da da znam da je to zbog nasih koji su falsifikovali racune i svakakva dokumenta…al sta cu, znam da sam cist i cekam da to stigne
[quote=“BetterFuture,post:20,topic:1416”]
Ovo pravilo je vec negde spominjano na forumu cak i za razgovor u ambasadi.
To pravilo važi za većinu stvari u životu 
Muz i ja smo sleteli 15. marta na O’Hare aerodrom u Cikagu. Proveli smo devet dana kod drugarice u mestu Highland, Indiana, u blizini Cikaga. Mogu samo da kazem da tamo bez automobila ne vredi ziveti. Osecala sam se kao da smo poslednji ljudi na svetu u nekim trenucima. Nigde pesaka na ulici, nigde niceg osim magistrale, parka i dva marketa. Sve se radi iz auta - drive through apoteka, drive through banka, gomila debelih Amerikanaca koji se ne krecu i jedu smece a onda pokusavaju da se izlece kojekakvim pilulama.
Juce smo konacno presli u severni deo Cikaga i ovde je totalno druga prica. Sve se radi peske a tu je i voz koji ide na svakih par minuta i odlicno pokriva ceo siri centar. Nas kraj mi se jako dopada, velika je etnicka raznovrsnost tako da ima meksickih, kineskih, libanskih, naravno i srpskih i drugih prodavnica i restorana. U dauntaunu smo bili kratko jer je hladno ali jedva cekam da sve obidjemo. Sve u svemu, svanulo mi je 
i bas sam puna optimizma. Polako trazimo posao i nekako verujem da cemo se snaci i potvrditi da je emigracija bila dobar korak.
Zdravo svima. Prvo zelim sve da vas pozdravim i da cestitam svima koji su dobili GC i pozelim srecu onima koji treba da dobiju :1081:
Zelim da podjelim sa vama nasa iskustva u ovih 40 dana koliko smo ja i moj suprug u Los Andjelesu, tacnije u OC.
Ovdje je jako lijepo, vrijeme je uvjek suncano, grad je prelijep, ljudi su jako ljubazni. Nismo imali nikakvih problema kada smo dosli na aerodrom, niti nas je iko nesto puno pitao. SSN broj nam je dosao na adresu posle 10 dana, a GC posle tacno 30 dana. Naravno takvo mjesto kao OC ima svojih prednosti i svojih mana. Nezgodno je doci u ovaj grad a da nemas nekoga svog, jer je jako tesko da iznajmis stan i da organizujes zivot ako nemas kreditnu sposobnost i ovdje su cijene malo skuplje nego u ostalim mjestima kako mi se cini. Sve se provjerava detaljno, zato je potrebno malo vise vremena i da se otvori racun u banci i da se polozi vozacki. Naravno zbog svega ovoga ovaj grad i jeste fino uredjen, bezbjedan, cist, zivis u njemu, a kao da si na odmoru.
S obzirom da smo mogli veoma da racunamo na rodbinu,u smislu pronalzenja posla,smjestaja,olaksica po pitanju snalazenja za bankovne racune,i svega ostalog,smatram da smo veliki srecnici,…ali OC ne preporucujemo nikome ko zaista nema nekoga svog,jer je standard veoma visok. U svakom slucaju,narode,MI SMO VELIKI SRECNICI da imamo mogucnost da odemo iz nasih zemalja(buvse Juge) jer su u Americi stvari mnogo sredjenije,mogucnosti vece i snovi ostvarivi Veliki pozdrav svima!
ejpril88, nenaLA, bas mi je drago da ste se lepo smestile sa svojim jacim polovinama i samo napred, gradite svoju bolju buducnost. Ne zaboravite da nam pisete pa da vam se jednog dana i mi ostali pridruzimo. Sve najbolje!!!
Gde Ste se tacno preselili? Koji deo grada ste sada? I ja sa. Na severu
Evo i mene posle duzeg odsustvovanja sa foruma, konacno sam uhvatio malo vremena da se javim. Ovde (Miami) smo vec 5 meseci. Kada smo stigli prve 2 nedelje smo bili kod prijatelja i to nam je i ujedno najlepsi period u americi, jer smo prakticno bili turisti, a Amerika je jako razlicita iz ugla turiste i kada ovde radis i boris se za egzistenciju. Sada posle 5 meseci kada pogledam unazad vreme nam je proletelo, radi se puno, slobodnog vremena je malo zato me i nema ovde. Ne mogu da kazem da se zalim, svaki pocetak je tezak, imali smo teze periode i lakse, koji se stalno smenjuju. Ponekad kao da zaboravimo koliko smo jedva cekali da pobegnemo iz one bede od “drzave” srbije i pozelimo da se vratimo nazad ali sva sreca takvi periodi nas brzo prodju, pretpostavljam da svako prodje kroz takve krize u pocetku i da je to normalno. Ako imate neka pitanja slobodno pitajte, pomoci cu koliko mogu. Najbolje da mi pisete u Inbox jer ne stizem da prelistam sve teme. Puno pozdrava i sretno 1. Maja svima koji su aplicirali
Dobro nam dosli nazad i ne predajte se nostalgiji. Iskusni clanovi kazu da svi moraju da prodju kroz takve periode, ali da ih kratko drze. Ipak uvek imajte na umu zbog cega ste se uopste odlucili da se prijavite za GC i bice vam odmah lakse.
Pisite vasa iskustva, pogotovu na koje ste sve prepreke nailazili, jer volimo da procitamo sta sve moze da nas zadesi kada vam se pridruzimo u USA. Znamo svi da je tamo lepse, bolje, uredjenije ali i da je to samo jedna strana medalje…
Samo da javim da je muž nakon samo četiri dana u Čikagu našao posao u struci :==D: On je zavarivač i zaposlio se u jednoj radionici za izradu svega živog od metala, kaže ono što su u Srbiji radila dvojica, ovde rade petorica i to dosta sporije.
Ja i dalje tražim posao, ja sam novinar pa nemam nikakva očekivanja za posao u struci. Ako neko čuje za bilo kakav posao u Čikagu, a da nije restoran jer smatram da sam prespora za to, molim vas javite mi.
Ejpril pa to su sjajne vesti :bravo: Nadam se da ces i ti uskoro pronaci posao Javljaj nam se jos malo o utiscima o Chikagu, znam da niste dugo tamo i da niste od samog pocetka tamo ali zanimaju me bas ti prvi utisci, slicnosti/razlike… Koliko vam je sve bilo drugacije i da li je uopste u odnosu na Evropu?
Vojo, kako ti se dopao Majami?Verujem da si obišao još neki lepi grad na Floridi.Kako se snalazite sa klimom,smeta-ne smeta…napiši nam po koju reč kakav posao imate ako nije tajna.
Zoja, prvih osam dana smo bili u Indijani a nakon toga sedam dana u Čikagu, iako mi se čini da smo u Americi mnogo duže. Sve što smo očekivali se obistinilo i baš smo zadovoljni. Zasad nostalgije nema ni kod muža ni kod mene, ali se ja malo pribojavam od naleta takvih osećanja.
Moj utisak je da ovo veze nema sa Evropom, u pogledu arhitekture naročito. Čikago je prelep, mada mene ne fasciniraju zgrade u centru, koje su zaista ogromne i savremene, već više sporedne uličice sa trospratnicama i naravno, deo oko jezera. Ja više volim evropsku arhitekturu i gradove poput Praga, ali i ovo ima svoju draž.
Ukratko rečeno - sve funkcioniše, mislim i na veće stvari i na “sitnice” kao što su posebno dugme kojim ljudi u kolicima mogu da otvore vrata. Voz je odlična stvar i pokriva ceo širi centar, sve je označeno, kad stiže, dokle ide, na kojoj strani se čeka, dakle nema šanse da se neko izgubi.
Ljudi su ljubazni, opušteni, a najviše mi se sviđa što dolaze iz svih krajeva sveta i ne osećamo se kao stranci ovde. Ako te nešto konkretno zanima, slobodno pitaj. Kad vi beše dolazite?
Po meni jedan od najvecih pluseva za Ameriku je bas to sto ima dosta ljudi iz celog sveta, i sto se tamo ne osecas kao gradjanin drugog reda.. To uglavnom nije slucaj u Evropi, koliko god da nam je Evropa mozda bliskija..
Bas mi je drago da se osecate lepo i sto nema nostalgije. Verujem da je normalno da se u nekom momentu pojavi, ali to treba brzo da se prevazidje, ako nista drugo, bacis pogled na vesti iz Srbije i nostalgija nestane 
Mi dolazimo u junu, i jedva cekam mogu ti reci 
хоће ли неко да ми објасни шта је то носталгија у ово доба интернета, скајпа,фејсбука, вајбера…? шта је то носталгија, нарочито за оне који долазе са породицом (женом, мужем, децом…)?
не шалим се, озбиљно питам.
Pokreni Blog sa temama o razvoju srpske (balkanske) IT scene, na engleskom naravno, a kreni i mužu da pišeš tekstove za tu firmu za koju radi u vezi tog posla.
Ako pišeš dobro na engleskom, pogledaj preko Craigsliste oglase za SEO Building i tome slično. Možeš da radiš od kuće, i to ono što znaš, a postoji i mogućnost da fino zaradiš.
Istina, takvi poslovi se autsoursuju svuda po svetu (ima dosta primera i u Srbiji, recimo https://fourdots.com koji navodno ima kancelarije u Njujorku i Bostonu)
Ja ne znam šta je to nostalgija
Jedino što mi je nedostajalo iz Srbije je jogurt.
Sa mojima sam bio na skajpu stalno, devojka još češće, tako da me nostalgija tripovi nisu radili
Samo da kazem da smo veceras muz i ja izasli u bar u Cikagu i definitivno srusili predrasude da se Amerikanci ne druze medjusobno jer nemaju vremena ili im nije stalo do toga. Bar je bio prepun, kao i desetak drugih u tom naselju. Svi oko nas su bili super raspolozeni, pricali su bez prestanka i ni po cemu se nije razlikovalo od scena na koje smo navikli u Beogradu subotom uvece. E sad, da li su u pitanju “povrsna prijateljstva iz koristi”, o cemu su neki forumasi pricali, to vec ne mogu da procenim kao posmatrac.
Nostalgija…hm, može da ubedači samo tako.Sin je već dugo tamo po drugoj osno vi ne gc.a kad ga uhvati obavezno promeni fb.profil i stavi sliku BG.Tih dana bude baš nervoza, dolazi mu se kući ma ne moze izdrzati do polaska.Mi mu se svi radujemo naravno i njegovi drugovi a ja nikad nisam razumela šta ga to baš toliko vuče…Pomenu neko i skajp i fb i viber i mesindžer sve to koristimo i džaba, nije to to,njemu je izgleda potreban zagrljaj i poljubac svih nas! U prvo vreme ga nervirao isečeni hleb u celofanu, nije mogao da ga smisli a bio je doslovno navučen na euro krem i naše čokolade…sada se odvikao i kaže pa nisu loše nu njihove(čokolade) a krem je prerastao.
Ja mogu samo da govorim za sebe. Mene je tresla nostalgija, a ponekad i sad me tako uhvati , ali samo ponekad. Razliciti ljudi razlicito reaguju na razlicite situacije
Najvise porodica, drugovi manje vise, posle nekog vremena pocinju da ti nedostaju i tad krene sve redom. Neprestalno mislis o kuci, sta oni rade, kako li su is ve to. Jest tehnologije, ali skype ne moze da te zagrli i poljubi po obrazu, na sve to ne mozes i uvek da skayp-ujes, ja zauzet, oni zauzeti, njima ne radi kompjuter, njima ne radi internet, oni nemaju sturuju.
Mnogo je lakse onima koji su dosli sa porodicom. Ali opet, neki ljudi su vise vezani za druge, neki manje, neki ljudi su vise osecajniji, neki nisu uopste.
Ha, ha, ha, lepo si opisao zasto svi imamo zelju da odemo odavde i zasto bi trebalo da brzo prodju ti periodi nostalgije.