Ja se uvek slatko nasemjem kad cujem da neko kaze Amerika ili neka druga zemlja su daleko! A od cega daleko?! Od onog sto napustas. Pa sto onda napustas?! Ako ti je daleko ili trcis nazad u domovinu sto ides onda ostani tu gde i jesi. Da hocu da trcim nazad u domovinu ne bih ni isao nigde.
Razloga za odlazak ima dosta i svako ima svoj. Tako da o tome ne bih.
Nije u pitanju koliko tebi nedostaje domovina, ali vjeruj mi kada ti se neko blizak udaje/zeni, kad ti neko blizak umre, kad ti se rodi dijete pa hoces da imas babu/dedu ili nkoga ko ce biti u tim trenucima da ti se nadje pri ruci onda ove stvari ti postanu bitne i onda ti postane bitno koliko si daleko/blizu.
Naravno, neko moze presjeci sve veze sa porodicom, prijateljima i zivjeti samo za sebe i to je ok. Ali opet ima i onih koji drugacije gledaju na te stvari.
Jeste. Nismo roboti pa da nas samo amputiras i doneses u novo okruzenje same samcijate. Porodica najvise nedostaje. Svima. I nama rodjenih van SAD ovde i onima odavde koji odu negde u inostranstvo.
Moju cerku od 15 meseci niko od familije nije jos ni video uzivo. Da Skajpa nema, ja bi odavno mozda bila nazad kuci. Ja ne kukam samo iznosim cinjenicno stanje. Odgajati dete bez baba, deda, komsija i prijatelja da ulete ako zatreba je znatno zahtevnije…
Samo 20 % Amera koji odu na internacionalnu lokaciju posla radi (international assignment) uspeju da se snadju. 40 % se vrati odmah prvog meseca, isfrustrirano. Kompanije para i para pobacase da obuce ljude, da ih pripreme za kulturni sok i da smanje nostalgiju. Ali to nije tako lako prevazici.
Sve ovo navedeno recimo nema babe dede i rodbine kao podrska, daljina i slicno, covek zna i pre nego sto je krenuo. Tako da svako od nas treba da odluci pre polaska da li vise dobija ili gubi i da se pomiri sa odabranom opcijom. Ne moze i jare i pare. Cuti i trpi.
Da i ja nesto komentarisem posto mi je tema vrlo poznata i aktuelna. Naime, 2008 smo supruga, ja i nasa Maja od pola godine iz Srbije preselili u Bosnu tj. Republiku Srpsku gde nikog zivog nismo znali. (ja pod stare dane upisao Muz. Akademiju a sad je zavrsavam). Evo sad ce biti 4 godine da smo tu (u B.Luci) i da oboje i dalje nemamo stalno zaposlenje a zivimo nekako od moje svirke. Supruga i Maja (sad napunila 4 godine) su u nekoliko navrata tokom ovih fodina i isli za Srbiju ali ja zbog obaveza na Akad. a i nedostatka novaca - nisam. Tako sam iskusio VRLO DOBRO sta je zivot bez prijatelja, babe i dede, kumova i svega ostalog, kad si oslonjen totalno sam na sebe i svoje sposobnosti. Evo…veceras sam trebao ostati vezbati ali sam dosao kuci jer Maja bolesna (strefilo je u vrticu nesto pa povracanje i temperatura). Skupljaj pare, juri u apoteku i kupuj lekice. Evo vec joj bolje, jurca po sobi. 
Bilo je momenata kada je supruga radila honorarno u jednom restoranu pa je po ceo dan nije bilo kuci. Nije tu bilo nikoga da Maju ostavim pa da idem svojim obavezama tako da je ona redovno bila sa mnom na predavanjima, ispitima, kolokvijumima, isli smo jesti u studensku menzu, kad sam isao svirati svadbe i krstenja isla je sa mnom…stavim je popodne kasnije na spavanje pa kad odemo na svirku ona odmorna i lako doceka 1 ili 2 sata posle ponoci kad zavrsimo, a za to vreme se igra sa decom koja su tamo. I eto, preziveli smo i neka bude kako treba biti da nas dogodine izvuku za GC lepo mozemo za USA…jako dobro pripremljeni. (na zalost ili na srecu).
Svi mi imamo svoje razloge zbog kojih idemo i odlucujemo se na promjenu zivota. I ja sam mislila da sam spremna, pomirila se na zivot bez rodbine, prijatelja ba bla bla … Ne kazem da sam se pokajala, opet bih uradila isto da se vrijeme vrati. Samo sta hocu da istaknem je da dok ne dodjes ovdje ne znas kako je. Landlord ja se osjecam isto i apsolutno razumijem taj osjecaj, kada si izmedju dva svijeta. Ja sam apsolutno prihvatila sve dobro i lose ovdje i navikla se na zivot u potpunosti, ali kad nostalgija zakuca na vrata sve je to nevazno. Lutrija je iskustvo koje se rijetko pruza i mislim da svi trebaju probati, ali nemojte previse razmisljati ni kako ce biti super ni kako ce biti lose. Svakom se kockice drugacije sloze. Sretno svima!
Nismo ovce da samo cutimo i trpimo. Vama koji ste u Srbiji nek izgleda kako izgleda. To teoretski izgleda tako kako ti pricas ali opet zavisi licno od tebe hoce li ti tako i biti. Cisto sumnjam da ti niko ne bi nedostajao. Meni je to smesno - cuti i trpi. I sta onda? Da se hvalimo ovde kako je sve bajno i krasno a samo vi u domovini imate pravo na kukanje…
Ja sam veoma slican kulturni sok imala kad sam otisla na studije. Dosla sama u nepoznati grad gde nikog nisam znala. Osecala sam se ko marsovac. Isla sam kuci svakog petka u 17 i 30 na voz, dodjem kuci u 2 u noc i vracala se opet nazad nedeljom u noc, dodjem tamo u osam ujutru pa na predavanja. Zivela sam 6 h od mesta studiranja. Naviknes se da sve radis sam. Ovde sam sest godina a pre dolaska ovde sam zivela dva leta i radila u inostranstvu. Ja od 1994 zivim samostalno bez pomoci baba i deda (svi su odavno pomrli). A ovo pominjem vezano za brigu o malim bebama. Ko ih ima zna na sta mislim. Ko ih nema nece me ukapirati dok ih ne bude imao. Mislim da nece biti isto onima koji su studirali van mesta rodjenja i onima koji nikad nisu napustili rodni grad pre odlaska u inostranstvo.
Ako ti se ne svidja vratis se fino u Srbiju i ne mucis se vise tamo. Fino okupis komsije rodbinu i prijatelje postavis neko pecenje po srpskom obicaju na sto i kukas im danima i nocima kako je u USA tesko opstati zbog nostalgije. Kada se umoris onda ce oni tebi kukati na svoj zivot u Srbiji i svi ce te biti ispunjeni! 
Pa jeste…to sto pises je recept skoro svakog coveka na Ex yu prostorima. Takvi se uvek pronadju i razumeju. Pametan ce naci srodnu dusu po poslu koji radi ili hobiju ili zainteresovanosti ka necemu, a oni drugi po tome sto si naveo Mijane. Od takvih i ja bezim, koji prate Dnevnik da vide kad ce im biti bolje a da prstom ne mrdnu da poprave situaciju u kojoj su…ono u fazonu…bice Srbija clanica Eu, …pa ce nam biti bolje. Uh, malogradjanjstine!
E moj Miljane, ja sam ovde skoro sest godina a tu sam bila samo dva puta za svo to vreme. Da mi fali isla bih non stop. Neka vas pa se dicite sami i pricajte price o necemu o cemu jos uvek pojma nemate. Meni si i ti tipican primerak srpskog mentaliteta. Sve znas a da nisi vec nesto o cemu pricas iskusio. Kako da ne. Oprosti, ali ja se takvim izjavama slatko nasmejem. Vas sveznalica.
Ja kad kazem da mi nedostaje moja porodica (majka i dve sestre) ja ne kazem da se mucim. Ne kapiras me uopste. Samo kazem da mi nedostaju najvise oni. Ostali niko. Niti ista.
Tvoj nacin rezonovanja mi izgleda kao IF THEN ELSE.
IF nekoTiNedostaje THEN
vratiSeKuci;
ELSE
tiSiSretan;
Ako nisi programer, definitivno razmisli o promjeni karijere.
Salu na stranu. Nije sve uvijek crno i bijelo. Ima i nekih tonova sive.
Primjetio sam u tvojim odgovorima, da ako nekome nesto fali, ili mu se neki segment zivota ovde ne svidja, uvijek potenciras to pa vrati se odakle si dosao. Takodjer mislim da ti previse idelizujes USA i mislim da bi ti se moglo desiti da kad dodjes ovde i ako ti se prva stvar ne svidi (tipa drvene bandere za struju ili ti starbucks kafa bude preslaba/prejaka) ti ces se odmah okrenuti nazad i vratiti se kuci.
Evo mali update o reakcijama porodice i prijatelja sada kad vec imam vizu, a znaju i otprilike kad planiram da idem:
tata sad sve podrzava, mama bas juce rece da se sve nada da ipak necu otici (samo neka se nada, jer ja ipak idem), nani sam rekla, pa je i ona to prihvatila OK. Tetka me je sada iznenadila, prije intervjua je izgledalo kao da me podrzava, a kad sam joj SMS javila da sam dobila vizu, ona me nazvala i rekla da se nadala da necu proci intervju?? WTH??? Strina koja zivi sa nama pokusava da me odvrati govoreci da imam sve sto mi treba ovdje :wtf: i da ne idem (LOL)
Reakcije prijatelja su opet u dva ekstremna slucaja: ili me totalno podrzavaju (to su oni koji znaju da sam zivjela, studirala i radila tamo) , ili mi govore kako je grozno u USA (a da pri tome oni sami nisu nikad dalje od Njemacke bili?!)
Dobitnici, kakve su sada reakcije rodbine kad su vize u pasosima???
Kakve su reakcije vase djevojke/momka, da li ste odlucili da idete sa njima zajedno ili ipak sami. Da li mislite da je bolje ici sam ako vec tamo imamo nekoga (prijatelje, rodjake) ili da idemo zajedno, odnosno da do kraja zivota budemo sa takvom osobom.
Ja ne bi mogla sama nema sanse. Lakse je u dvoje (bar moje misljenje).
Ako se pitas dal da ides sa momkom/djevojkom ili ne, da ti ustedim 5000 dollara na advokata bolje idi sam/sama.
Moja stara je danas bila jako razočarana zato što me nisu izvukli. Taman je jadna očekivala da me se nekako riješi i kovala planove o mom odlasku, kad ono ništa :==D:
hahaha, na ovo sam morao da se nasmejem.
Moji jos uvek ne znaju, a necu im reci dok ne dobijem vizu u pasos.
Onda cu poceti polako da pricam okolo naokolo. Opet kao sto neko kaze u prethodnim odgovorima, necu ni ja svima reci. Prvo sam rekao da nema razloga da ne podelim sa svima ovu dobru vest, ali sam se pre dva dana uverio da nije bas dobra za sve ljude oko mene.
Taj dan ujutru kada sam saznao da sam izvucen, rekao sam najboljoj drugarici, koja me je maximalno podrzavala u svemu, i mogu vam reci da me je njena reakcija veoma pozitivno i ocekivano iznenadila. ona je maltene bila srecnija od mene(mada meni kaze da je srecna zbog mene, a ja joj verujem), samo zali sto nema ko da joj popravlja komp kada ja odem. Mada iskreno da vam kazem, mislim da je veci deo precutala. i da joj nije bas svejedno, jer se druzimo od zabavista…
A drugi slucaj…:lool: Vidim se pre dva dana sa drugarom, i naravno izlete mi lutrija kroz zube. Poceo ja pricu o GC, kako je to super stvar i bla bla, cisto da vidim situaciju. A on osuo najzesce “psovke” po amerima i svim tim administracijama. A onda kaze kako je svako glup i primitivan ko se prijavi za takvu budalastinu od prevare(tipican balkanac)…a ja ni 5 ni 6, hoces da kazes da sam ja budala? (ovo nisam hteo da kazem, nego me iznervirao) i tu covek skonta gde ova prica ide…a ostatak…je malo duzi…
Price kako je to glupost, sta ce mi to u zivotu, samo hoce da nas dovuku tamo pa da nas salju u ratove, kako amerika ne brine o svojim gradjanima, i tako te price…a ja slusam i ne verujem:wtf: (mislim covek je bio jednom u inostranstvu i to u bugarskoj), e tu shvatim da bolje da cutim do zadnjeg dana. i tad cu samo reci onima koji moraju da znaju…:no: neverovatno koliko su ljudi ignoranti, i koliko im je stalo da ostanu tu i da kukaju kako nemaju leba da jedu.
Tako da ostali nisam rekao…Mojima cu tek kad dobijem vizu..
Ne znam koliko je fer prema tvojima da cekas toliko dugo da im kazes. Nek ljudi imaju vrmena da se pripreme.
Evo da se i ja nadovežem da pomenutu temu, moja porodica mislim na dvije porodice (moja i od muža) padaju u nesvesti svaki put kad im kažemo da se bliže dani da odlazimo u Lijepu našu zemlju Ameriku ali zaista padaju u nesvjest bez preuveličavanja, jer mi lagano pakujemo kofere i tražimo najpovoljnije karte za let…ali opet kad “dođu” sebi kažu nam: Idite djeco u ljepši svijet, iskusite razna iskustva to će vas obogatiti u psihičkom i fizičkom smislu, ako ne bude išlo opet se imate gdje vratiti…probajte da upijete da po stare dane ne žalite"
Pa iskreno ne znam ni ja koliko je pametno. Ne znam uopste sta da radim. Sto se caleta znam njemu ce biti svejedno, verovatno ce popiti par casica rakije i bice sve u najboljem redu…
S druge strane za kevu, ne znam…Tu se i javise bojim da kazem. Koliko je spremna, na kolenima ce me moliti da ostanem, a to ce mi biti raspad sistema. Razmisljao sam da im dajem do znanja da planiram nesto, da razmisljam kako da odem u inostranstvo, ali da ne kazem konkretno o cemu je rec, da ih nekako psihicki pripremim, pa posle nekog vremena da im kazem.
Inace keva je jako vezana za mene, i uvek zabadaju nos u sta radim, sa kim pricam, gde sam bio, sa kim sam bio i tako to, pa verujem da ce ova vest jako tesko pasti…sto me opet nervira, mislim imam 26 godina, a oni se i dalje ponasaju prema meni kao da sam jos u srednjoj skoli(sem sto nemam curfew kad da se vratim kuci:grin:)
A tesim se sa svim tim da imam jednog brata i tri sestre, i dvoje bratanca, tri sestrica i jednu sestricinu… tako da ima sa kim da se zanimaju…:naughty: