Pretražila sam ceo forum i nisam našla temu posvećenu utiscima o Amerikancima i pripadnicima drugih nacionalnosti koji žive u SAD. Volela bih da oni koji su već u Americi napišu par redova o tome. Od više ljudi sam čula komentare tipa “na druženje zaboravi, oni su svi ljubazni na površini ali ne očekuj da ćeš sklopiti prijateljstvo”, a ja nekako smatram da sigurno ima i ovakvih i onakvih ljudi, kao i svuda. Takođe sam čula više komentara kako su Meksikanci najsličniji nama i kako je s njima lakše zbližiti se nego sa Amerima.
Tesko je napraviti objektivni osvrt na ovu tematiku, a ne uci u generalizovanje sto i nije zahvalno. Niti smo svi mi koji emigriramo isti, a o njima, amerima, da i ne govorim.
Sto se CHGO tice, recimo da sam, pored par nasih ljudi, imao i poljake, latino, afrikance i par amera u krugu prijatelja.
Poljaci su slicni nama.
Latino - definitivno jer imaju mnogo slicniju kulturu nama nego anglosaksoncima. Latino me cesto podsete na Grke.
Afro-Amerikanci cesto umeju da budu vrlo pristupacni, mada u startu umeju da pokazu “guard”. 95% mojih bolnicarki na poslu su bile crne i bile su skroz ok kada su se opustile i videle da ih ne cimam za sitnice.
Afrikanci - dakle ne African-American nego imigranti iz Afrike. Recimo da je meni ova ekipa najvise “legla”, pogotvo ljudi iz Gane i Nigerije. Kapiram da je to zato sto su isto imigranti i prosli su isto sto i mi pa imaju jako slican nacin razmisljanja i pristup stvarima.
Azijati - ima ih raznih. Imao sam najvise kontakta sa filipincima. Iskustva su mahom bila pozitivna. Filipinci konkretno nisu bas tipicni azijati, vise vuku na latino kulturoloski (ipak su Filipini bili pod Spanijom 333 godine). Najbolja koleginica/drugarica sa posla je iz Juzne Koreje i ona je recimo meni super 
Radila je sa nama i jedna vijetnamka koja je opicena 300%
Rodjeni - beli Ameri… Opsti je utisak da jesu hladni i nezainteresovani. Medjutim, kako ni oni svi nisu isti, dodje se brzo do zakljucka da ima medju njima materijala za druzenje. Treba samo naici na one koji nama licno, karakterom, odgovaraju…
Chicago… To je jedan poseban svet… Za punih 5 godina provedenih u tom gradu, moj kontakt se mahom svodio na imigrante i manjine… Tek po koji rodjeni Amer… Na poslu je 90% koeginica/kolega medicinskih sestara-tehnicara bila ekipa sa Filipina (ostalo po jedno iz: Juzna Koreja, Vijetnam, Gana, Nigerija, Haiti, Puerto Rico i ja - Srbija ), dok su bolnicarke bilo Afro-American. Posao pre toga pri zdravstvenom osiguranju - mahom Indija i Pakistan… U trucking-u su sve bili nasi - Balkan… Dakle po vecim gradovima, bar po ovim strukama kojima sam se ja bavio, rodjenih amera gotovo da nema…
Zar nisu Ameri svi koji imaju Americko drzavljanstvo? Njih ima zilion vrsta, podela, razlicitog su porekla i ostalo… Razliciti ljudi sre razlicito i druze… Razlicite generacije se razlicito druze. Sto matoris, to ti i druzenja budu drugacija… Meni trenutno su druzenja cesto ili na poslu uz kafu ili rucak, ili posle posla uz igranje dece (playdates)… Jer imam dete jedince od pet godina.
Vuxanne, kakvi su ti utisci o ljudima? Da li imate neke bliske prijatelje sa kojima se posećujete po kućama? Svi kukaju kako su ljudi hladni, navodno im je stalo samo do materijalnog bla bla a ja se sve nadam da su to predrasude.
Naravno da imam. Amerikance rodjene u inostranstvu doduse. Ja sam doduse u fazi sad playdates pa su posete po kucama vecinom oko igranja dece. Idemo i na proslave tipa Dan Nezavisnosti, Dan Zahvalnosti i slicno…
Obicno internacionalci nadju neku svoju ekipu, ako zivis blizu nekih Balkanaca, obicno se mnogi druze jedni s drugima. Ja se vecinom druzim preko dece i sa ljudima sa posla. Za kucne posete ionako nemam puno vremena, dobre su u maloj meri sto se mene tice jednim nedekjno za vikend. Moj posao je veoma zahtevan tako da nemam previse vremena da gostim ljude i glumim super domacicu a to ti je uvek i reciprocno.
Zato ovde imas ceste forme druzenja vezane za neke aktivnosti, npr posete muzejima, odlazak na setnje…I slicno.
Mene je u Srbiji pocelo da smara to sto zivim u centru i sto mi cesto jutro pocinje javljanjem na interfon, a dan se zavrsava zakljucavanjem vrata iza poslednjeg gosta. Ovde mi vise prija to sto ti ljudi unapred najavljuju i druzenja se planiranju.
Ali opet ja imam 40 godina a ne 20 i nesto. Ovde sam od 31-e. Ako si ti 88’o sad imas 27… Ja sam tad radila vec dve godine, zivela sa mladjom sestrom… Vecina dana mi je bila druzenje, ispijanje kafa, izlasci, setnje… Nakon posla. Sad nemam vremena za toliko socijalne interakcije…
Meni licno prijaju za druzenje ljudi iz Evrope, Latino porekla a boga mi i Indijci. Imam i Amera poznanika ali me nekad umara sto moram da pazim kako izgovaram reci, sa strancima pricam Serbenglish i no frks. Doduse moji prijatelji po default-u imaju ista interesovanja kao ja - zanimanje veciti streber. Tako da medju nama ma odakle bili ima mnogo slicnosti. Pogotovu medju dodjosima koji prolaze kroz slicne stvari.. Moguce da si ovde podeljen u cluster- e i da nekad cesto stupas u kontakt sa sebi slicnim slojevima ljudi. Bar neki stalniji kontakt.
Vuxanne, hvala ti puno na utiscima. Da, imam 27 godina ali nikad nisam bila nešto posebno u fazonu izlazaka, po klubovima ne idem, više volim kućna druženja u malom krugu prijatelja, bioskope, pozorišta, muzeje i slično. Tako da mi se sviđa sve što pišeš Kućne posete jednom nedeljno mi zvuče super. Pitala sam te sve ovo jer me nerviraju ljudi koji predstavljaju Amere kao robote maltene.
Ja licno mislim da je sve do coveka. Ja sam oduvek bila ekstremno drustvena, ovde me je neko definisao ako “social butterfly”. Naravno sve zavisi gde si. Ja sam se u malom mestu u Midwestu osecala kao pala sa Marsa. Da nisam imala porodicu pored sebe, ne bi izdrzala tamo ni nedelju dana. Sad sam u vecem gradu…
Ja takođe nisam za male gradove, zato mislim da je Čikago dobar izbor. Tamo imam poznanicu, a i dopada mi se miks različitih kultura. Mada, planiram da konkurišem za doktorske, a kampusi su uglavnom u manjim gradovima. Ko zna gde ću završiti.
Doktorske ne traju ceo zivot i gde god da odes upoznaces brdo ostalih koji su u slicnoj zivotnoj prici.
Da se malo izjadam o utiscima ljudi s kojima sam u dodiru :==D: Idem na casove na collegu i kad god nekog upoznam i kroz pricu pita me s kim zivim, kazem ja i suprug, onda pitanje imamo li djece i kazem da nemamo. E onda slijedi nezaobilazno pitanje, a sto nemamo djece? Stvarno mi pocinje ici na zivce da me random ljudi pitaju to i da im trebam obrazloziti razlog sto mi to nemamo dijete. Mozes misliti. Ljubazno odgovorim da budemo mozda nekad u buducnosti i da smo jos mladi i trenutno ne osjecamo potrebu za taj korak, ali ne vidim da se to shvati kao normalan odgovor. Iskreno sam mislila da je ovako intimno zabadanje nosa najvise prisutno u nasim krajevima exYu ali ni ovdje nisam postedjena. Ako sve nije po nekim nametnutim zivotnim normama: vjencani, djeca, kuca, ljubimci, oboje rade pristojne poslove, voze se auta, itd. odmah zacudjena i dodatna ispitivanja a kako to i sto to tako kod nas. Mislim, nije sporno sto neko pita da nakon odgovora to shvati normalno i sve super, ali ne, tacno vidis reakciju predrasude, stereotipa, zacudjenosti, da ne kazem i neumjesnih komentara. Ovo najvise dozivljavam od internacionalnih studenata (Meksiko, Middle East, Azijati, tu i tamo poneki Europljani, nemam nikog on naseg naroda sa Balkana) i ponekih rodjenih Amerikanaca.
Majketimile, jucer dobijem sokantnu reakciju sto rekoh da dolazim u skolu busem. Kazem da mi je zaista zgodno, sjednem na stanici ispred zgrade, linija pici direktno da ne moram ni presjedat, 15 minuta i pred collegom sam. Plus semester pass i besplatna voznja. Ali ne, komentar je da voznja busem bas i nije sigurna, siromasni ljudi, crnci, kriminal i tako to, pa potom pitanje imam li auto. Imam kazem, i stvarno ne vidim logiku da se tlacim saobracajem i parkingom kad mi je dolazak busem sasvim praktican. Ostadose i dalje skepticni mojim odgovorom… Milioniti je grad, public transportation je pristojan kao i erije kojima se krecem, katkad im objasnjavam da u Europi narod dosta koristi gradski prevoz i da se takodje puno hoda pjesice i da i ja uzivam u tome ali rijetki to i shvate, samo sveto auto je jedino vrijedno spomena. Eto to mi smeta i muz mi savjetuje da na takve nebuloze budem ironicna i dajem blesave odgovore 
Imate li i vi slicnih dozivljaja i kako se nosite s tim?
Aura, u kom si gradu i koliko dugo si u SAD? Ja mislim isto da je rešenje da daješ neke totalno uvrnute odgovore onda će prestati da te pitaju takve stvari. Takvih ljudi ima svuda, nije to samo do Amerike. Meni su se ovde u Srbiji davnih dana u školi smejali što jedem jabuku za užinu a ne polužive krofne iz pekare, čak su me i snimali telefonom. Ne obaziri se na takve osobe i druži se sa onima koji ti odgovaraju. Da li van koledža imaš prijatelje?
Ma da, nije sad da mi to remeti zivot ali primjecujem takve stvari kada su ucestale. Zelim takodjer reci da naljepsa iskustva i utiske imam od domacih Amera i to onih koji su, nazovimo ih tako, avanturisti. Ili putuju van USA ili su boravili jedan period na drugom kontinentu ili su u svakodnevnom doticaju sa strancima/imigrantima. Oni puno toga shvataju i skroz su pozitivni i opusteni. Njima da kazes da vodis ne znam kakav nacin zivota, biti ce odusevljeni i kul.
Prethodne 4 godine sam zivjela u Ohio i za to vrijeme sam oformila grupicu prijatelja s kojima sam se privatno druzila i bilo je lijepo. Sada smo skoro godinu dana u Texasu i upoznajemo tek sve, oboje smo izuzetno drustveni i vec smo stekli poznanike a nadam se da cu kroz naredni period takodje imati uzi krug ljudi s kojima cu biti vise bliska i smatrati ih prijateljima.
Ja sam isla busem na posao i kad sam postala professor jer mi je bilo zgodnije. Doduse prestala sam nakon par puta kad su bili unutra neki ekstremni cudaci…
Koliko mogu da zakljucim, na ovoj diskusiji su sve zene To mi je bas zanimljivo i veselo.
Elem, evo nekoliko crtica iz New Engalnda. Naime, ovaj deo Amerike je tek poseban. Ne zove se bzvz New England
Ja sam trenutno u gradu koji je akademski centar ne samo AMerike, nego i celog sveta. Samim tim i struktura stanovnistva je takva. Iako akademski obrazovana, i u ne bas studentskim godinama - razmisljam da ne prestanem sa ucenjem i obrazovanjem nikada. Mejdutim, mene malo ovaj ambijent gusi. Previse je studenata oko mene, mirno je a ja sam vise za dinamicniji i aktivniji ambijent.
Iako volim Chicago, jer je zaista prelep grad, Boston i Chicago su dva potpuno razlicita sveta. Kada sam upoznala nase ljude u Ch, pre nekoliko godina, ja sam najblaze receno dozivela kulturoloski sok. NYC je druga prica i cak struktura nasih ljudi, koje sam imala priliku da upoznam u NYC, po meni je mnogo bolja nego u Chicagu. Kada je rec o Bostonu, nasi ovde su uglavnom ostali nakon studija, ili jos studiraju, zatvoreniji su kao i sami Bostonci. Sve u svemu, Boston je odlican grad za porodicu i za odgajanje dece. Za nas ostale, koji ipak trazimo dinamiku i avanturu, mislim da je NYC pravi izbor…
Toliko za sada…
POzz
Chgo je druga planeta u odnosu na ostatak US. Cak ni ostali veci gradovi po Midwest-u nisu ni priblizno kao Chgo. Ni posle 5 godina tog “kulturoloskog soka” (koji bih pre nazvao zabezeknutoscu na kolicinu polusveta sa exYU prostora koji se skupio bas tu, cast izuzecima) nisam mogao da se naviknem na celu tu sredinu. Kapiram da se ne mozemo navici bas na sve..
NYC je kosmopolitski. CHGO…
East Coast mi mnogo vise prija. Volim NYC, ima taj neki “vibe” koji mi prija. DC takodje. Bar je neko moje iskustvo da su ljudi na Istocnoj obali mnogo pristupacniji od Srednjeg Zapada… U Bostonu sam vise bio samo u prolazu pa ne znam.
Au, ala nagrdiste Čikago :==D: Može li malo više detalja, mislite li na zatucane Srbende ili nešto drugo?
Nisu to zatucane Srbende. To je jedan talog srpskog drustva koji se na neki samo njima znan nacin dokopao vize za Ameriku i onda na ovu stranu okeana preneo sve najgore sto je moglo da se prenese.
Toliko prevaranata i lazova. Ali se u crkvu redovno ide… Jedna neopisivo “pametna” ekipa od kojih vecina nema nikakvu skolu, ali sve znaju. Ubedjuju te u neke stvari koje veze s mozgom nemaju. U stanju su da ti obecaju sve i svasta, a da onda dodjes u situaciju da se ne javljaju danima na telefon. Jedan porazavajuci osecaj kada shvatis da od svojih moras da se sklanjas, a to u Chgo bas i nije lako, kada dodjes u stadijum da se zapitas da li su svi oni kvalitetni ljudi koje si ostavio u BGD za sobom isti narod…
Nakon sto vide koji auto vozis krece:
Prvo pitanje: Jel’ imas papire?
- Ukoliko je odgovor da, drugo pitanje je, “Jesi li ozenjen?” Ukoliko je odgovor ne, “Znas kakvu devojku imamo za tebe”.
- Ukoliko je odgovor ne, tu se devojke vise ne pominju…
Drugo pitanje: “Jesi li i ti u kamionu?”
- Ukoliko je odgovor da - opet sheme - imaju oni super kompaniju, samo da se prebacis tamo i stizu milioni. (nabacuju te nekom prevarantu svom i tu opet krene neko ugradjivanje)
- Ukoliko im kazes da si medicinski tehnicar, posle par susreta ce te pitati da li mozda imas neki trodon, vicodine ili valium u shteku…
Trece pitanje: “Kako ti se svidja Amerika?”
Odgovoris da ti se Amerika svidja, ali da bi se selio iz Chgo - e tu tek krecu ona glupiranja kako je Chgo naj naj i kako je NYC pun djubreta, SF pun homoseksualaca, i sve je katastrofa, a samo Chgo valja. Aham, vazi… Vecina njih nije videla ni NWI (NorthWest Indiana) koja je iza coska ali znaju da ti kazu kako je NYC prljav…
Cetvrto pitanje: “Gde stanujes?”
- Kazes da zivis na SouthSide i odmha te gledaju kao da si sisao s uma… I vec nude da te presele na bolju lokaciju (i da se naravno ugrade ukoliko nasednes). A to sto ti delovi SouthSide gde sam ja stanovao bili 10x bezbedniji od krajeva gde zivi vecina nasih to nikom nista. Za njih je ceo SouthSide geto jer naravno nikad nisu krocili na Jug pa ni ne znaju…
Peto pitanje: “A sigurno ti ne treba devojka?”
Sve je super dok si na minimalcu. A kad cuju da pravis $30 kao prst u oko da si gurnuo… “Toliko kao medicinska sestra?! Pa to vise nego u kamionu!”
Jedno 5% nase ekipe u Chgo su ljudi koji su vec dosli skolovani a u US se dodatno doskolovali. Sa njima se vec nadju zajednicke teme, moze da se razgovara akademski. Ali.. Ta ekipa uglavnom zauzeta i vidis ih mozda jednom godisnje…
A onda druga strana… Odem na posao, a moje koleginice filipinke samo raspredaju o “LOUIS VUITTON” tasnama, koliku je koja kucu napravila na Filipinama (i naravno ogovaranje ono najstrasnije). Pitas gde ce na odmor a one ti kazu da ce da rade i da unovce zaradjeni odmor. Prave gasterbajterke… Druga ekipa - bolnicarke koje su 95% bile Afro-Amerikanke samo pricaju o socijalnoj pomoci, Section 8, child support…
Slične stvari sam već čula od drugih ljudi koji su u Čikagu, ali sigurno ima i izuzetaka. S kim se ti družiš tu?
Zašto li sam u Magelanovom postu prepoznao sebe, pre 2 godine, samo u New Jersey-u.
Naravno nisam ziveo/radio tamo, bio sam turistički, ali sam u šoku i dan danas, kavi su ljudi sve tamo dobili papire, kako se ponašaju, kakvi su im maniri.
Za ovaj forum, napisaću da je sve apsolutno tačno.
Svoje lično mišljenje i stav, o ovakvim ljudima, zadržaću za sebe.
P.S. Nema veze ko je odakle, video sam da i medju poljacima ima onih koji su rodjeni tamo, a ne znaju da beknu engleski..
Magelan, sve potpisujem! Kao da smo na iste ljude nailazili
Jos bih samo dodala jedan od mojih sokova : Prijateljica koju sam posetila, stigla sa posla i pokupila me. Kad sam je pitala gde cemo, kaze : idemo kod jedne moje prijateljice (ne moram da navodim odakle - iz Srbije) na kafu ??? Ja u soku! Bokte, pa vi i dalje zivite kao da ste u Srbiji! A da ne spominjem to da sam neke od prijatelja, koji zive vec nekoliko godina u Ch, upravo ja odvela u downtown i predocila im koliko je sarmantan i lep grad. O muzejima da ne govorim, nisu ni znali sta im je pred nosom. Za tih nekoliko godina, izasli su iz suburbije svega 2 puta! Sok! Sok! Sok! Zalosno, jer bih se sutra tamo preselila!
I da… Mnogo mucki sam se naslusala od nase ekipe! Vratila se u Bo, sva u cudu! Otkrila novi svet