Da li vam je poznat osecaj da sve nekako ide sporo, ili sam ja nestrpljiva 
Vec trecu nedelju sam ovde i jedva cekam da se zavrti zivot i rutina.
Jel samo moj problem, ili je nekom poznato o cemu pisem 
Clan Kamely je dala odlicnu ideju za pokretanje nove teme
Nismo previse pisali o ovome, te bi bilo lepo da nam tek novopridosli docaraju svoja osecanja nakon dolaska. Da li se i Vama cini da stvari idu presporo i da stojite u mestu? Da li vam se u nekim instancama tih prvih par nedelja cine dugim kao vecnost?
Posto imamo dosta clanova koji dolaze ovamo u skorijoj buducnosti, zamolio bih vas da nastavite da izvestavate nakon dolaska.
Moderator
Mogu ti reci da sam imao isti osecaj. Cekaj prvo jedan dokument, pa juri da izvadis drugi, drugi je neophodan za jos sto nekih stvari… Svestan si da nigde nije idealno sto se birokratije tice, ali ti se i dalje sve cini presporim. Cekanje socijalnog broja izgleda kao tri meseca, iako on stigne za nedelju dana. FT1P situacije u DMV-ju koje te realno stopiraju mozda dan dva ti se ucine kao da su te unazadile za ceo mesec.
Posle 6 godina imigrantskog zivota, mogu samo da zakljucim da kako vreme prolazi, sami se navikavamo na novi sistem i sva ta nestrpljivost vremenom jenjava. Stvari polako dolaze na svoje mesto, a kada se postigne neka minimalna zona komfora, onda bude lakse. Polako krene da vas napusta taj neki cudni osecaj i stvari krenu da se odvijaju brze, ili bar nama to tako pocne da se cini
Ja sam sad u fazi banke/DMV. Malo sam otegla, jer sam se opustila od kad sam dosla. Vozacki moze da se sredi za nedelju dana - test. Banka mi je komplikovana, tim pre sto ja ne idem u banke koje ste spominjali na Forumu… A, onda na koncu svega i trazenje prvog posla u isto vreme. Sredjivanje biografije i azuriranje stranica za trazenje posla. I sve nekako nista jos
Moj engleski je poprilicno dobar, ali i tu imam sad problem. Jer, ja ne trazim posao u restoranu ili slicno, pa onda zahtevam od sebe da bude perfektan. Sto opet trazi vreme.
I na kraju…sve je strpljenje - cemu se jos od prosle godine ucim i treniram
Hmmm kod mene je pomijesan osjecaj (nekad mi se sve cini sporo a nekad brzo). Kad sam tek bio dosao, bas se sve bilo oteglo, skoro 2 mjeseca mi je trebalo dok sam dobio SSN, GC, polozio vozacki. Kad jedan papir, dokument kasni onda uzrocno-posljedicno sve podje da se razvlaci. Kad se prvi utisci uzbudjena i odusevljenja slegnu, onda daj da krenem naprijed.
Kao sto Magelan rece, treba sigurno 5+ godina (mada sve zavisi od slucaja do slucaja), dok se naviknes na sve i da onda sve krene to svojim tokom. Prvo cekanje, papiri i procedure oko intervju-a i dolaska, pa onda ovdje, cekanje i ganjanje SSN, GC, DMV-ija, banke. A evo dok ovaj post pisem citam ugovor za kredit za koledz. I tu je bilo ganjanje, povuci a bgm i potegni, treba jos jedan papir, mozes dobiti e zapravo ne mozes. Uglavnom sutra se potpisuje i taj ugovor, sredjuje se i to, pa onda hajmo jovo nanovo, u skolu opet. Mahhh, nikad doci do te luke smiraja, opustenosti. Djeluje sporo. S druge strane kad vratim film, cekaj malo, za godinu dana: promijenio mjesto boravka(i to kako, kontinet bre), imas posao, radis i stedis koliko mozes, osjecas na sebi da si se promijenio, da si sazrio, ti si taj koji donosis sve odluke, upisujes skolu i kreces ponovno, wooow. Imas ogromne planove. Nadas se ostavrenju tog americkog sna. Mozda je ipak sve brzo. 
Odlicna tema! Svaka cast Kamely! Jos jedna u nizu koje cemo citati u dahu i ocekivati jos, jos, jos…
Konačno i ovakva tema da se pokrene, verujem da svi koji uskoro putuju žele da čuju kako su se ostali snašli. Dosad je bilo - piše se naširoko dok ljudi ne odu a onda se više nikad ne jave sa utiscima.
Tako je, sram ih bilo. Salu na stranu, ima ljudi koji su godinama preko i jos uvek pisu. Normalo je da se prioriteti menjaju goliko god mi sa ove strane zeleli da cujemo iskustva. Na kraju krajeva, cekacemo i Vase postove :;D:
Naravno, ja razumem ljude koji se vise ne javljaju. Zivot ih odvuce. Sasvim prirodno. Medjutim, kada smo svezi ovde, mnogo znaci da neke unutrasnje dileme podelimo sa nekim ko je u istoj ili slicnoj prici, a ne da vodimo sami sa sobom dijaloge
Elem, meni ova komunikacija znaci jer ja nisam okruzena nasim ljudima koji bi mogli sa mnom da podele muku zvanu nestrpljenje, kao i da mi na svojim primerima umire savest - da li sam see stvarno ulenjila ili je ovo (ne)desavanje konkretnijih zivotnih stvari prirodan proces.
Nadam se da ce nam ova tema biti od pomoci. A, ako neko (pa i ja) vremenom prestane da se javlja, to znaci da je ZIVOT poceo
mi smo u ny od 08/2014 i nama osim prvih mjesec dana vrijeme leti, ne mogu vjerovati da smo tu vec godinu i pol, tih prvih mjesec dana je bilo nekako najgore…jednom kada smo rijesili sve papire i nasli poslove vrijeme je krenulo i cak mogu reci da mi dani nekako brzo idu.
Moju priču možete čitati u temi o Bostonu, ali ukratko - brzo sam ušao u rutinu. Odmah sam krenuo da radim, brzo sam našao gde ću da živim i to je to.
Ja imam nešto drugačiji trip od ostalih - u poslednjih tri godine sam dosta putovao, i nisam imao osećaj niti da napuštam nešto, niti da se nečemu vraćam. Zato mi je prelazak u SAD bio kao nešto komplikovaniji put. Sve je brzo došlo na svoje.
Koliko sam videla iz tvog posta, ti si dosao na WT program, a posao je life guard na bazenu.
Moj problem je sto ja ne trazim posao u restoranu i slicno i samim tim je proces tezi. Mozda bi mi bilo lakse da trazim takav posao, jer cenim da bih ga brzo nasla.
Kamely, elefteros je prije bio na WT programu a za GC je izvucen cini mi se 2014. i u USA je od 2015. godine. Na pocetku mu je bilo ok s bazenima ali cini mi se da je pisao da se sad okrece necemu ozbiljnijem, pocinje da gradi karijeru i zivot u nekom drugom polju.
Mislim da se svi slazemo da rad na bazenima nije rjesenje na duze staze ali za pocetak i nije toliko losa opcija, narocito ako si nadredjeni (bolja ekonomska racunica).
P.S. Sretno ti u trazenju posla. Biraj dok mozes, ako ne nadjes u nekom normalnom vremenskom periodu odgovarajuci posao, pocni bilo sta. Ako si sposobna poslije ces se lahko prebaciti i graditi karijeru u zeljenom polju. Samo budi uporna.
Meni je na pocetku bilo tesko mogu vam reci. Sve mi je bilo cudno, strano. Pola od hrane mi je bila odvratna, posle nekog vremena su mi i ljudi poceli da smetaju…:no: Na pocetku sam imao problema da ih razumem sta kazu. Pa ti onda nedostaje kuca, roditelji. Potpuno si frustriran jer ne znas nista, nit kako nit gde je.
Mada mislim da je to normalan proces. Tek sada mogu reci da se osecam kod kuce. Verovatno sam usao u svoju rutinu. Mada sam bio kuci sada u Septembru i iskreno mogu vam reci da sam se osecao kao ono kad sam prvi put dosao u Chiacgo. Kada sam dosao ovde, sve sam pretvarao u dinare, a kad sam bio u Srbiji sve sam racunao u dolare.
Sigurno je lep osecaj! Dobro nam dosao na forum posle malko vece pauze. Nemoj to vise da radis :woohoo:
Jedva cekamo tvoje postove i nova pisanja na blogu. Welcome back!
Pridruzujem se! Takodje volim da citam Oskarov blog i svako iskustvo, savet i uvlivanje nade forunasa nam puno znace!!! Hvala vam!!!
Da i ja pozdravim Oskara, procitao sam blog jos prosle godine od pocetka do kraja. Lepo je videti i procitati da se nekome zivot doveo u normalu.
Ja sam ove godine pozitivnijij oko ishoda lutrije nego ranijih godina.
Nastavi da nam pises blog ima ce ko da to cita :naughty:
ja sam u chicago stigao 8.marta i vec sutradan sam proveo ceo dan napolju…jako mi se svidelo sve, a s obzirom da sam kod prijatelja koji ima kamion, proveo sam i 5 dana na putu. Wisconsin, MIchigan, Pensilvania, tennesi…i prilicno mi se svideo predeo i uopste citava promena u odnosu na srbiju.
najvece razocarenje je sto sam iz prve polozio voznju ali nisam dobio odmah dozvolu jer sam iz Srbije i moram da cekam proveru pa cu je dobiti postom za deset dana tek.
isto u dmv za kamione, KAD SAM rekao odakle sam cocek mi je bukvalno nabrojao 100 dodatnih dokumenta koje zbog svog drzavljanstva moram da nabavim.
Eh, dobar osecaj je doci nazad na forum. Bas sam imao juce good time citajuci sta ste sve napisali. LOL
Nekako me ovaj forum uvek baci na pocetak, brka, frka i uzbudjenje No, vidim pitanja su jos uvek ista.
Pise se blog, poceo sam dva posta sada, samo treba malcice vremena da zavrsim.
Ti jos nov novcat onda :bravo:, pripremi se najgore tek sledi LOL salim se malo.
Nego Markoss da ti dodam jedan savet. Vidis ovu zbrku sa vozackom su izazvali vecinom nasi jer su navrat nanos vadili vozacku a bili iligelaci. E sad i meni se jednom isto desilo. Dodjem kazem izgubio sa licnu treba mi nova, ja dam SSN, GC i majmun izvadim pasos. Kad on, au treba da nam donesete sva dokumenta pa da to saljemo na proveru u Springfield i bla bla bla:drool: Ja zbunjen u cemu pricas, pre dva meseca nisam trebao da dam, kaze to nesto novo. Anyways. Izadjem ja iz zgrade, sav zbunjen, rekoh mamicu vam.
Odoh ja u drugu zgradu, pojavim se za salterom, i kazem samo da sam izgubio licnu kartu, i dam joj moju SSN karticu, i nista vise zucnuo nisam. ona uzela karticu iskucala na komp, ja otisao platio i za dva minuta dobio novu licnu.
Ovde ti vazi jedno zlatno pravilo. NIKADA ali podvlacim NIKADA ne volonontiraj vise informacija od onog sto traze. :;D: Na pitanja treba da odgovaras iskljucivo sa izuzetno kratkim odgovor od jedne do dve tri recenice. Nema ono caskanja, nema imam ovo ono. Pogotovu ovde u Chi, ovi crnci koji rade, cast izuzetcima, pojama nemaju o zivotu. Cim kazes vise od onog sto oni znaju, zbune se i ne znaju sta treba da rade.
Ovo pravilo je vec negde spominjano na forumu cak i za razgovor u ambasadi.
Come on Oskar, give us more and more…