Ako si raspolozen da je zapocnes ja bi dodao neki svoj komentar takodje.
Moze nova tema: Culture Shock - U.S.A. :;D:
Ja sam dosla u grad koji je iste velicine kao i grad u kome sam odrasla, ali su jako jako razliciti. Koliko vidim iz iskustva svih Evropljana u S.A.D. retko ko moze da se pohvali bogatim drustveno-kulturnim zivotom, i svima je prelazak na zivot u automobilu, nedostatak cesto malih prodavnica na 10 min od kuce i sl. prvi utisak za pocetak zivota u SAD.
Samo da napomenem, ja jos uvek nemam zelenu kartu tako da nisam bas u situaciji da biram bilo gde da zivim ovde tako da je moje prilagodjavanje uslovljeno sticajem okolnosti. Opet vi imate mnogo vise sanse da se selite unutar SAD jednom kad dodjete.
Evo otvorio sam novu temu ovde [post]26107[/post]
Nisam jos stigao nista napisati, ali cu obaviti to prvom prilikom 
Mogli bi dalje nastaviti tamo, jer smo vec odavno skrenuli sa teme roditelja
Ja imam samo majku. Pet i po godina sam u SAD a ona se i dalje nada da se vracam i non stop kad god se na bilo sta pozalim, kaze isto. Dodji kuci. :smrc:
Malo da dignemo temu:
stara jos i prihvatila da idem (nema vise da mi brani kao ranije, mozda u tome pomaze cinjenica da je sestra isto u Americi i da ovih mjeseci nas pomaze finansijski da mozemo da placamo racune za plin…, pa vidi da ce i od mene biti fajde: vec imam ponude za posao u US), baba je cula od dajidze da idem, ali nije direktno od mene, pa nista i ne pita, a ja necu da joj kazem dok viza ne bude u pasosu. Tetak i tetka odusevljeni, a tata jos nista ne konta:) Jos uvijek veoma malo raje zna da idem, mozda ukupno 5 ovdje u BiH. Na poslu je taj broj jos manji, ali smatram da je bolje tako. Ljudi iz BiH znaju kakva je situacija, svakim danom je sve losije, tako da mnogi sada podrzavaju moju odluku, cak je i prodavacica koja me je cula kako pricam sa komsinicom u redu za placanje prokomentarisala da je doslo vrijeme da se ide pa gdje god… i zazelila mi srecu… Sta je sa ostalima koji su dobili ili cekaju na vizu, kakve su reakcije roditelja sada kako se dan odlaska blizi??? Javite se, ovo neka bude kao psiholoska podrska za nas koji idemo…
Uvijek mama sve zna,ali otac nikad nista nego tek kad se sve “skoro” zavrsi onda sazna,i kod mene je ista situacija,mama zna,a otac u Njemackoj tako kad se vrati tada cu mu reci,ljepo cemo sjesti popricat i sa njim i sa mamom opet.Sve u svemu mama je na mojoj strani,tako mislim da ce i otac biti.Evo meni se ne blizi,ali to je moja situacija.
Ma ja kontam starom samo dan prije puta reci: ja odoh sutra, mozda mu tad dodje do mozga
ili ce burno reagovat ili ce samo hladno reci sretan ti put i cuvaj se,i malo ce ujutru proplakat i to je to xd
Meni je ostalo još par dana do poletanja i sve je obostrano sasvim normalno i opušteno,tome je najviše doprinelo sigurno to što sam ja čitav život krivio svoje zbog napuštanja Slovenije uz ogromno i neopisivo razočaranje u sve pa se i samim tim ogradio i dosta distancirao, i već kao mali u svom svetu samo razmišljao i maštao kako ću jednog dana otići.
Drugi razlog je što nas 7 živimo u trosobnom stanu:ja,moja žena,sin,2 brata,otac i majka,mnogo ljudi na tako malom prostoru što celu situaciju čini konstantno napetom i nepodnošljivom,pa će sve to dosta olakšati i svi ćemo PREDAHNUTI.
Žena je druga priča,samo srčka što ih ne strefi,njena majka isključivo:“Tugo,tugo” ponavlja na bilione puta,sestra na fb share-uje pesme tipa Prokleta je Amerika i tike takoj uz bezrboj tužnih smajlija,pa onda decooo kude ćete će vas potrse onija cunami,tornada i ostale džidže midže mislim izdizanje od zemlju ali bukvalno,ok ja opet sve to razumem i shvatam,niko nije isti ali je ovako najbolje za nas i našu budućnost pa uz rakijicu i dobru muziku iz rasveselim i opustim.
I zato vam čika Velja kaže,radite onako kako mislite da će za vas biti najbolje,ne vezujte se za ništa i nikog jer će vas to totalno unazaditi pa i samim tim protraćili šansu koja se možda pruža jednom u životu,a znam takvih mnogo.
Neka mi neko ne zameri ali ja sam ubedjen da je tako.
Sto se mene tice situacija je bila sledeca… Kada sam dobio prvu kovertu krajem juna, koliko mi se cini, ja sam moje obavestio da postoji sansa da odem za USA ako sve prodje kako treba sa drugom kovertom i razgovorom u ambasadi i mislim da nisam pogresio zato sto bi ih mnogo vishe pogodilo da sam im rekao tipa par dana pre polaska, jer bi tada bash bilo kao grom iz vedra neba a recimo da se tako nesto bash ni meni ne svidja :P. Tako sam uradio i kada sam dobio drugu kovertu, pa onda razgovor u ambasadi i mislim da je to mnogo pomoglo da lakse prihvate moju odluku, mada znam da se ne slazu da ne budem kuci pogotovu zato sto je i sestra otisla van zemlje tako da su sami ostali. Ali je ipak jedna sansa ovakvog tipa i nije bilo sanse da je propustim a u podsvesti znaju i oni da sam doneo pravu odluku bez obzira sto se ne slazu sa njom. Doduse ne pokazuju to skoro uopste ali s’obzirom da se prilicno dobro poznajemo 
za tako nesto ne trebaju reci - dovoljno je videti pogled, posle razgovora sa njima ( svakog puta skoro ) se oseti tuga u glasu. Sto se tice drustva i okoline, nije niko znao sem roditelja, sestre, brata i 2 najbolja druga da idem sve dok nisam dobio vizu u pasosu pa i posle skoro do poletanja, jer mislim da je “lakse” drugima da neznaju neke stvari i ne brinu tudju brigu ( pricam iz iskustva vezano za druge stvari ne samo za ovako nesto ) :D.
Upravo tako,jelo treba odmah servirati vruće,a ne čekati da se o’hladi,pa ko kome.
Vec neko vreme pratim ovaj forum pa rekoh da je doslo vreme da se prikljucim
Ja sam eto vec preko 3 godine van Srbije, do duse ne u US, nego u Pragu/CZ. Cela prica oko mog odlaska je pocela kada mi je bilo 26 godina i kada sam trebao da razmisljam o odsluzenju vojnog roka. U to vreme sam radio u Beogradu, primao solidnu platu i nesto mi se bas i nije islo na prinudni rad u trajanju od 9 meseci. Ta prica sa vojskom je verovatno bila samo okidac da malo ozbiljnije razmislim o odlasku. U to vreme, sasvim slucajno se desilo da sam se zadesio u Pragu na nekih 5-6 sati (pauza izmedju letova) koji mi se jos tada veoma dopao i zato sam resio da, eto probam sa par oglasa za posao. Na srecu, dobio sam posao vrlo brzo.
Za vreme trajanja pregovora oko mog prelaska u Prag i pripreme dokumenata moji su bili skroz opusteni. Sigurno im nije bas bilo sve jedno, kao ni meni, ali njihova ideja je tada bila da eto kao ja idem na praksu u inostranstvo. Medjutim, kada je dosao dan odlaska i kada smo svi zajedno krenuli na aerodrom nije bilo ni malo prijatno. Jos uvek se secam tog prvog puta i njihovih pogleda preko onih policijskih saltera na aerodromu.
No eto, posle par godina provedenih ovde stvar se promenila. Oni su bili ovde vec par puta (prednost EU u odnosu na US ) i sada vec shvataju da je mnogo bolje da sam ovde nego u Srbiji.
E sada, zasto sve ovo pisem na ovom forumu:)? Prosle godine sam se prijavio za green card lottery tako da ako kojim ludim slucajem dobijem to onda se stvari verovatno menjaju, ali otom potom…
E, ovo si odlično rekao! :bravo: Ima li išta draže našim ljudima nego brinuti tuđu brigu? Ih, još ako komšiji crkne krava - divota! :==D:
Ja čim sam video da sam izvučen, na sva vrata sam pričao kako već idem i da je sve to rešeno,dok sam u suštini znao da ne bi trebalo tako da teram i da se glupiram, već da se ponašam baš kao što je dragonn reko i radio,ali eto budala zamajena,luda,blesava i beskonačno srećna
Eh, to je ta prednost Europe. Meni toliko neki ljudi i porodica fale da je to nevjerovatno. Za ovih (u maju 3 godine) ja sam kupio 11 avio karata. Sto za ljude koji su nas posjecivali sto za nas kad smo isli dole. Ja da sam u Pragu mislim da bih mjesecno bar jednom isao u rajvosa.
Jedina prednost USA u odnosu na EU sto se poseta tice je ta sto ti ljudi dolaze na duze.
U EU ti prijatelji bukvalno mogu doci za vikend low cost-om pa nazad. Mada ovo moze biti i mana, zavisi ko ti dolazi… :naughty:
Bas tako. Cak i autobusom od Beograda do Praga treba nekih 12-14h.
Sto se tice te daljine, sve je to manje vise relativno. Ja cu sledeceg meseca autom za Srbiju i trebace mi tako 10-11h. Za to vreme bih isto mogao da dodjem iz NYC u BEG. Jeste, bilo bi skuplje, ali opet i to je relativno. Kolege koje iz Praga lete za Skoplje, na primer, placaju duplo vecu cenu karte (cca 300-400 eur) nego sto ja placam kada idem za Beograd (cca 200 eur). U poredjenju sa nekih 600 eur koliko kosta karta PRG-JFK, ne izgleda bas strasno, pogotovu ako US ima da ponudi nesto vise i bolje
Jedino sto bi mi sigurno smetalo pri tim putovanjima bi bio jet lag. Nezgodna stvar u PM
Ma ako si se snasao u Pragu koji ces vrag dolaziti u USA. Mislim da samo u Pragu imas vise pozorista nego u cijeloj USA :).
@ZeljkoUSA - kako ti neko moze doci duze? Ako su ti roditelji u penziji onda da mogu doci na 6 mjeseci. Ali koliko je starijim ljudima interesantno da budu ovde 6 mjeseci? Oni koji nisu u penziji mogu ostati do maximalno mjesec dana (ako je godisnji u prosjeku neka 22 dana). U EU mozes sa turistickom ostati do 3 mjeseca. Dosta jeftinije ljudima da ddoju i dosta se lakse odluciti na posjetu. Tako da s ene bih bas slozio sa tobom da je prednost USA to da mogu duze ostati u posjeti.
Туго,туго… А Хана није веровала да ћеш успети да дођеш овамо!
СРЕЋАН ПУТ пријатељу и добродошао на ову страну! 
OMG evo ga i zema ko moja tašta,dosta mi je ona jedna :D…de si ti zemo nema te živ,lepo je videti da si se napokon javio…hvala u svakom slučaju pa se vidimo valjda nekad :;D: