ima samo tu cestu vlagu a inace je slican sa Srbijom.
Samo cu ti reci da ti moras biti taj koji ce popustiti nece Amerika menjati svoj ukus hrane zbog tebe i da se pomiris sa time sto si u Americi i da shvatis da si ti jedan srecnik sto uopste imas te mogucnosti.
NIKAD NEMOJ UPOREDJIVATI AMERIKU I SRBIJU nemoj vuci paralele jer se tu uglavnom ljudi razocaravaju,Srbija je tvoja zemlja rodjenja a Amerika neka ti bude tvoj novi dom koji te nece razocarati VERUJ MI,samo joj ti pruzi ruku pomirenja i ona ce naci mesto za tebe, videces.
Ukoliko se budes vratio ceka te ,RTS toma nikolic ispao iz vlade,kostunica bleji,dinkic laze,jat se prodaje,struja poskupela,gorivo CE pojeftiniti za 1din a poskupetu sutra za 2din itd.Znam da ces se mozda malo i obradovati kad ovo citas jer ces reci "pa to je ono gde ja zivim"nasta si navikao ,ja cu ti reci da to vise nikad i ne cujes u svom zivotu a kamoli da te interesuje.
A to si u pravu tvoji ce ti reci eto i tamo nisi nista uradio koji si ti covek ,pa tek onda kad bi dosao ti bi povlacio paralele i tad bi shvatio da ti ustvari nisi za nigde i tek bi se tad gorko kajao .Ja kad sletim na aerodromu N.Tesla odmah me prvo pocinju nervirati nasi carinici koji se ponasaju kao kauboji pa onda oni taxisti jel treba,jel treba,voznja hvataju ti se za kofer,mene to odmah pocinje iritirati,pocinju dlanovi da mi se znoje,i onda sve po redu besni automobili sa registracijom malom koji preticu sa sve strane,omladina ne radi nista sede po kaficima,svi prate modu u sve se razumeju a u dzepu 300din.
To tako jednostavno nemoze da funkcionise i ne vodi nicemu to nije realno i nije normalno.Zato moj ti predlog da ipak pokusas da se malo opustis SVAKI POCETAK JE TEZAK to mislim da znas,ja sam drugara ozenio preko neta otisao je na floridu ali je brzo kasnije otisao u Ohio ,eto ga vec tamo 3 pune godine. Sad je tek ukapirao da nikad nece i ne zeli doci ovamo, a do prosle godine je jedva izdrzavao nego spaslo ga sto je on cekao na permanent residents koji je dobio tek sad inace bi davno bio ovde.
Zato pamet u glavu ! ! !
au komsija, tebe ovaj bedak bas dugo drzi…ne znam sta da ti kazem. Ochigledno se uopste ne nalazis ovde, sve vreme mislis o Srbiji. Vrlo zajebano.
@chicagopn
Nas sve na ovom forumu vezuje Amerika (vecina je dobila green card na lutriji), ali to ne znaci da smo svi isti, niti da imamo istu percepciju i ocekivanja od Amerike. Ono sto si ti pomenuo gore za Srbiju je nekome drago i blisko srcu, a nekoga nenormalno nervira i od toga je pobegao. Drugo, nije Srbija samo RTS i sl…ima tamo ipak dosta stvari koje mogu da vezu coveka.
Meni je tata jos kao malom rekao “Domovina je tamo gde ti je lepo”. Nekome je to Srbija, nekome je to Amerika, nekome je to Nemacka, nekome Azerbejdzan itd. Isto tako, nema svako istu okolinu kada se vrati u Srbiju, nekome ce familija i prijatelji reci “Kakav si ti covek kada nisi ni tamo nista uradio”, a drugi ce reci “Samo kad si se ti nama vratio”. U svakom slucaju, bilo kakve komentare ljudi koji nisu bili ovde i iskusili ovo, treba ignorisati. Najvise su me iritirali ljudi koji kada sam dolazio ovde su govorili “A sta ces ti tamo? Tamo je jako lose, losi su ljudi, sve je lose…evo, svi se vracaju… itd.” Naravno, pri tom svi ti koji su to govorili nisu u zivotu makli iz Srbije (ili pak ex. yu). Ti uvek znaju najbolje I uvek kada im to spomenem kazu “pa ljudi mi pricaju”. Tako da Siberian, dobro odluci sta zelis i to uradi, uostalom, ako imas zelenu kartu…pa brate mozes se vratiti nazad.
Inace, imam jednog druga ovde u Chicago-u koji je bio dosta na floridi (u Majamiju). On licno ne bi tamo ni za zivu glavu ziveo. Kada mi je bio krenuo opisivati ljude i stvari…moram priznati da bi se i meni smucilo. A eto, coveku je ovde u Chicago-u jako lepo. Tako da je i Amerika drugacija iz kraja u kraj, pa bi mozda mogao razmisliti da odes iz tog mesta gde si u neke malo severnije krajeve, mozda ti se ovde vise svidi. To sto pricas da se ljudi stalno keze, ja to ovde nisam recimo primetio. Cak, moram priznati, nisam cuo ovde ljude (npr na poslu) da se onako od srca nasmeju i to mi malo nedostaje.
eto vidis upravo si i ti upao u zamku zvanu “pa ljudi mi pricaju” :obrva:
Brate, ja sam srecan tu u Makedoniju. Imam sjajan posao, zena ima super posao,moja kcer ide u vrtic, imam stan u Ohridu, imam kucu u predgradju,imam zemlju u selo, imam vinograd, imam auto, imam motocikl, jednom godisnjo idemo na letovanje na moru (jer Ohridsko Jezero mi je uvek tu) i jednom na zimovanje, imam puno prijatelja , vozim bicikl u planinu, volim fotografiju (crno-bjelu), izlazimo u kafice i diskoteke, imam nesto novca u banku, imam slobodu, zdravi smo, imamo kucnu slavu na 22 novembar, -±±±±±±±±±±±±±±±+
Dolazi pitanje: Koji vrag ja trazim u inostranstvu!?
Evo odgovora: The secret of happy living is not to do what you want , but you want what you do.
Ja sam aplicirao za Dv lotarry, posto sam hteo to da uradim! Sa mojom porodicom svugde bi mi bilo ok. Hocemo vidjeti svet!
Samo napred i budi jak!
P.S Samo hrabre sreca prati
Nije sramota reci ono sto ti lezi na srcu.
Ovaj zivot ovde mozes da prihvatis ili ne.
Ovaj covek je docarao jednu situaciju koja verujem sve nas prati manje ili vise a to je da smo mi razliciti po svemu od ovoga ovde.
Razumem ja tebe potpuno i tvoje osecaje i svako ko kaze da nije imao taj osecaj ili da nema laze.
Drugo sta te bre briga sta ce ko da kaze kad se tamo vratis.
Da li ti zivis za sebe ili za druge.
Ako mislis da ce ti biti tamo bolje pa nazad brate slobodno.
Ja znam samo da nije ni malo lako ovde i da treba dosta vremena za sve.
Nismo svi ziveli iste zivote ni u zemljama odakle dolazimo, nako je stajao bolje, neko losije.
Nije problem kad si stajao lose pa dosao ovamo onda ti ovo deluje ok, ali brate ako si dobro stajao a dosao ovamo pa te jos po nesreci uhvatilo da radis los posao onda se stvarno tesko pomiriti sa tim.
Ja jednom rekoh za sebe da sam imao svoj stan i posao koji sam radio tamo tesko da bi mene videla Amerika.
Ovo se ne moze opisati dok se ne oseti, ali treba razbiti zablude o Americi bar iz mog ugla
ovo nije obecana zemlja( ako takva i postoji),ali i moja prethodna zemlja bila je pre sve drugo nego li obecana.
Pomiri se sa tim i izadji iz tog bedaka vec jednom na jedan ili drugi nacin da bi ti bilo lakse
Pozdrav i puno srece
Narodi su se vekovima selili gotovo uvek iz istog razloga-odrzavanja u zivotu.Mozda je to volja Bozija,mozda se zato ratuje,mozda zato postoje nemastine i mozda zato Srbija nije,kroz vekove,uvek tamo gde na kartama jos uvek pise da jeste.Nije problem emigrirati,vec je problem u teretu koji emigranti nose u svojim glavama pa sve pripisuju novoj sredini.Moze li covek uopste biti stranac na zemlji?
@siberian
kad rece sloboda,u pravu si negde nema vece nego kod nas>radi ko sta hoce<
veceras sam odveo dete sa zenom kod lekara imao je temperaturu 39,i tako stigli mi tamo …guzva dva deteta ispred nas i jedno je vec unutra s obzirom da se vidi sta se unutra desava kod doktorke znamo sta se radi. Pregleda ona ono dete i onda krece u neki razgovor od 15 minuta sa mamom…ok ulazi sledece dete sa roditeljima isto tako cao maco kako si, zavrsava se pregled krece se sa izmenom par hiljada reci,ja za to vreme drzim dete koje ima neznam ni sam vise koliku temperaturu , ulazi jedna starija devojka sa mamom pregleda je doktorka i posalje je preko puta na inhalaciju…mi cekamo ,ova prica sa mamom …zavrsava devojka inhalaciju i pocinju razgovor od nekih 15 minuta sa doktorkom uz neko smejanje i tralala,tralala…osecam da sam dobio temperaturu u momentu,pazi situacija je nezgodna da pravis scene, dete ti nece biti adekvatno pregledano,a da gledas sta se ono radi i cekas vise kao debil mozes samo uz neki bromazepam od 3mg.Tako da ti kazem da je sloboda na najvisem nivou kod nas.E mene ovakve stvari izludjuju.To je za mene duhovna beda koja je sve veca i veca jer su kod nas pomereni kriterijumi vrednosti sto je najgore ne zivi se zivotom dostojnim coveka.
Nisam upao u zamku, tj. nisam davao svoj zakljucak o floridi gde nisam ni bio…samo sam rekao da imam druga kome se florida uopste nije svidela, a ovde mu je ok i zivi u Chicago-u vec 6 godina. Generalno, ako samo pogledas i u Srbiji je razlicit mentalitet u npr. Leskovcu i Subotici totalno. Zasto bi Amerika koja je neuporedivo veca bila drugacija? Pa ako mu se tamo ne svidja…moze probati negde drugde, pre nego sto otpali za Srbiju (mislim da mu je vec neko takav savet davao u proslem post-u).
Nemojte se svi zavaravati. Ako nisi uspeo u svojoj domovini postati neko (pun samopouzdanja, workoholic, snalazljiv, obrazovan, kulturan i sl.) nemojte se nadati da ce Amerika ili bilo koja druga zemlja od vas napraviti coveka. Ili ce te biti ili nikad! Pa bilo gde da si…
So true!!! Ditto that!!!
Ja se u potpunosti sa ovim slazem i hteo bih da dodam da je Amerika posebno zahtevna po tom pitanju. Jedino sto ovde imas vise sansi i vise mogucnosti, kao i mogucnosti da nadogradis svoje znanje…ali je naravno na tebi da to uradis 
Potpuno si u pravu Macedonia Ohrid, Amerika samo takve i hoce. Ja koga god znam da je otisao, to su bili sve neki super ljudi, uspesni, originalni, koje ovde u Srbiji ljudi nisu razumeli a tamo su se ostvarili. Ne znaci da njima ne nedostaje Srbija i ovo ovde sto su ostavili, ali ovde uvek mogu da se vrate.
Imigracija je proces koji je veoma cesto povezan sa osecajima gubitka. Ovaj osecaj se javlja podjednako kod raseljenih i izbeglih lica, i onih koji svojevoljno odluce da napuste zemlju u kojoj su rodjeni kako bi istrazili nove mogucnosti. Nakon dolaska u novu zemlju, mnogi imigranti shvate koliko im nedostaje njihov raniji nacin zivota – nedostaje im porodica i prijatelji, tradicija i poznato okruzenje na koje su navikli.
Ovi osecaji gubitka su cesto otpraceni frustracijom i razocaranjem u nove okolnosti sa kojima se imigranti susrecu. Mnogi se susrecu sa predrasudama i diskriminacijom. Neki shvate da njihovo obrazovanje steceno u drugoj zemlji nije priznato u novoj. Drugi opet ne mogu da se socijalno uklope u novo okruzenje.
Suoceni sa ovim osecajem gubitka, mnogi imigranti se suocavaju i sa procesom zaljenja i pokajanja. Ovaj process ima 5 nivoa: denial, anger, bargaining, depression i acceptance – poznatiji u psihologiji kao grief cycle.
U toku prve faze – denial (odbijanje) – osobe nisu sposobne da private realnost svog gubitka. Minimiziranjem gubitka se izbegavaju osecaji i razmisljanja povezanih sa situacijom. Rezultat ovoga je da se osobe osecaju detached (izolovani) od svoje okoline i bezosecajno. Ove osobe spavaju duze, postaju opsednute sa mislima koje nisu povezane sa osecajem gubitka i ponasaju se neuroticno.
U toku druge faze – anger (bes) – osobe dobijaju osecaj agresivnosti i antipatije, koji mogu podjednako biti upuceni prema sebi ili drugima. Osobe dozivljavaju nove okolnosti kao nepravedne i cesto postavljaju pitanja “Zasto ja” i “Cime sam ja ovo zasluzio/la”. Takodje se desavaju i iznenadne eksplozije besa u situacijama koje nemaju nikakve veze sa situacijom u kojoj se ove osobe nalaze.
U toku trece faze – bargaining (dogovaranje) – osobe pregovaraju sa sobom ili visom silom u pokusaju da sprece osecaj gubitka. Naprimer, mogu obecati sebi da vise nikad nece biti ljuti samo ako se ova situacija promeni (ako Bog da etc). Tipicno ovaj nivo se brzo prevazidje, zato sto osobe vrlo brzo shvate da ovaj postupak uopste ne pomaze u resavanju problema.
U toku cetvrte faze – depression (depresija) – osobe dozivljavaju neverovatan osecaj bespomocnosti, nepostojanja bilo kakve nade i tuge. Cesto placu, sazaljevaju sebe i vrlo cesto imaju samoubilacke misli. Neke osobe dozivljavaju kontinuiranu letargiju i slabost, nemogucnost koncentracije, gubitak apetita i nesanice.
U toku pete faze – acceptance (prihvatanje) – osobe najzad private promenjene okolnosti. Konstatuju svoje gubitke i postaju sposobni da private i istrazuju nove mogucnosti. Njihova ocekivanja se menjaju. Povrate kontrolu nad svojim zivotima i dobijaju nadu u buducnost.
Ova podela na pet faza koje cine ovaj grief cycle je veoma korisna u pokusaju da se analizira reagovanje imigranata na osecaj gubitka. Ali je bitno da nemaju sve osobe isti raspored ovih nivoa, odnosno ne desavaju se po istom redosledu. Neke osobe mogu da preskoce neku od faza a neke osobe mogu po nekoliko puta da dozive istu fazu.
Upoznatost sa ovim simptomima – fazama mogu pomoci imigrantima u njihovom prilagodjavanju i dati im novu zivotnu perspektivu – perspektivu koja im moze dati dodatnu snagu i obogacuje njihovo iskustvo.
Intercepts from Sunaina Assanand, completed her Ph.D. in cross-cultural psychology at the University of British Columbia and currently works as a private consultant
P.S. Ja se izvinjavam, nisam imala dovoljno vremena za prilagodjavanje prevoda, mozda neke recenice zvuce cudno po konstrukciji ali se nadam da je dovoljno dobro prevedeno kako bi analiza bila razumljiva.
Kratko, jasno i 100% istinito.
Mozda patnja za svojom domovinom i nepomirenje sa Amerikom kod ovakvih ljudi se budi zato sto u svojoj domovini uvek imaju nekog drugog (roditelji, braca, sestre…) za koga bih se uhvatili i koji bi ih izvukao na sigurno uvek kada oni to zazele.
Poznata ljudska vezanost koja postoji na ovim nasim prostorima je upravo to sto u USA nema. I ko nemoze bez toga bolje i da ne pokusava.
Meni je upravo to i razlog zbog kojeg odlazim odavde. :suure:
Ja imam stan, auto i posao, ali nemam slobodu da radim i upravljam sve to sama bez osecaja krivice ako ne pitam za savet ili ne upletem u svoj zivot nekoga ko mi je u proslosti pomogao da do toga dodjem (u mom slucaju roditelji). To mi uzasno smeta u zadnje vreme i bezim od toga.
Dosta je!
Ovo cu zapamtiti!:bravo: