Svaka recenica ti je “rastavljena” jer si me prozvala - nemam burnu reakciju jer nemam nikakvog razloga, naprotiv. Ja sam ti samo napisala da si iznela svoje iskustvo redosledom “stigli smo i super je, cestitke, cestitke, cestitke, e ne valja”. Iz perspektive onog ko tek treba da dodje nista tu nije jasno. Naravno da mozes i treba da das misljenje, ali po meni sa malo vise detalja u ovakvim slucajevima (to sam i napisala). Za mesec dana ovde ne moze nista znacajno da se postigne osim ako se ne dodje sa ogromnom kolicinom novca - hence moj komentar na takve izjave posle kratkog vremena provedenog u “Americi” (citaj jednom od mnogobrojnih gradica, u jednoj od 50 drzava).
No, nije ni bitno. Ja sam stvarno sada “ZIP” sto se toga tice a ti ako hoces “share” sa ljudima, a ako neces nemoj. Tvoja volja.
Zana, nadam se da shvatas da ne zelim da se raspravljam sa tobom uopste ni da ima “zle krvi” medju nama.
Moja situacija je verovatno specificna kao sto je i svacija druga.
Mi smo dosli sa 6000$ i mislili smo da je to za pocetak super. Medjutim, za kola smo morali da damo 4000$ a planirali smo 2000$. Zasto? Zato sto su nam ovde svi savetovali da kola ispod 4000$ ne vrede nista i da ce nas jeftinija samo vise kostati i tako smo poslusali savete iskusnijih. Tako da smo odmah dali 2000$ a za 6 meseci jos 2000$. Za stan treba da izdvojimo 800$ + obaveze izadje 1000$ mesecno. S tim sto se dve rate daju odjednom. Vrtici su ovde od 600-800$ , s tim sto je taj vrtic koji je jeftiniji pola sata udaljen od nas i u sasvim drugom pravcu od posla. Zdravstveno osiguranje za dete na Floridi se ne moze dobiti pre nego postane rezident a to je za 6 meseci(slali smo papire i dobili od njih papir da smo odbijeni), a posle toga prodje jos 3 meseca dok se ne dobije. Kao sto je poznato deca se u vrticima cesto razbole pa je zdravstveno neophodno. Problem je i kad se dete razboli ono ne moze u vrtic, a bebisiterka je minimum 10$ po satu, sto je jako skupo kad radis z aminimalac.a neko uz dete mora biti kuci. Mi ovde nemamo nikoga ko bi nam pricuvao dete u tim situacijama. Nasi prijatelji ovde su vrlo zauzeti i rade po ceo dan. Tako da su nasi mesecni troskovi 1000$ za stan + 400$ za kola+ 400$ za hranu + 200$ za telefone i gorivo=2000$ bez vrtica a moj muz zaradjuje 1200$. A sa vrticem i da zajedno radimo ne znam kako bi nakupili te pare.Radio je i na gradjevini i to je dobro placeno ali kao sto sam rekla tu ga retko zovu. Muz trenutno radi na valet parkingu baksis je los jer je u bolnici a radio je 5$ na sat bez odbijene takse i sada mu je gazda povecao na 8$ na sat jer nema nikakav baksis. Radno vreme mu se takodje ne zna. Ja sam isla od hotela do hotela i sa preporukama i bez njih i ntrazila posao ali kazu da sezona kasni zbog krize i nema posla nigde, kazu da se jedva bore i sa ovim radnicima sto ih imaju. Inace cistim kuce i stanove i cuvam jednu bebu. Ali to nije stalni izvor prihoda to je ponekad i na par sati.
Iz ovog razloga smo odlucili da odemo dete i ja a muz da ostane i smanji troskove jer ce iznajmiti sobu koja je duplo jeftinija od stana i troskove za hranu,pelene i ostalo.
Ako se njemu posao stabilizuje ili nadje nesto bolje ili mu promene lokaciju recimo restoran neki, razmislicemo tada o povratku. Ovako je prosto nemoguce planirati zivot sa porodicom. Mozda i mozes ali da ne vidjas dete uopste, sto mi nije cilj. Ni meni ni mom muzu.
Na pocetku sam pricala sve super jer sam Ameriku dozivljavala turisticki i dalje kad razmisljam turisticki mislim tako. Kad je krenuo posao i kad sam videla od cega se zivi, promenila sam misljenje. Sto ne znaci da ce svakom drugom biti tako. Ko ima struku ili ima para ili ima nekoga ko moze da mu pomogne zasto da ne.
Jos nesto, dvoja kola su neophodna ako ste u mestu gde je los javni prevoz. Kod nas je takav slucaj.
Opet naglasavam, nase iskustvo.
I Zana jos jednom, nije mi bila namera da tebe za bilo sta isprozivam. Nadam se da smo ok.
Potpuno isto razmišljam. Nemam ovde šta izgubiti niti ostaviti, a koliko god bolje tamo preživljavao, uspjeh je. Hvala na iskrenim odgovorima. Mene ovo brine što wingreen kaže. Vidiš dok sve isplatiš, sabereš troškove, zaradiš manju platu. A treba uzeti u obzir da su djeca otežavajuća okolnost.
Zar nije na forumu rečeno da prvi put svi članovi porodice moraju ući zajedno u USA, bez obzira ko je nosilac?! Onda ja nisam to dobro razumio.
A drugo, da li mogu negdje vidjeti koje države su više “child” i “imigrant” friendly, ili bi trebalo pojedinačno vidjeti za svaku državu čitajući pojedinačno zakone svake države?
Ne znam pravo da ti kazem sta je receno na forumu, ali nama je receno da DV-1 nosilac moze da udje sam/a ili sa porodicom. DV-2 nosilac ne moze pre DV-1 ali moze u isto vreme ili kasnije. Sad sam bas proverila sa jos jednom dobitnicom i isti je odgovor. To ce u ambasadi ako budes izvucen da ti objasne. Samo je bitno da svi udju u roku od 6 meseci od izdavanja vize.
Na sajtu fedaralnog Department of Health i Department for Child and Family Services mozed da pronadjes koje su federal benefits i summary po drzavama (tu su i linkovi ka svakoj drzavi za detaljna objasnjenja).
Meni je stvarno zao sto mozda ovakve stvari nisi podelila na vreme sa svima nama…
Ja stvarno ne znam ko te je tako savetovao. Dati preko 60% novca sa kojim si stigao na kola sigurno ne moze biti dobar savet. Ja koliko znam ljude ovde, vecina kada su dosli su uzeli automobile od 900-2000$. Upravo zato sto nisu imali para za vise. Nekima jeste auto poceo da riknjava kroz godinu dana (pa su ga prodali), ali do tada se vec snadjes i onda uzmes bolja kola.
Niste razmisljali o nekoj varijanti da dovedete nekog da vam cuva dete (baku ili deku)? Ima ljudi koji su to radili. Neki parovi pak uzmu razlicite radne smene (jedan radi nocnu, drugi dnevnu…pa tako je uvek neko slobodan da cuva dete.
Koliko ste dobri sa engleskim jezikom? (ovo isto ume da bude bitna stavka u mogucnostima za posao).
nama su u ambasadi rekli da svo cetvero moramo uci zajedno u usa prvi put??!
sto se tice novog pocetka mislim da su neki ljudi malo nestrpljivi. za mjesec ,dva negdje i godinu covjek nemoze nista ocekivati osim golog prezivljavanja. ja to gledam i ovako , ajde probajte se preseliti unutar svoje trenutacne drzave gdje nemate poznatih, znate maternji jezik ,skola vam je priznata pa ce vam pocetak biti koma i moze uzeti i par godina dok pocnete zivjeti normalno. a otici tako daleko sigurno nosi i vece rizike. samo sto ja mislim da je najgora opcija povratak,jer da vam je ovdje bilo dobro nebi ni otisli. mislim da se isplati stisnuti zube i izdrzati.
a sto se tice male djece svi moji prijatelji i rodbina otisli su sa malom djecom, pa rad u dvije ,tri smjene,snelazis se kako mozes,ali se to sada isplatilo nakon sto su prosle te krizne godine svojoj djeci mogu pruziti zivot kakav bi ovdije samo sanjali.
svako ima svoj put samo nemojte rano odustati da poslije nebude sto nisam izdrzao.mislim da je to prilika koja se dobije samo jednom u zivotu.
Sta ima tu da se objasnjava, to je sasvim subjektivna stvar, ajde ti dodji u Srbiju da zivis …pa mesec i po dana bi ti bilo sasvim dovoljno da shvatis kako je ovde…
Jezim se komentara poput dovedi babu da ti cuva decu?!? …ili ti radim tri smene i uspeo sam deci da pruzim normalan zivot…koji bre normalan zivot. Pa tom detetu ne trebaju roditelji koji crkavaju od posla i dolaze kuci nervozni sa nedovoljno strpljenja za tu istu decu. Sve ovo, moze da kaze neko ko nije roditelj, odnosno nema decu…inace, dete kada je bolesno ili nesto drugo, ono ne bira smenu!
Probao, video i shvatio… zivot je tamo gde si ti a ne tamo… negde drugde!
Najiteresatnije od svega, za ljude koji su u Americi a nisu roditelji, kada dobiju prinovu u svojim zivotima bice na onim istim startnim pozicijama kao kada su i prvi put dosli… do tada “rekla-kazala, moj prijatelj kaze” ostavite za drugi put.
Izvini, ali ni u srbiji moja majka nikada nije mogla biti domacica…jer ne bi preziveli. To cega se ti jezis je nesto sto drugi ljudi urade i opstanu. Ako je privremeno resenje da ti baba cuva decu…izvini, ali nije smak sveta…to je ipak detetova baba koja ga voli. Pod rad u tri smene podrazumeva se da roditelji rade u razlicitim smenama kako bi jedan bio kuci da cuva dete…i takvih slucajeva ima. Ja sam prvi za to da dete treba da ide u obdeniste kako bi se socijalizovalo i igralo sa drugom decom…ali ako se u datoj situaciji to ne moze, valjda privremeno moze i neko drugo resenje. Hoces da kazes da je u Srbiji sve tako divno i nasmejano i da svako dete ide u obdeniste, a roditelji sa posla dolaze kuci nasmejani i raspolozeni?
dreamerns> Sobzirom na prehodni komentar prepostavljam da nisi roditelj i da ne znas kakvu odgovornost ono nosi, sta je to bolesno dete, vreme provedeno sa njim ili sta god. Sebi dajem za pravo da se pravim “pametniji” jer sam po tom pitanju korak ispred tebe. Glupo je reci bilo sta o ideji da baba cuva decu u Americi kada baba moze da cuva i u Srbiji!? Glupo je reci da dete u Americi ima bolje detinjstvo nego odande odakle je rodom. Ma glupo je uporedjivati majku u Srbiji i majku u Americi. Ma glupo je reci da sa vrticem sve resavas, kada je tada dete najvise bolesno. Ma glupo je…
Nazovimo ovu stvar na pravi nacin, ne ide se inostranstvo SAMO sa razlogom da deci bude bolje, vec se upustas u taj rizik iz materijalnih razloga. Ja ono sto zelim samo da kazem, neko ce me razumeti a neko ne, a upravo u tome i jeste poenta, ljudi traze smisao i srecu postavljajuci zahteve poput “moram nesto ostvariti kako bi mi zivot imao smisla”, …a ustvari smisao i sreca su tu pored tebe.
I jos jedna stvar ja se trenutno ne pravim “pametan” iz rodne Srbije vec iz jedne druge drzave…pa eto jos jednom mi daje za pravo…
Ja ne vidim zasto deci nece biti bolje u americi. Mozda je to rano detinjstvo malo zajebanije…to se slazem, ali kasnije? Ovde mogu dobiti mnogo bolje skolovanje, zivot itd. U Srbiji ne postoji generacija u zadnjih 700 godina koja nije imala rat na svojoj teritoriji. Samo to da ti dete izbegne, pa si nesto postigao. Slazem se da deca ne trebaju da budu jedini razlog dolaska ovamo. Uostalom, nekome se ovde svidi, nekome ne. Nismo svi isti, niti zelimo isto.
Upravo tako nismo svi isti, niti zelimo isto. I zato ne treba anilizirati, kritikovati, necije odluke da se vrati u Srbiju, bez obzira koji su razlozi, vec ga razumeti pa i dati mu blagoslov.
nezelim produbljivati smjer ove diskusije ali samo da te ispravim imam dvoje djece 15 i 16 god i vjeruj mi znam sta znaci biti roditelj ,ako pogledas godine mozda shvatis da su se djeca rodila u najgorim 90-tim godinama. nemama ni baka-deda servisa ni rodbine svaki trenutak i svaku boles sam sa njima provela i ako je neko isao doktoru ili bilo gdje drugo isli smo svi dok je muz radio a i kad je dosao mrtav sa posla posle 12 sati rada iamo je vremena za djecu.diplomirala sam i nisam radila 8 god jer sam bila sa klincima ali svakako se to za njihov osmijeh isplati.tako da sigurno znam sta pricam iz puno iskustva. a ispod godinu dana truda da se nesto napravi od zivota nepriznajem.
i nije stvar doci i vidjeti dali ti se svida to mozes i turisticki ali ako se odlucis na nesto ovako onda zapnes do daske i spreman si na odricanja
Ja se slazem, svi smo imali svoje razloge dolaska ovdje i odlaska sa balkana. Daleko od toga da je ovo la la land, tesko se snaci, plate nisu toliko velike koliko izgleda iz daleka, tesko je bez prijatelja i porodice. Treba dobro izvagati i odluciti, ne postoji univerzalni odgovor gdje je bolje. Iskreno mene su na odlazak narocito potaknule stvari koje tesko da ce se ikada promjeniti dole, divljastvo,politika, nacionalizam, fasizam … Svako sebi gradi zivot onako kako najbolje moze i umije.
nikada necu shvatitil pa ni za 100 godina ljude koji odustaju pri preprekama. pa prepreke su tu da se svladavaju.
ali na kraju krajeva sve je stvar izbora, neko ima snage neko ne!!!
Ja cu samo jos ovo napisati. Jako mi je zao sto sam svoje iskustvo podelila ovde. To da li imam snage za nesto ili nemam, ne moze da prica niko ko me ne poznaje. i da me sad razvlacite po forumu kao nekoga ko je slab. Nikome nisam savetovala da ne dolazi ovde, procitajte jos jednom sta sam napisala. Dodjite, vidite, pokusajte, snadjite se i budite srecni gde god da ste! Pozdrav!
Wingreen zaista ne razumijem zasto tako reagujes. Vec dugo se druzimo ovdje,razna iskustva smo zajedno prosli i ja zaista mislim da sam ovdje stekla nova virtuelna prijateljstva. Jako mi je zao sto su vas takve prepreke docekale odmah na pocetku. Mislim da te niko nije osudio zbog tvoje odluke, barem ja to nigdje nisam tako razumjela. Nisi se dugo javljala i onda odjednom ovakva vijest, znaci nesto se desilo. Mislim da ce se svi ovdje sloziti sa mnom kad kazem da smo tu da pomognemo jedni drugima, savjetom, iskustvom ili makar lijepom rijecju. Niko te ne razvlaci niti se raduje tvojim teskocama. To iskustvo koje si ti dosad stekla je kratko i bolno. Vjeruj mi i ja sam se u mnoge stvari razocarala i tek sad vidim koliko nisam bila upravu za mnoge stvari. Ja sam opet u puno drugacijoj situaciji nego ti i ne mogu da ti dajem ikakve savjete osim nemoj da se ljutis, tu smo jedni za druge. Ako mislite da je najbolja odluka da se razdvojite dok ne bude bolje, pa i to je dobro rjesenje. Svako za sebe najbolje cini.
Sto se tice odlaska, kao sto znas ja sam morala ici nazad u BiH nakon samo 3 mjeseca boravka. Nisam imala nikakvih problema, ali me fino carinik u Chicagu ispitao zasto sam isla kad je vidio da je proslo samo 3 mjeseca od dobijanja GC. Ne znam je li ti to od neke pomoci, ali eto kratki info.
Sto reci nakong ovog. Wingreen znala sam za neke od tvojih problema, prvenstveno za skupo cuvanje djece i nemogucnost da zaradite oboje dovoljno za zivot i da si platite vrtic. Zao mi je niste tu kod nas, bar bi vam pomogli oko cuvanja dok se ne zaposlite i mozete si priustiti cuvanje. Nemoguce je predvidjeti gdje ce biti bolje za familije s djecom, mi smo eto zavrsili u drzavi koja ti nece osigurati djete ako nije rezident pet godina. Za pet godina ce se svako snaci toliko da si moze platiti sam osiguranje. Ali opet, mozemo zivjeti uz muzevu placu a ja da budem doma sa malcem i da zivimo donekle normalno. medutim kolko god to normalno bilo mi smoo tek ovaj mjesec (nakon deset mjeseci u Americi) poceli uplacivati privatno osiguranje za svo troje, znaci tolike su nam bile mogucnosti. Sva sreca sto nam do sada nije trebao doktor iako se svasta moglo desiti da zavrsimo u bolnici, a nakon toga sa ogromnim dugom.
Kolko god je savjet za auto bio totalno nepromisljen, a vi ste ga nazalost prihvatili misleci da starosjedioci znaju najbolje, sada ste pametniji za nekoliko mjeseci zivota gdje ste iz prve ruke okusili kako stoje stvari. Sada cete sami najbolje odluciti sto vam je ciniti, dali da prodate auto pa probate izdrzati jos par mjeseci trazeci bolji posao, ili ti da se vratis dok se muz financijski ne snade. Razmislite dali je Amerika jos uvijek za vas ‘‘land of opportunity’’ i dali se isplati izdrzati odredeno vrijeme dok stvari ne sjednu na svoje mjesto. Zelim vam da donesete najbolje rjesenje za vasu porodicu.
