Koliko se meni cini, ime teme je “Kako vasi roditelji reaguju na vas odlazak”, a ne “Sta mislite kako bi vasi roditelji reagovali u slucaju da jednog dana dobijete na lutriji i odete za ameriku”. Tema je stvarno dobra i super je da ljudi mogu da podele iskustvo…upravo to…“iskustvo”, a ne SBBKBB. Koliko god mislili da poznajete svoju okolinu, totalno je drugacije kada dodje momenat i kazete “ja idem”.
U pravu si potpuno sto se toga tice. Ali nisam mislio ni ja ni jos po neko ko je napisao post u ovoj temi, da ce biti problema ako napisemo SBBKBB. Jednostavno sam mislio da podelim misljenje, iako svi isto reaguju na tako nesto, i po mom misljenju nema slucaja do slucaja. Barem ja tako mislim. Al pisuci post, samo sam napisao sta mislim da ce se desiti, a to mogu da zakljucim a i potpisujem da bi bilo tako, jer svako poznaje svoje.
E sad, ja sam polukvalifikovan.:woohoo: Ja sam rekao drugarici da sam se prijavio..i to se racuna, zar ne? 
P.S. Ako je problem, necu vise pisati dok ne budem dobio na lutriji
Moram i ja da pohvalim temu,zaista je odlična i u mnogome pomaže.
E sad moji roditelji su znali da je meni čitav život bila želja otići sa ovih prostora tj. iz Srbije jer sam nekad živeo u Sloveniji i kad smo se doselili u Srbiju zbog oca koji je bio vojno lice i patriota, ja se nikad nisam privikao niti prihvatio ovo društvo,sredinu i mentalitet,a ni činjenicu da smo troiposoban stan zamenili za prostoriju za vešeraj,da sam čiste ulice zamenio za prljave,da sam jedan prelep grad sa mnoštvo opcija zamenio za selundru poput Leskovca itd. itd. …i tako se ja prijavim za lutriju,kad ono izvučen sam ja presrećan i kažem većini ljudi,medjutim i sam se plašio i pričao ma dok ne vidim vize u pasošima neću da se smirim.Kada sam i to završio onda je i definitvno sve bilo rešeno i kako smo pričali većini bilo je unaokolo različitih stavova i mišljenja,moji roditelji su se složili i istog momenta bili puno srećni ali i malkice tužni što je ipak normalno,dok sa druge strani ženina majka je toliko kukala i plakala i dan danas želi da nas odgovori i priča kako je ona puno vezana za ćerku i bla bla ali sam joj reko da se odveže i da ona sada ima svoju porodicu i da treba da živi svoj život ako neće ja idem pa makar i sam,i tako jedni su plakali,drugi bili srećni,treći zavidni,sve u svemu za nikog me nije briga kada je u pitanju moj život i bolje sutra mog deteta.
Tako bih savetovao i ostale,život vam je na prvom mestu i ne osvrćite se ni zbog čega kolko god da vam je teško jer i najmanja glupost i greška da ne odete sa ovog prokletog Balkana ima da vas totalno uništi.
Nisam se duze oglasavao ali morao sam da primetim da kolega gore naziva Leskovac selendrom a istovremeno se uputio u Franklin, Indiana…za koji je Leskovac velegrad! Kao i za mnoge vece nazovi “gradove” u USA. Nemoj pogresno da me razumes, pretpostavljam da ti zivot tamo nije lak ali budi oprezan sa kvalifikacijama, tj pljuvanjem po svemu sa tih prostora.
Pozdrav!
да,назива ми родни град селундром! деки, полако… није у лесковцу најгоре!
мени је био проблем како ће мама да прихвати нове околности јер болесна и тата ми је одавно умро, али ме је њена реакција пријатно изненадила! идите где ће вама бити боље, а за мене не брини.
везан сам за сестре и оне за мене али знају шта је боље за нас и имао сам пуну подршку. слично је било и са женине стране а подржала нас је и њена баба која има 90 година!
Lucky kolega :), ja sam Leskovac nazvao selundrom u poredjenju sa Ljubljanom ako malo bolje zapaziš, gde sam rodjen i nekad živeo,tvrdim i tvrdiću to dok sam živ,jer glupo je uopšte i uporedjivati ta dva grada po svim opcijama i mogućnostima,opet po svim kriterijumima za mene Leskovac nikad neće da bude grad,eto u Leskovcu je nekad postojao košarkaški klub Zdravlje koji nažalost propao zbog kriminalaca i lopova,pa se tako moglo otići ako ništa drugo bar ubiti vreme i odgledati utakmice sa velikanima poput Partizana,Zvezde itd. sada ni to nema,niti bilo kakvog sporta sem FK Sloge i FK Dubočice koji igraju amaterski fudbal i gde,u toku gledanja čuješ milionsku sumu deranja i psovanja koje se izvlače iz naftalina,niti imaš gde da izadješ ni da sedneš…nije to to što je nekad bilo,za posao neću ni da pričam ljudski život i ljudsko biće su izgubili ama SVAKU I TOTALNU VREDNOST,gore od ropstva i zatvora,matletiranje i omaložavanje itd.
mislim zna se sve zašto ponavljati po 100-ti put kad smo “svi” sa ovih prostora,opet Franklin po onome što mi pričaju zetovi i sestre jeste manji grad ali bolje uredjeniji,lepši,čistiji,više poslova gde ti se plaća svaki minut prekovremenog rada(ovde kad bi mu tražio te pare dobio bih momentalni otkaz),okolna jezera itd. opet ja ne idem tamo zbog provoda i daleko od toga da sve to uzimam zdravo za gotovo ali opet verujem da imam mnogo veće šanse da stvorim nešto u životu nego ovde.
Tako da nisam hteo nikog da uvredim i kažem nešto loše samo smatram da je to nažalost realna slika.
Boki zemo 
razumem te potpuno nemoj da se uvrediš,žao mi je zbog tvog gubitka ali to je život čast te gazi čas te mazi,ja imam ujaka koji je prošao dosta sveta,radio svuda i svašta,stvarno pravi pravcati majstor ma što se tiče gradnje,seče šuma,popravki i svega ostalog, mogo je da ostane,živi i radi u Sloveniji pošto su tamo bili kao izbeglice itd ali je ostao da čuva majku(a znam još slučaja),i kad su se vratili u Bosnu,pošto je moja majka od tuda,nakon nekog vremena je umrla dobio je kuću što su mu pripisali i to jeee,sad nema ni ćorav dinar,posla ama baš bukvalno nikakvog,i evo dok ti pišem ježim se,a najstarija ćerka(meni sestra) treba da mu na kraj godine krene u srednju i znaš šta joj oni kažu :((( para se nema kako ti misliš da ideš,čuvaćeš krave radićeš poljoprivredu i to ti je,a oni su jedno mesto blizu Doboja pa tu treba da se plaća put,stvari za školu itd. :((( zato sam i napisao gore,ma koliko god da je teško ljudi shvatite imate jedan život i proživite ga,grabite na sve strane da stvorite sebi boljitak jer to drugi umesto vas sigurno neće,a život ne čeka…
breee ubiće vas romantika
Placa ti se minut prekovremenog rada bilo gde u Americi, ne samo u Franklin, Indiana. Ne znam kako da ti kazem, ali ako ti Ljubljana nedostaje, tesko ce te mestasce od 20k stanovnika u sred Indijane zadovoljiti. Sto je Lucky rekao, Leskovac je velegrad za to. Takodje, Indijana bas i nije neka prosperitetna zemlja (osim ako se ne bavis poljoprivredom). Ako vec mozes da biras, ja bih malko vise proucio stvari i pogledao druge opcije koje ti se nude. Jednom kada sletis i kada se lociras, nije uopste lako (ni jeftino) seliti se kasnije.
Moje iskustvo:
neki cetvrtak u septembru, 2008: stigla decku koverta (druga), razgovarali, dogovorili se da probamo
petak iste nedelje: rekla mami i tati… ljudi u soku, ali nas podrzali *iako je to znacilo da napustimo fakultete na kojima smo pri kraju (neko blize neko malo dalje :D)
ponedeljak, dva dana kasnije: zvali ambasadu, ubacili mene u proceduru
utorak: zakazali vencanje
sreda: kupili prstenje
cetvrtak, sept 2008: vencali se 
6 meseci kasnije: krenuli put Amerike.
Podrska roditelja znaci neopisivo… da su samo rekli nesto tipa mislimo da ne treba da ides, ja verovatno ni ne bih. Ali da je tesko, tesko je.. bila sam dva puta za dve i po godine, i svaki put je isto. Mada shvatis kako se zivot tvojih roditelja nastavio i bez tebe i kako ti vise dom nije tamo gde je nekad bio.. cudan osecaj. Valjda kad osetis kako je biti sam svoj covek : )
мој коментар је: само једно место на свету се зове дом!
прекратко сам у америци али мислим да по овом питању никада нећу да променим мишљење, таман милионе стекао у америци. сви смо другачији, сви мислимо и осећамо другачије, а можда је мој став такав јер сам (вероватно) више од пола живота провео у србији. скренух са теме…
@oskark makar ćeš imati s čim da uporediš prave reakcije i one na koje si mislio da će biti.
Sve u svemu. Ja tek treba da apliciram, ali sam imao priliku da idem u Ameriku na razmenu učenika (4. godina srednje). Čitam ove vaše postove i suzi mi oko (samo jedno)… Tačno se sećam cele porodice i uže i šire kako su me pratili na aerodromu, a pritom me je baka (koja više nije s nama) molila da ne idem ( sva sreća vratio sam se na vreme). U svakom slučaju da bi preživeli to iskustvo morate dosta da vežbate, da ne bi cmizdreli u avionu
Znam i podrazumeva se da je svuda tako ne samo u Franklinu,drugih opcija nemam i ovo mi je jedna jedina a za dalje videćemo,a i ako je malo mesto, Indianapolis je barem vrlo blizu…
Dobra tema, nek si je izvukao… i to je nesto sa cime se treba suociti.
Nasi roditelji su bili spremni da nam pruze podrsku i da nas ohrabre u nameri da odletimo u novi zivot, sa solidnom dozom zabrinutosti kako cemo i sta nas tamo ceka. To je bio gornji sloj… Ispod toga je bila ogromna nada da ipak necemo otici. Pokusavali su da je prikriju do poslednjeg dana, cak mi se cini da su bili gotovo potpuno ubedjeni da cemo u nekom trenutku odustati. Narocito je bilo tesko mojoj tasti jer je pre toga provela dosta vremena sa nasim klinjom, navikla se na unuka i on joj neopisivo nedostaje. Ipak, roditeljska zelja da deci bude bolje je prevagnula, srecom pa se cesto cujemo i gledamo preko skajpa, tako da se sve nekako lakse podnosi.
Meni je otac uvek govorio “Domovina je tamo gde ti je lepo”
I sam si rekao da si prekratko u americi…i ja sam tako razmisljao u pocetku, danas razmisljam drugacije. No, svi smo drugaciji i imamo drugacija iskustva, zelje i sl.
Slazem se s tobom dreamerns, iz vise razloga: ja sam kao student zivjela u Pgh malo, navikla se i dan danas razmisljam i o Pgh kao o mojoj kuci, jednostavno mi je prirastao srcu.
SA je gdje sam odrasla, ali da budem iskrena nije to to, meni ovdje menatalitet ljudi ne odgovara, uvijek nesto ostavi,sutra cemo… Ne meni u Bosni nije lijepo, pogotovo zadnjih godina, ovdje moj posao nije cijenjen, na to se gleda sa nipodastavanjem, nazalost.
Bosna nije meni dala nista, dok sam u US magisterij koji bi me kostao $55000 skoro pa dzaba dobila (placala sam samo neke fees, total $3000). Vratim se u Bosnu, da pomognem toj grani (kojoj je pomoc zaista potrebna) ovdje hoce da nostrifikujem diplomu za 1000 KM, a ne garantuju mi da ce mi biti nostrifikovana!!:wtf:
Srecom dobih ovu DV, pa imam sansu da odem gdje cu biti cijenjena i ja kao osoba, i kao radnik… uh ovo je bilo off topic, ali povuce me ono domovina od bockymana, …:==D:
miki SA OZENI me :bravo:
Sta jos da napisem da popunim 50 karaktera,znacu kad dobijem odgovor…
Ma bi ja TheRealRocknRolla, ali mislim da mi se momku bas i nece svidjeti to… :blink:
Ako je cilj ziveti u metropoli, selidba u BG bi bila resenje. Al ne bezimo mi iz Srbije zbog nedostatka druzenja i kulturnih zibivanja obicno vec radi nestasice para. Za mesto u kome ja zivim Frenklin Indijana je velegrad.:drool: Ali opet sve je pitanje sta je kome prioritet.
Rekoh i Ja da napisem sto god da ne zabajati. :==D:
U Bg tek ne bi živeo i nije u pitanju metropola već ko što si sam reko,uslovi za bolji život a i još neke stvari pored toga, već sam u nekom postu pisao o tome,ali ovo bezzakonje,omaložavanje,vredjanje i laganje itd. itd. ima samo još po nekim afričkim plemenima koji žive negde zavučeni u prašumama.
Ja u BG ne bih ziveo u zivotu. Nisam ga voleo ni kada sam ziveo u Srbiji, ne volim ga ni sada. Glupavo je porediti prezentaciju Srbije sa ostatkom sveta (tipa BG je Chicago, LA, NYC, a Franklin IN je Leskovac). I ja sam tako razmisljao dok sam bio u Srbiji, ali realnost je drugacija. Coveku koji dodje ovde je daleko lakse da se prilagodi u nekom od vecih gradova, nego u selendri. Pri tom, ovde grad moze imati pola miliona stanovnika i da pri tom mu je centar grada 2 ulice…koje su vikendom uglavnom prazne…i to je to. Sve ostalo je industrijska zona, stambeni prostor i trzni centri. Takodje, nije svejedno da li je veci grad u ovoj ili onoj drzavi…mentalitet je veoma razlicit. Covek sto je stariji sve je vise ustaljen da zivi odredjenim stilom zivota. Te navike je jako tesko promeniti i sto ovde ode u razlicitije od onog sto je navikao, teze ce se prilagoditi. Otud nekome ovde super lepo, a neko prica kako se nikada nece prilagoditi ovde. Sada sam malko odlutao od ove teme…ali mozda bi ovo trebalo biti nova tema. Znam kako sam razmisljao kada sam dolazio u USA i tako mnogi razmisljaju, ali Amerika je skroz drugacija od Evrope…mali gradovi ovde nisu isto sto i mali gradovi u Evropi.